Карлос Енрике Рапосо, уколико сте чули ово име раније, вјероватно сте га и запамтили, а ако вам оно дјелује непознато, спремите се за луду причу о највећем фудбалском преваранту који је направио професионалну каријеру, а да заправо није ни играо.

Главни лик долази из градића Рио Пардо који се налази на југу Бразила и има тек нешто мање од 40.000 становника. Као и бројни клинци широм Бразила, маштао је да постане фудбалер, само што за то није имао довољно талента. Па, умјесто да одустане као што би свако урадио, смислио је план, луди план који је успио да спроведе у дјело.

Познат је и као Карлос Кајзер, тренирао је фудбал у омладинској школи Фламенга до 1977. године, а онда је кренуо у реализацију идеја. Спријатељио се са звијездама бразилског фудбала, Едмундом, Ренатом Гаучом, Рикардом Роком, мало касније и са легендарним Ромаријом. Када је остварио добре односе са њима, они би га препоручили клубовима, па је 1979. стигао је позив Пуебле, мексичког прволигаша.

Онда је на реду други корак. Потписивао је искључиво тромхесечне уговоре, како би његова превара успхевала. Пошто медицина, као и све остало прије 40 година, била мање развијена, првих мјесец дана је лако увјеравао људе да није потпуно спреман, па је, док остали играчи тренирају, трчао кругове око терена.

Увече је наравно затварао ноћне клубове, а статус професионалног фудбалера користио је како би импресионирао дјевојке и водио их у кревет. Након тих мјесец дана трчкарања, дошло би вријеме за трећи корак преваре, односно вријеме за прави тренинг, али и тај је “проблем” решио Кајзер.

-Тражио бих већ у првом минуту да ми неко дода лопту. Онда бих је шутнуо првом играчу до себе и ухватио се рукама за задњу ложу. Узвикнуо бих од бола и срушио се на траву. Опоравак би трајао још најмање мјесец, мјесец и по. Знате, у то доба није било магнетних резонанци и медицинска технологија није била толико развијена. У неким стварима вјеровало се на реч фудбалера. А ту сам увијек био у предности”, испричао је својевремено Кајзер.

Иако “повријеђен”, трудио се да са играчима и особљем има одличне односе, па им је у карантину пред утакмице спремао изненађења.

-Како нисам играо утакмице, дошао бих у хотел три, четири дана прије,изнајмио бих десетак соба и у сваку од њих довео дјевојке, које су чекале играче. Кад би моја екипа дошла, нису имали потребу да излазе у потрагу за девојкама. Све би их чекало у хотелу”. Након Пуебле, вратио се у Бразил гдје је био члан Ботафога и гдје је његов генијалан план умало пропао. Кајзер је купио телефон, један од првих у свијету и пред саиграчима и члановима клуба причао је на енглеском језику претваравши се да преговара са другим клубовима. Ипак, један од љекара је посумњао на превару, па је одлучио да се сам увјери. Док се Кајзер туширао, отворио је његову торбу и нашао пластичну играчку телефона. Већ сутрадан, Кајзер је раскинуо уговор.

Али то га није спутало, поново је пронашао себи ангажман, овог пута у Фламенгу, али одлучио је да као многи његови земљаци, срећу окуша и у Европи. Мета је био Ајачо, постао је први Бразилац који је потписао за клуб и на његову промоцију дошло је 1000 људи. На Корзици се задржао чак двије године и за то време је уписао 20-ак наступа, све са клупе, а затим се вратио у Бразил.

У Бангуу се суочио са највећим проблемима. Послије уводних “болова” и “повреда”, тренер га је у недостатку здравих играча, повријеђеног ставио на клупу. Хаос је настао када је дошао ред да уђе у игру.

“Схватио сам да навијачи цијелу утакмицу вријеђају тренера и предсједника клуба. Док сам се припремао да уђем у игру, залетио сам се на ограду и почео да вријеђам навијаче! Судија је одмах дошао и дао ми црвени картон”, испричао је Кајзер.

Предсједник клуба, бијесан због поступка, одмах након утакмице захтјевао је разговор са играчем.

“Предсједниче, пре него што ишта кажете, саслушајте ме. Бог ми је дао оца, који је, нажалост, преминуо. Срећом, дао ми је још једног оца. Вас. Никад нећу дозволити да неко мог оца зове лоповом и преварантом. А управо су то навијачи викали. Морао сам нешто учинити”, рекао је Кајзер. Предсјендик клуба, ганут као мало дијете, извадио је из фиоке папир, оловку и понудио му нови уговор на шест мјесеци!

“Играо” је у каријери још и за Флуминенсе и Васко да Гаму, озбиљне бразилске клубове, Каријеру је завршио 1992. године, као члан Гуаранија.

(Српска Инфо)