BIMED: SAVJETI ZA PČELARE
Ovo je period kada je u toku voćna paša, postoji solidan unos nektara i obiman unos polena, tako da pčelinja društva koja su zdrava imaju idealne uslove za buran razvoj. Kod Langstrot košnica (kod nas poznatih kao LR), možemo da im pomognemo u ovom periodu proširenjem legla, tako što ćemo da ubacimo prazne ramove sa rubova legla bliže sredini, idealno između posljednjeg rama sa leglom i rama sa polenom.
U literaturi možete pronaći podatak da matice mogu da nose i do 2000 jaja dnevno, ali treba imati u vidu da se taj broj može ostvariti samo ukoliko matica ima dovoljno prostora da snese toliki broj jaja. Kada je gornji nastavak već prilično popunjen sa osam od deset ramova legla, možemo da izvršimo takozvano rotiranje nastavaka – umjesto da čekamo da matica sama, pod pritiskom pređe da nosi u donji nastavak, što svakako i nije njena preferenca, spustićemo gornji nastavak na podnicu, a donji koji je prazan podižemo na njega. Matica svakako po instinktu prelazi u taj gornji da nastavi da nosi, ali neki pčelari vole da prenesu u taj nastavak i jedan do dva rama legla da bi ona prije prešla. Ovom metodom smo joj obezbijedili dovoljno praznog prostora da može da ostvari svoj puni potencijal.
Ukoliko zalihe hrane nisu na zadovoljavajućem nivou, a unos nektara je slab, naročito ako uslijedi kišni period, preporučuje se i stimulativna prihrana sirupom 1:1 da ne bi došlo do zastoja u samom razvoju. Ovo se sve radi da bi se društva pripremila za bagremovu pašu, da bismo imali snažna društva sa velikim brojem izletnica koje će nam biti potrebne ukoliko bagrem izdašno zamedi. Naravno, ukoliko obimna paša izostane, ili nastane duži kišni period, velika masa pčela u košnici će dovesti do pojačanog rojevog nagona, kao što se desilo prošle godine. Sva slabija društva ćemo da spojimo sa onim srednje jakim, tako što ćemo da uklonimo slabiju maticu, a nastavke spojiti preko novinskog papira, tako da će se društva spojiti bez borbe dok se papir progrize. Iz društava koja po našoj procjeni imaju i previše legla trebamo izvaditi i po neki ram sa zatvorenim leglom i dodati ga onom srednje jakom, da bismo imali ujednačena proizvodna društva za pašu. Poneko već dodaje i satne osnove, koje pčele u ovom periodu brzo izrađuju, a takođe mogu obuzdati i previše buran razvoj.
U ovom periodu takođe treba obratiti pažnju i na stanje varoe u zajednicama, naročito zbog toga što smo imali jako toplu kasnu jesen i početak zime pa je leglo bilo prisutno do kasno u velikom broju zajednica, što je veoma pogodovalo varoi i bilo je teško zadati joj konačan udarac jer se prolongirao njen reproduktivni ciklus i povećala mogućnost reinvazije. Mnogi pčelari praktikuju biološki način borbe, i u ovom periodu dodaju ramove građevnjake, ali sam skeptičan u vezi sa ovom metodom, jer je kao prvo jako skupa investicija za pčelinju zajednicu da odgoji toliki broj trutova do zatvaranja u odnosu na njenu uspješnost, a kao drugo, smanjujemo broj potrebnih trutova u zajednicama i okolini, što je dugoročno jako loše za pčele iz više razloga. Ono što bih preporučio je nešto sa čim se neće baš svi složiti, ali ššto uzima sve više maha u svijetu je proljećni tretman oksalnom kiselinom – idealno sublimacijom, ili nakapavanjem, ali sa prilagođenom recepturom.
Bagremova groznica je već uhvatila sve naše pčelare, a ona je jedna čudna kombinacija strepnje i nade, nešto kao kockarski zanos. Proljeće je već buknulo u svoj svojoj raskošnoj ljepoti, i za pravog pčelara nema veće satisfakcije nego kad ode na pčelinjak, čuje to intenzivno zujanje, osjeti miris behara u zraku, dim dimilice vijori, a godina pred nama.
