Stoji soko negdje visoko na planini, baci pogled dole, a ono visoko, ne možeš ni zemlju da vidiš.

Pusti se on tako sa te visine i slobodno pada, pada, pada... i taman kad pomisliš da će da se polomi, on na metar od zemlje raširi krila i uzleti.

Gledao sve to orao, pa mu nije bilo jasno šta ovaj radi, te ga upita:

• Je li sokole, šta to radiš?

• Ništa, kuliram.

Pomisli orao "Kad može soko, zašto ne bih mogao i ja?".

I orao ponovi istu stvar: baci se sa visine, i pred samu zemlju raširi krila i uzleti. Gledao sad to medo, pa pita orla:

• A šta ti to radiš?

• Ništa, kuliram.

Pomisli medo "A što ne bih i ja?". I skoči medo sa planine, i pada, pada...

Stižu ga u padu soko i orao:

• Je li, medo, a imaš li ti krila?

• Nemam...

• Uuuuu, ala ti kuliraš!


​Nezavisne