ПАНДЕМИЈА УВЕЋАЛА БРОЈ КУПОПРОДАЈНИХ УГОВОРА У СРПСКОЈ :: Semberija INFO ::

 

ПАНДЕМИЈА УВЕЋАЛА БРОЈ КУПОПРОДАЈНИХ УГОВОРА У СРПСКОЈ


- Према подацима из регистра цијена непокретности у току прошле године, регистровано је преко 11.000 уговора на подручју Републике Српске, потврђено је "Независним" из Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове.

Према њиховим ријечима, у истом периоду прошле године укупна остварена вриједност купопродајних уговора некретнина који су склопљени и уписани у њихове катастарске евиденције износи око 680 милиона КМ.

"Највише уговора закључено је у току децембра прошле године", рекли су нам у РУГИПП-у.

У регистру цијена непокретности Републике Српске током 2020. године регистрован је укупно 9.341 уговор.

"Током 2020. године укупна остварена вриједност купопродајних уговора који су склопљени и уписани у катастарским евиденцијама износи око 420 милиона КМ", казали су у Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове. Коментаришући ове податке, Марко Ðого, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, истакао је за "Независне" да 2020. година није добра да се узима као базна година за поређења због неизвјесности. 
"Због пандемије вируса корона имали смо велике осцилације што се тиче економских активности, а видјели смо да је крајем 2021. године почела и инфлација која је раније најављивана, тако да сматрам да су пандемија и неизвјесност основни разлози повећања остварене цијене купопродајних уговора, али и склопљених уговора током 2021. године у односу на 2020. годину", казао је Ђого.

Економиста Александар Љубоја истакао је да је у 2020. години много утицаја на пословну функцију, као и начин живота у Републици Српској имала пандемија вируса корона.

"Усљед тога дошло је и до заустављања инвестиционо-привредних активности и несигурности те смо дошли до тога да имамо једну велику разлику у броју уговора и по волумену остварених трансакција када су у питању некретнине", рекао је Љубоја.

Како је појаснио Љубоја, у 2021. години ова активност се буди, али је то и заслуга цијена грађевинског материјала које су доста скочиле усљед утицаја линије снабдијевања и монополистичког понашања великих корпорација.

"Дошло је до повећања цијена енергената, сировина и полупроизвода који се користе у грађевини, те самим тим долази и до повећања цијена готових производа као што су стамбене јединице. Ово је изазвало и активирани инфлацијски удар који је на неки начин обезвриједио новац. Кроз куповину некретнина добар дио људи желио је да смањи утицај инфлације, тако да је логично да се повећао број уговора, али и остварене цијене купопродајних уговора", закључио је Љубоја.
 
(Независне)