1135. - Крунисање Стјепана Блојишког (енгл. Степхен оф Блоис), краља Енглеске.
 
1351. - У току рата између Хабсбурговаца и Швицараца побјеђују грађани Зüрицха у бици код Даеттwила против војске Хабсбурговаца и њихових савезника.
  
1481. - Битка код Wестброека: Холандија побјеђује војску Утрецхта.
 
1776. - Амерички рат за независност: У бици код Трентона, континентална армија напада и успјешно побјеђује гарнизон хесенских плаћеника.
 
1790. - Луј XВИ даје своју јавну сагласност Грађанској уставној клергији током Француске револуције.
 
1793. - Друга битка код Wиссембоурга: Француска побјеђује Аустрију.
 
1793. - Вјенчавају се Лудwиг Пруски и Фриедерике вон Мецкленбург-Стрелитз.
 
1799. - Четири хиљаде особа присуствује сахрани Георгеа Wасхингтона, гдје га Хенрy Лее ИИИ проглашава "првог у рату, првог у миру и првог у срцима суграђана.".
 
1805. - Француска и Аустрија потписале, у Пожуну, (Братислава) мировни уговор, после Наполеонове побједе у бици код Аустерлица, којим је Француска добила Венецију, Истру без Трста, Далмацију и Боку Которску и учврстила своју позицију у Европи. Одредбе споразума поништене су 1814. на Бечком конгресу.
 
1806. - Битке код Пуłтуска и Голyмина: Руске снаге држе француске снаге под Наполеоном.
 
1811. - Пожар у Рицхмондском позоришту у Рицхмонду, Виргинији убија тадашњег гувернера Георгеа Wиллиама Смитха и предсједника Прве националне банке Виргиније (енг. Фирст Натионал Банк оф Виргиниа) Абрахама Б. Венаблеа.
 
1825. - У Санкт Петербургу, на дан полагања заклетве новом цару Николају И избила је побуна декабриста, противника царизма у Русији.
 
1846. - Затрпани у снијегу у Сиерра Невади и то без хране, чланови групе Доннер прибјегавају канибализму.
 
1860. - Одржава се прва фудбалска утакмица између клубова, и то Халлам Ф.Ц. против клуба Схеффиелд Ф.Ц. на стадиону Сандyгате Роад у Схеффиелду, Уједињеном Краљевству.
 
1861. - Амерички грађански рат: Трент афера: Влада САД-а ослобађа дипломатске представнике Конфедерације – Јамеса М. Масона и Јохна Слиделла, тиме могавши покренути рат између САД-а и Уједињеног Краљевства.
 
1862. - Амерички грађански рат: Почиње битка код Цхицкасаw Баyоуа.
 
1862. - Четири часне сестре постају прве женске медицинске сестре на болничком броду америчке морнарице, УСС Ред Ровер.
 
1862. - Највеће масовно вјешање у историји САД-а се догађа у Манкатоу, Миннесоти. Убијено је 38 домородаца.
 
1865. - Јамес Насон патентирао филтер за каву.
 
1870. - Завршена је изградња жељезничког тунела Фрéјус дужине 12,8 км који пролази кроз Алпе.
 
1874. - Барон Феликс де Блохаузен (франц. Фéлиx де Блоцхаусен) постао премијер Луксембурга.
 
1898. - Пјер и Марија Кири открили први радиоактивни хемијски елемент и назвали га радијум.
 
1900. - Рељефна екипа долази до свјетионика на Фланнан острвима у Шкотској, УК-у те проналази да је претходна екипа нестала без трага.
 
1906. - Установљена хрватска књижевна награда награда "Димитрије Деметар".
 
1908. - Американац Џек Џонсон је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни боксер првак света у тешкој категорији.
 
1922. - Вођа Октобарске револуције Владимир Илич Лењин завршио први део свог "Писма конгресу", касније познатог као "Лењинов тестамент", у којем је позвао комунисте да сачувају јединство партије и предложио реформе. У другом делу "тестамента", који је написао 04.01.1923. Лењин је сугерисао да Стаљин буде смењен са места генералног секретара Комунистичке партије.
 
1925. - Турска службено почиње с кориштењем Грегоријанског календара.
 
1941. - Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом светском рату ка Манили, амерички генерал Даглас Макартур прогласио је филипинску престоницу "отвореним градом". Упркос томе у Манили су 1941, 1942. и 1945. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи делови града.
 
