Љубав према џуду спојила Давида из Дрвара и Харуна из Бихаћа: Браћа по кимону не знају за границе :: Semberija INFO ::

 

Љубав према џуду спојила Давида из Дрвара и Харуна из Бихаћа: Браћа по кимону не знају за границе


Љубав према спорту спојила је Давида Балабана из Дрвара и Харуна Садиковића из Бихаћа, два шампиона у џуду, који заједно тренирају и спремају се у поход на нове титуле, називајући себе “браћом по кимону” и бришући тако географске, националне и све друге границе.

За ова два младића из Крајине џудо је начин живота, а пријатељство изграђено на искрености, труду и узајамном помагању ништа не може пољуљати. Док други мијењају историју, границе и језике, Дрвар и Бихаћ захваљујући њима граде мост љубави, унапређују спорт и вјерујући у своје снове вјештине у џуду преносе на млађе генерације. 

Вишеструки првак БиХ и Републике Српске, тридесетогодишњи Давид за “Глас Српске” истиче да се љубав према спорту родила у раном дјетињству, а први пут кимоно је обукао са шест година. На листи његових спортских подвига је и балканска сениорска медаља. Повреда леђа испријечила се на путу ка неким наредним циљевима, али упорношћу и великим трудом савладао је све препреке и вратио се на борилиште.

- Поново сам почео тренирати прије нешто више од пола године. Спремам се за првенство БиХ, које би требало да буде одржано у марту, а прва двојица имаће прилику да учествују на Балканском првенству, које очекујемо на љето - испричао је Давид, који је у тренутку нашег разговора био на путу за Бихаћ. Овај младић сваке седмице три пута одлази у град на Уни да тренира са пријатељем Харуном.

Иако је између њих пет година разлике, обојица су у тешкој категорији, тако да су почесто били и ривали на борилишту. Без обзира на то који би побиједио, на крају су славили обојица. Први пут снаге су одмјерили 2013. године на Међународном турниру у Кањижи када је побиједио Давид, а само 15 дана касније на борилишту љутих ривала, на првенству БиХ, у финалној борби славио је Харун. На питање ко је јачи од њих двојице Давид одговара да је мало оних који Харуну могу стати на црту.

- Мој друг и брат Харун је у великој предности. Карактерише га велика снага и мислим да нема јачег у БиХ, а иначе је међу прва три тешкаша у свијету по снази, а ја сам можда технички поткованији. Сваки наш заједнички тренинг завршавамо дружењем које храни душу. Не обазиремо се на вјерску, националну или било коју другу припадност, важно је само да смо људи, како ми кажемо, “браћа по кимону” - рекао је Давид, додавши да тренирајући заједно уче један од другог.

Млади Дрварчанин с поносом истиче да је финесе овога спорта научио од легенде џуда Славка Обадова, вишеструког шампиона бивше Југославије.

- Прве кораке направио сам још у основној школи у Бањалуци, а онда је џудо постао начин живота и велика љубав. Тренирао сам у Новом Саду код легендарног џудисте Обадова - казао је Давид.

Двадесетпетогодишњи Харун се, с друге стране, првом титулом шампиона БиХ окитио 2008. године и од тада до данас изгубио је само једно првенство на нивоу земље. Након прве побједе, успјеси су се само низали. Био је вицепрвак свијета у Мајамију, понио је титулу универзитетског шампиона Европе и многе друге. Годину 2017. завршио је као десети на свјетској ранг-листи. У својој џудо каријери до сада је десет пута био шампион Балкана и 26 пута првак БиХ у свим узрасним категоријама. Иако је у спорту досегнуо звијезде, Харун чврсто стоји на земљи, а за друга Давида има само ријечи хвале.

- Пред нама је такмичење на нивоу БиХ, а мене потом чекају Европско и Свјетско првенство. Дружимо се и тренирамо заједно. Он долази у Бихаћ, ја идем у Дрвар и, како каже једна стара џудо пословица, “узајамно помагање, заједнички напредак” - рекао је Харун.

Додао је да међу њима двојицом постоји повезаност као да су род најрођенији.

- Колико је Давид велики човјек и спортиста најбоље потврђује чињеница да три пута седмично преваљује по 160 километара у оба правца да би спаринговао са мном у Бихаћу и помогао и мени да се спремим што боље за надолазећа такмичења - казао је Харун, нагласивши да један другог не гледају као ривале.

Неколико дана прије нашег разговора Харун је дипломирао на Педагошком факултету у Бихаћу, смјер за тјелесни одгој и спорт.

- Свим младим људима у Крајини поручио бих да је најважније бити човјек и да прошлост треба оставити иза и храбро корачати ка будућности. Поносан сам што имам пријатеље какви су Давид и његов отац - поручио је Харун.

Школа

Давид Балабан недавно је у Дрвару покренуо џудо школу коју похађа око 60 дјеце. Тренинзи су бесплатни, а све у жељи да дјеца и омладина у овој западнокрајишкој општини крену путем спорта и здравог живота. Да би школа опстала, њему и његовој сестри Дуњи, која му помаже на тренинзима, неопходна је помоћ општине, али и спортских савеза.

- Прве струњаче добио сам на поклон од Харуна и његовог оца, а тим гестом показало се да се сваки успјех пријатељством гради. Питање је да ли бих уопште и могао почети да није било њих јер и те струњаче много коштају - истакао је Давид.

Харун Садиковић је додао да је радо од својих 100 квадрата струњаче 30 одвојио за Давидову школу јер, додаје, никада се не зна када ће њему требати Давидова помоћ.

​Глас Српске