ЛАЗАРЕВИЋ ТОМО ВАЛТЕР: Једна од значајних личности ФК “Пролетер“ Дворови
ЛАЗАРЕВИЋ ТОМО ВАЛТЕР
Једна од значајних личности ФК“Пролетер“Дворови. Као играч-голман, као тренер или као предсједник клуба, што га ставља међу мало појединаца који су остварили све ове функције. Можемо га звати и инфраструктурни градитељ ФК “Пролетер“ Дворови у 20. вијеку.
Као и сва дјеца Дворова и Томо је као мали дјечак слободно вријеме проводио на игралишту пикајући лопту са својим вршњацима и сањао је о томе да некада заигра за сениоре Дворова. Највише су га привлачила магична фудбалска врата величине 7.32x2.44 центиметра и сањао је да некада парадира у том простору.
Што је сањао то је и остварио, постао је голман Пролетера и скупа са Слободаном Савићем Бобаном и Жиком Стевићем, смјењивао се на голу правећи бравуре остваривао је своју успјешну каријеру, Био је члан једне од најсјајнијих генерација клуба која је 1972. године остварили пласман у 3. лигу СФРЈ.
Као млад дјечак бавио се и боксом у БК“Радник“ из Бијељине, али ипак фудбал је преовладао и ту је остварио своју каријеру. Нажалост, као млад је морао напустити Дворове /трбухом за крухом/ али нека златна веза са клубом је увијек остала и везала га за Дворове. Као гастербајтер је несебично помагао рад клуба у новцу и опреми, а наступао је када год би дошао на одмор или био у пропутовању.
Када се вратио у Дворове, постављен је за директора Бањско рекреативног центра Дворови и одмах одлучује да заостала, а ненаплаћена средства од предузећа „ГИК Рад“ Бијељина, усмјери на изградњу трибина на стадиону што је уз несебичан рад и других актера дијелимично завршио до почетка ратних дејстава.
Након завршетка отаџбинског рата, Томо Лазеревић скупа са другим ентузијастима оживљава рад клуба у новој држави и постаје његов први предсједник 1995. године. Првенство нове државе је на прагу, а услови на стадиону на нули. Одлучује да уложи своје личне паре и адаптира-изгради свлачионице, ископа бунар за воду, оспособи терен за игру и у све то улаже цирка 30.000 тадашњих ДМ, а уговор о позајмици тих пара клубу никада није реализован и на његов захтјев је све то поклоњено за развој фудбала.
У том периоду је завршио Вишу тренерску школу и прихватио се рада као тренер са сениорском екипом коју је успјешно водио током двије сезоне. Његов голмански ген су наследили и његови синови Младен и Марко, који су бранили гол „Пролетера“у каснијем периоду.
Увијек је био и остао привржен социјализму па је и један од оснивача Социјалистичке партије Републике Српске. Нажалост, рана смрт 2000. године је прекинула његов несебични допринос развоју села и ФК“Пролетер“ из Дворова.
Томо Лазаревић је од 1999. године носилац „Златне плакете ФК “Пролетер“ Дворови као признање за несебичне доприносе у развоју клуба. Заслужна је личност у стварању историје ФК“Пролетер“ из Дворова.
ИЗ АРХИВА ФК“ПРОЛЕТЕР“ДВОРОВИ - ПИШЕ ВЛАДАН СИМЕУНОВИЋ
Једна од значајних личности ФК“Пролетер“Дворови. Као играч-голман, као тренер или као предсједник клуба, што га ставља међу мало појединаца који су остварили све ове функције. Можемо га звати и инфраструктурни градитељ ФК “Пролетер“ Дворови у 20. вијеку.
Као и сва дјеца Дворова и Томо је као мали дјечак слободно вријеме проводио на игралишту пикајући лопту са својим вршњацима и сањао је о томе да некада заигра за сениоре Дворова. Највише су га привлачила магична фудбалска врата величине 7.32x2.44 центиметра и сањао је да некада парадира у том простору.
Што је сањао то је и остварио, постао је голман Пролетера и скупа са Слободаном Савићем Бобаном и Жиком Стевићем, смјењивао се на голу правећи бравуре остваривао је своју успјешну каријеру, Био је члан једне од најсјајнијих генерација клуба која је 1972. године остварили пласман у 3. лигу СФРЈ.
Као млад дјечак бавио се и боксом у БК“Радник“ из Бијељине, али ипак фудбал је преовладао и ту је остварио своју каријеру. Нажалост, као млад је морао напустити Дворове /трбухом за крухом/ али нека златна веза са клубом је увијек остала и везала га за Дворове. Као гастербајтер је несебично помагао рад клуба у новцу и опреми, а наступао је када год би дошао на одмор или био у пропутовању.
Када се вратио у Дворове, постављен је за директора Бањско рекреативног центра Дворови и одмах одлучује да заостала, а ненаплаћена средства од предузећа „ГИК Рад“ Бијељина, усмјери на изградњу трибина на стадиону што је уз несебичан рад и других актера дијелимично завршио до почетка ратних дејстава.
Након завршетка отаџбинског рата, Томо Лазеревић скупа са другим ентузијастима оживљава рад клуба у новој држави и постаје његов први предсједник 1995. године. Првенство нове државе је на прагу, а услови на стадиону на нули. Одлучује да уложи своје личне паре и адаптира-изгради свлачионице, ископа бунар за воду, оспособи терен за игру и у све то улаже цирка 30.000 тадашњих ДМ, а уговор о позајмици тих пара клубу никада није реализован и на његов захтјев је све то поклоњено за развој фудбала.
У том периоду је завршио Вишу тренерску школу и прихватио се рада као тренер са сениорском екипом коју је успјешно водио током двије сезоне. Његов голмански ген су наследили и његови синови Младен и Марко, који су бранили гол „Пролетера“у каснијем периоду.
Увијек је био и остао привржен социјализму па је и један од оснивача Социјалистичке партије Републике Српске. Нажалост, рана смрт 2000. године је прекинула његов несебични допринос развоју села и ФК“Пролетер“ из Дворова.
Томо Лазаревић је од 1999. године носилац „Златне плакете ФК “Пролетер“ Дворови као признање за несебичне доприносе у развоју клуба. Заслужна је личност у стварању историје ФК“Пролетер“ из Дворова.
ИЗ АРХИВА ФК“ПРОЛЕТЕР“ДВОРОВИ - ПИШЕ ВЛАДАН СИМЕУНОВИЋ
