Да би се постигао резултат у професионалном спорту јако је важно почети са тренинзима у што ранијој животној доби и под надзором стручних тренера. Међутим, за рекреативно бављење спортом довољно је много добре воље и нешто опреме. 

Један од таквих рекреативаца је Миралем Решидовић из Бијељине који се у свијет атлетике упутио са своје 34 године. Почетком 2018. године, на наговор пријатеља почео је трчати дуже дистанце да би у септембру исте године први пут наступио на Најк трци у Београду. Била је то његова прва званична трка на 10 километара. Трчао је улицама Београда међу 12.000 учесника. Цијели тај амбијент му је отворио једну нову димензију у животу и од тада Миралем не престаје да трчи. У априлу 2019. године наступа на 32. Београдском маратону, гдје је по први пут истрчао полумаратон.



- Немам амбицију, а с обзиром на године, ни потенцијал да правим неки велики резултат у оквирима БиХ, а поготово не у регионалним оквирима. Моје трчање доживљавам као такмичење са самим собом, тако да се непрестано трудим да, на свакој новој трци, будем бржи од претходног наступа на тој дистанци. Мој први полумаратон 2019. године у Београду сам истрчао за 1:53 часова, а посљедњи који сам истрчао био је у Тузли октобра 2021. за 1:28“, поносно је за „Семберија инфо“ истакао Миралем Решидовић.
 
Седмично трчи између 60 и 70 километара. Постоје разлике у динамици тренинга на који утиче годишње доба, дужина трке за коју се припрема, фаза самих припрема итд. Некада трчи 16 километара, а некада су то краће дионице на којима трчи много интензивније. Током 2021. године претрчао је 2.700 километара, а за непуна три мјесеца ове године око 700 километара.

Прије двије године Миралем је на трци у Сарајеву упознао Срету Крстића, атлетичара АК „Црвена звезда“ и предсједника Атлетског клуба „Власеница“. Родило се пријатељство, а Срето је, иако млађи, преузео улогу Миралемовог тренера. Од тада Миралем брани боје АК „Власеница“ и педантно примјењује савјете свог тренера и пријатеља.


 
Неуређена атлетска инфраструктура у Бијељини велики је проблем свим заљубљеницима у краљицу спортова. Миралем своје тренинге трчи по градским улицама и путевима на којима саобраћај није фреквентан. Трчи и на тартан стази стадиона у Етно - селу „Станишићи“.

- Када трчим градским улицама, поготово кад је послијеподневно вријеме шетње, много проблема праве власници паса који их шетају без поводца и брњице. Саобраћај, понашање возача, све то омета динамику тренинга коју сам зацртао да остварим. Недостатак квалитетног простора за трчање у граду велики је проблем за тркаче, али ја настављам. Кроз трчање сам упознао велики број људи, стекао добре пријатеље на свим странама свијета, а уз све то моје здравље ми је захвално због тога“, рекао је на крају разговора за ,,Семберија инфо’’ Миралем Решидовић.
 
Сањам уличну трку у Бијељини
 
- Жао ми је што Бијељина нема уличну трку, иако има одличне предиспозиције за тако нешто. Трчао сам уличне трке у много мањим срединама, нпр. у Власеници, Модричи, Угљевику... гдје су заљубљеници у атлетику нашли начина да организују један такав спортски догађај. Искрено се надам да ће ускоро и бијељинским улицама трчати бројни атлетичари са свих страна свијета, и професионалци, и рекреативци, и млади, и они сиједих коса. Бијељина заслужује једну такву трку. То би много значило за нашу атлетику, али и за наш туризам“, износи своје мишљење за портал „Семберија инфо“ Миралем Решидовић.
 

Семберске новине - Семберија инфо