Меtеоролози објавили велику прогнозу за прољеће :: Semberija INFO ::

 

Меtеоролози објавили велику прогнозу за прољеће


Метеоролози "АццуWеатхера" објавили су велику прогнозу за прољеће за Европу.

Како пишу, у неким ће се земљама задржати дуготрајан зимски образац, док ће се друге морати носити с потенцијално опасним временским непогодама касније током прољећа.

Када су у питању наши крајеви, вечерас стиже прољеће , а према најава метеоролога оно ће почети уз промјењиво вријеме и пролазну кишу.

Љепше вријеме очекује се у току седмице, уз знатан пораст температуре, међутим ново наоблачење очекује се већ за викенд, уз мјестимичну кишу.

Према ријечима стручњака, рано прољеће у нашим крајевима али и остатку Балкана биће обиљежено олујама.
"Олује у југозападној Еуропи и повећање прољетних оборина у јужним регијама изазивају забринутост међу прогностичарима због опасности од поплава на локацијама као што су Италија и Балкан.  С обзиром на то колико је Средоземно море топло, олује би могле осигурати додатну влагу и довести до повећања пријетњи од поплава. То је посебно забрињавајуће за западне падине Апенина и Динарских Алпа", објаснио је Тајлер Ројс, виши метеоролог "АццуWеатхера".

У Италији би доток влаге током прве половине прољећа такође могао довести до повећане опасности од временских непогода, које би пак могле довести до разних пријетњи попут разорних вјетрова, туче и бујичних поплава.

Како ће бити све топлије, раст ће и опасност од временских непогода.

Како ће учинци изненадног стратосферског загријавања поступно престајати широм сјеверозападне  Европе до краја марта, тренд високе температуре ће преузети контролу над регијом и завладаће сушнији услови. Међутим, и даље ће бити могући кишни продори, због чега прогностичари вјерују да би укупне количине оборина овог прољећа могле бити близу просјека.

Прогностичари су посебно истакли Њемачку и Пољску као двије земље које ће овог прољећа бити суочене са значајним ризиком од великих олуја, заједно са сусједним подручјима сјеверно и источно од алпских регија.
Дијелови западне Шпанијее и Португала такође ће се суочити с нестабилним почетком прољећа.

"Како прољеће почиње, можемо видјети појаву нестабилних услова на Пиринејском полуотоку. Условии ће постати суши и топлији у другом дијелу прољећа", објаснио је виши метеоролог "АццуWеатхера" Алан Реперт.
Велик дио југоисточне Еуропе ће се у другом дијелу прољећа суочавати с изнадпросјечним температурама. Локације од Рима до Букурешта су средином ожујка имале температуре типичне за касни травањ, а овај тренд загријавања задржат ће се и тијеком сљедећих неколико мјесеци, праћен повременим кишама.

Када је у питању остатак Европе, очекује  се да ће се температуре широм Велике Британије приближити историјском просјеку до краја априла, али се очекује да овај прелаз неће доћи као глатко, поступно повећање према топлијим данима.

"У Великој Британији и Ирској очекују се велике промјене температуре које ће се уједначити тек крајем априла", .
Температуре би могле бити изнад историјског просјека дуже вријеме у Енглеској, Валесу, Сјеверној Ирској и дијеловима Шкотске; међутим, валови фронталних пролаза могу пореметити тренд прољетног загријавања и на неко вријеме спустити услове на нешто испод просјека.

Очекује се да ће се опасност од мраза или смрзавања задржати до средине априла у дијеловима Великој Британији, протежући се далеко на југ. Шансе за сњежне падавине које ће пасти у прољеће вјеројатно ће бити изоловане на вишим теренима широм Шкотске, Енглеске и Валеса, док ће се низине суочити с мањом пријетњом од прољетних пљускова како температуре почну падати.

Све у свему, вриједности оборина у Великој Британији могле би бити нешто изнад историјског просјека током априла и маја. У типичној години, најсушнији мјесеци за Лондон укључују раздобље од фебруара до маја.

Јужну Европу у првом дијелу прољећа такође би опет могла задесити суша, пише "АццуWеатхер".

Према Мéтéо Францеу, низ од 32 узастопна дана без мјерљивих падавина опажен је од 20. јануара 2023. до 21. фебруара 2023. Тиме је постављен нови рекорд за најдужи узастопни низ дана без мјерљивих падалина од 1959. Још један значајан дио био је 2020. од 17. марта до 16. априла, када је забиљежен 31 узастопни дан без мјерљивих оборина.

(Независне)