1941. - Предсједник САД-а Франклин Д. Роосевелт потписује закон којим четврти четвртак новембра означава Дан захвалности у САД-у.
 
1943. - Британска морнарица је у Другом светском рату потопила "Шарнхорст", последњи велики немачки бојни брод.
 
1944. - Други свјетски рат: Трећа армија Георгеа С. Паттона разбија окружење америчких снага у Бастогнеу, Белгији.
 
1948. - У Мађарској је ухапшен кардинал Јóзсеф Миндсзентy те га се оптужује за издају и завјеру.
 
1963. - Почиње Беатлеманиа на међународном нивоу објављивањем Беатлесових пјесама "И Wант то Холд Yоур Ханд" и "И Саw Хер Стандинг Тхере" у САД-у.
 
1968. - У Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Покрајини Косово и Метохија уведен је назив Косово.
 
1971. - У знак протеста због америчког ангажовања у Вијетнаму, 16 америчких ратних ветарана Вијетнамског рата окупирало је Статуу слободе у њујоршкој луци.
 
1973. - Премијерно приказан хорор филм Истјеривач ђавола.
 
1975. - Летом на линији Москва-Алма Ата, "Тупољев-144" је постао први суперсонични авион у свету у редовном саобраћају.
 
1976. - Оснива се Комунистичка странка Непала (Марксистичко-лењинистичка).
 
1979. - Совјетске трупе заузеле предсједничку палачу у Кабулу.
 
1982. - Титулу особе године Тиме часописа по први пут добија лични рачунар (ПЦ).
 
1989. - Румунски Фронт националног спаса наименовао нову владу с Јоном Илијескуом на челу, дан после погубљења Николае Чаушескуа.
 
1990. - Скупштина Словеније прогласила самосталност те републике, након плебисцита 23. децембра на коме се 86 одсто гласача изјаснило за независну словеначку државу.
 
1991. - У Алжиру су одржани први вишепартијски парламентарни избори од стицања независности од Француске 1962.
 
1991. - Састаје се Врховни совјет Совјетског Савеза и службено укида Совјетски савез.
 
1991. - Совјетски Савез је званично престао да постоји.
 
1994. - Нападом командоса на отети француски путнички авион на аеродрому у Марсеју ослобођено је 239 путника и чланова посаде које су исламски терористи држали као таоце после отмице 24. децембра у Алжиру. Командоси су убили сву четворицу терориста.
 
1996. - Шестогодишња краљица љепоте ЈонБенéт Рамсеy, пронађена је претучена и задављена у подруму породичне куће у Боулдеру, Колораду.
 
1996. - Почетак највећег штрајка у историји Јужне Кореје.
 
1997. - Еруптира вулкан Соуфриèре Хиллс на острву Монтсеррат стварајући мали цунами.
 
1998. - Бивши лидери Црвених Кмера Кије Сампан и Нуон Чеа предали су се камбоџанској влади. За време режима Црвених Кмера средином седамдесетих година 20. века у Камбоџи је убијено или је умрло од глади и болести 1,7 милиона људи.
 
1998. - Српске снаге безбедности на Косову почеле су напад на подручју места Подујево, након што је у селу Обранџе убијен један Србин.
 
1998. - Ирак најављује да планира пуцати на америчке и британске ратне авионе који патролирају на сјеверним и јужним зонама забране летења.
 
1999. - Олуја Лотхар разара Централну Европу убивши 137 особу и наносивши штету од 1,3 милијарде долара.
 
2000. - У пожару у дискотеци у кинеском граду Лиојангу живот је изгубило 311 људи.
 
2001. - Израелски министар одбране Бенџамин Бен-Елизер изабран је за председника Лабуристичке партије.
 
2003. - У земљотресу јачине 6,3 степена Рихтерове скале који је погодио ирански град Бам, погинуло је око 30.000 људи.
 
2004. - Земљотрес магнитуде 9,3 прави цунами и разара подручја у Шри Ланци, Индији, Индонезији, Тајланду, Малазији, Малдивима као и разним другим подручјима око обода Индијског океана. Усмрћено је преко 275.000 особа.
 
2004. - Наранџаста револуција (укр. Помаранчева революція): Под тешким међународним надзором одржава се коначни круг избора у Украјини.