Климатске промјене су један од највећих изазова са којима се свијет, а самим тиме и Босна и Херцеговина сусрећу. Глобалне студије климатских промјена указују на значајан пораст температуре ваздуха на планетарном нивоу. Наведена констатација се нарочито односи на новији период, односно на период од почетка 21. вијека.

Свјетска метеоролошка организација (WМО) објавила је још 2015. године да је првих 14 година у овом вијеку ушло међу 15 најтоплијих година у цјелокупном дотадашњем раздобљу мјерења температуре - 134 године мјерења.

Гледајући период од посљедњих 12 година у Босни и Херцеговини, видљиво је да је скоро свака година имала најмање један екстремни догађај.

Како су казали Фени из Агенције за водно подручје ријеке Саве, поплаве су забиљежене 2009., 2010., 2014., 2019., и 2021. године, док су истовремено суше и таласи екстремне топлоте забиљежени 2011., 2012., 2013., 2015., 2016., 2017., 2019. и 2021. године.

Такође, забиљежени су и талас екстремне хладноће почетком 2012., снажан вјетар средином 2012. године, крајем 2017. и 2019. године, екстремно велик број дана са појавом града 2018. године итд.

Због свега наведеног, односно појаве све веће хидролошке неравномјерности те екстремних хидролошких догађаја, Агенција за водно подручје ријеке Саве је извршила иновирање хидролошке студије слива ријеке Саве у Федерацији БиХ, за најважније станице које су у надлежности те агенције, а која је поред темељног низа осматрања (период 1961-1990) узела у обзир и новије низове (закључно са 2016. годином, с обзиром да су у тренутку израде Хидролошке студије били обрађени подаци закључно са 2016. годином).

У наведеној студији је дат и кратак осврт на климатске промјене и анализа хидролошких параметара за низ од 1961-1990. године у односу на низ у 21. стољећу.

Хидролошка ситуација на ријекама које припадају водном подручју ријеке Саве у ФБиХ, с аспекта овогодишње суше, а у односу на обрађене хисторијске податке (1960. до 2016. године), може се анализирати и сагледати на основу података о протицајима регистрованим на неким од најважнијих хидролошких станица (ХС) које су у надлежности АВП Сава.

Како истичу из Агенције за водно подручје ријеке Саве, на основу прелиминарних регистрованих протицаја са најважнијих хидролошких станица током 2022. године, регистроване вриједности су или близу хисторијски забиљежених минимума или чак и рекордно ниске, као нпр. на ХС Врело Босне – ријека Босна, уз напомену да предметном анализом нису обухваћене све станице на том подручју.

Такође, битно је напоменути да се, историјски гледано, најнижи водостаји и односно протицаји јављају крајем љетног периода, крајем аугуста и почетка септембра те да, уколико не буде значајнијих падавина у наредном периоду, постоји могућност додатног смањивања минималних забиљежених протицаја у односу на досадашње податке за 2022. годину.

Из Агенције подсјећају да је према досадашњим подацима за већину станица забиљежен нижи протицај у току 2021. годину у односу на податке за 2022. годину, односно до 10. аугуста.

Без обзира на низак водостај са аспекта утицаја на околиш, односно загађеност ријека усљед ниских водостаја, до сада, у току ове године на водотоцима I категорије, којима према Закону о водама ФБиХ управља АВП Сава, нису забиљежена већа загађења.

У случају тих сазнања АВП Сава благовремено обавјештава надлежну Водну инспекцију и проводи све потребне активности.

"Генерално, комбинација екстремно високих температура зрака и ниских водостаја у ријекама може довести до значајнијег пораста температуре воде, односно смањења концентрације кисика, што за посљедицу може имати изузетно негативан утицај на екосистеме, односно биљни и животињски свијет у ријекама", казали су Фени из Агенције за водно подручје ријеке Саве.

У контексту висине водостаја на ријеци Саве и услова за пловидбу том ријеком, АВП Сава у складу с одредбама Федералног Закона о водама није надлежна за наведену проблематику, али генерално из те агенције наводе како тренутна хидролошка ситуација може имати неповољне реперкусије на наведену област.


ФЕНА / БХРТ