:: Semberija INFO ::

 

МАНАСТИР ПАПРАЋА У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ БИО ДУХОВНИ И ЕКОНОМСКИ ЦЕНТАР (ВИДЕО)


Завршена је прва фаза археолошких истраживања у манастиру Папраћа, која су потврдила да је ова православна богомоља у средњем вијеку била духовни и економски центар регије.

У дворишту манастира откривени су остаци архитектуре и дијелови велике некрополе из 15. вијека, међу којима и три гробнице папраћких игумана.

Пронађени су фрескописи богатог колорита и луксузна керамика из Италије, а наставак истраживања требало би да да коначан одговор о времену градње манастира, које се везује и за династију Немањића.


Саборни храм посвећен Благовјештењу Пресвете Богородице у манастиру Папраћа највећи је православни храм у БиХ. Његова монументалност и бројни историјски извори указивали су на изузетну важност манастира у средњем вијеку.

Народна предања изградњу манастира везују за династију Немањић. Прва археолошка истраживања, обављена током септембра и октобра, покренута су на иницијативу Епархије зворничко-тузланске.

- Надамо се да ће ова истраживања, односно прва фаза која је завршена, помоћи да тачније одредимо када је манастир подигнут. Познато је да је то била бројна монашка заједница у средњем вијеку, да су имали изузетне везе са царском Русијом, да су многи калуђери тамо ишли, а претпоставка је да је то била и значајна библиотека - каже јереј Немања Ерак.

Прву фазу истраживања обавили су археолози из музеја у Добоју, Бијељини и Брчком. Најзначајнија открића су унутар велике припрате, гдје су откривени остаци више од 30 средњевјековних гробова и три гробнице игумана из 16. вијека.

- У једном гробу пронађене су двије особе, вјероватно мајка са дјететом. Тај гроб нам је дао највише података, јер га је пресјекао јужни зид припрате, тако да знамо да је припрата изграђена на гробљу - наводи Снежана Антић, археолог Музеј Семберије.

Бронзана дугмад, остаци обуће и новчић, дио је артефаката пронађених уз скелете, за које историчари претпостављају да су из 15. вијека. Садашњи храм је више пута рушен и обнављан, о чему сведоче и остаци фрескописа.

- Оно што је важно за манастир Папраћа јесте да је то један од ријетких манастира, уз Добрун, који има сачувано релативно добро фрескосликарство. Данас је оно само видљиво у главном дијелу цркве. Међутим, у остацима припрате, откривени су остаци фрескописа који је практично идентичан са остатком цркве - појашњава Александар Јашаревић, археолог Регионални музеј Добој.

Археолози су пронашли и остатке скупоцјене керамике из Италије, што се везује за 16. вијек. То свједочи о врло динамичном животу и економској снази манастира, као средишту густо насељеног и развијеног краја. Археолошки материјал, уз постојеће писане изворе, требало би да потврде значај манастира Папраћа као важног културно-историјског споменика Срба у БиХ.
 
(РТРС)