Za Semberija info - Bojan Nešković
U literaturi možete pronaći podatak da matice mogu da nose i do 2000 jaja dnevno, ali treba imati u vidu da se taj broj može ostvariti samo ukoliko matica ima dovoljno prostora da snese toliki broj jaja. Kada je gornji nastavak već prilično popunjen sa osam od deset ramova legla, možemo da izvršimo takozvano rotiranje nastavaka – umjesto da čekamo da matica sama, pod pritiskom pređe da nosi u donji nastavak, što svakako i nije njena preferenca, spustićemo gornji nastavak na podnicu, a donji koji je prazan podižemo na njega. Matica svakako po instinktu prelazi u taj gornji da nastavi da nosi, ali neki pčelari vole da prenesu u taj nastavak i jedan do dva rama legla da bi ona prije prešla. Ovom metodom smo joj obezbijedili dovoljno praznog prostora da može da ostvari svoj puni potencijal.
Ukoliko zalihe hrane nisu na zadovoljavajućem nivou, a unos nektara je slab, naročito ako uslijedi kišni period, preporučuje se i stimulativna prihrana sirupom 1:1 da ne bi došlo do zastoja u samom razvoju. Ovo se sve radi da bi se društva pripremila za bagremovu pašu, da bismo imali snažna društva sa velikim brojem izletnica koje će nam biti potrebne ukoliko bagrem izdašno zamedi. Naravno, ukoliko obimna paša izostane, ili nastane duži kišni period, velika masa pčela u košnici će dovesti do pojačanog rojevog nagona, kao što se desilo prošle godine. Sva slabija društva ćemo da spojimo sa onim srednje jakim, tako što ćemo da uklonimo slabiju maticu, a nastavke spojiti preko novinskog papira, tako da će se društva spojiti bez borbe dok se papir progrize. Iz društava koja po našoj procjeni imaju i previše legla trebamo izvaditi i po neki ram sa zatvorenim leglom i dodati ga onom srednje jakom, da bismo imali ujednačena proizvodna društva za pašu. Poneko već dodaje i satne osnove, koje pčele u ovom periodu brzo izrađuju, a takođe mogu obuzdati i previše buran razvoj.
U ovom periodu takođe treba obratiti pažnju i na stanje varoe u zajednicama, naročito zbog toga što smo imali jako toplu kasnu jesen i početak zime pa je leglo bilo prisutno do kasno u velikom broju zajednica, što je veoma pogodovalo varoi i bilo je teško zadati joj konačan udarac jer se prolongirao njen reproduktivni ciklus i povećala mogućnost reinvazije. Mnogi pčelari praktikuju biološki način borbe, i u ovom periodu dodaju ramove građevnjake, ali sam skeptičan u vezi sa ovom metodom, jer je kao prvo jako skupa investicija za pčelinju zajednicu da odgoji toliki broj trutova do zatvaranja u odnosu na njenu uspješnost, a kao drugo, smanjujemo broj potrebnih trutova u zajednicama i okolini, što je dugoročno jako loše za pčele iz više razloga. Ono što bih preporučio je nešto sa čim se neće baš svi složiti, ali ššto uzima sve više maha u svijetu je proljećni tretman oksalnom kiselinom – idealno sublimacijom, ili nakapavanjem, ali sa prilagođenom recepturom.
Bagremova groznica je već uhvatila sve naše pčelare, a ona je jedna čudna kombinacija strepnje i nade, nešto kao kockarski zanos. Proljeće je već buknulo u svoj svojoj raskošnoj ljepoti, i za pravog pčelara nema veće satisfakcije nego kad ode na pčelinjak, čuje to intenzivno zujanje, osjeti miris behara u zraku, dim dimilice vijori, a godina pred nama.
Za Semberija info - Bojan Nešković
