Земље регије више немају времена у настојањима да зауставе демографско пропадање. Озбиљни кораци на свим нивоима су се морали покренути још јуче, јер сви друштвени процеси су данас доведени до стања затегнутости и већ сутра би могли довести до потпуног демографског слома.

Праћењем података о природном прираштају у Црној Гори, утврђује се да је 1961.године  износио 9.659. У 1971.је био 7.602, десет година касније 6.862, а 1990.године је износио 5.410. Почетком новог миленијума је био 3.772. Драматичан пад је у посљедњој деценији. 2010.године само 1.785,  па 2013.године  1.558,  2017. је био 909, а у 2020. је био негативан -196.

„Сваки нови податак Монстата за статистику о природном кретању становништва поново потврђује којим смјером идемо и колики је степен демографске деструкције и депресије, а ми то мирно посматрамо, као да се не догађа ту, у Црној Гори, око нас, него у неком нама далеком свијету”, напомиње Мирослав Додеровић, демограф и професор Универзитета у Подгорици.

У Црној Гори се бракови заснивају у све каснијој доби

На спомињање привредног и економског стања земље и регије, те могуће корелације на демографску слику нације, нуди значајан број ставки који су довели до сазнања да се упркос већем сиромаштву некада рађало више људи. (Не)сигурност општедруштвених токова игра пресудну улогу.

„Ратови, санкције међународне заједнице, некритичка примјена модела неолибералне економије, велика незапосленост, недостатак квалитетне развојне и регионалне политике, као и лош здравствени систем су условили низак природни прираштај. У Црној Гори је све мање младих људи, бракови се заснивају у све каснијој доби. Прво дијете жене рађају у тридесетим годинама, а статистички подаци показују да је број дјеце сведен на 1,7 по породици. Учесталост неплодности расте, а све је више четрдесетогодишњакиња без дјеце. Постајемо нација са све старијом популацијом. Слични овим подацима су и подаци о томе да постоји и релативно висок степен ескапизма, нарочито код мушког дијела популације, који се изражава у високом конзумирању алкохола, у пушењу, као и у узимању дрога. Црну Гору, као и земље у региону, напушта биолошки и радно продуктивно становништво, што у годинама које су пред нама може довести до “демографске катастрофе”.

Пројекције Уједињених нација из 2019. говоре да ће негативни демографски трендови условити смањење броја становника у Црној Гори, па би 2050.године у њој требало живјети 589.000 становника. То, приближно, одговара популацији из пописа 1981. године. До 2100. године, према овим процјенама, Црна Гора ће се вратити на стање из 50-их година прошлог вијека, на 454.000 становника.

„Међутим, оно по чему је Црна Гора другачија од осталих у актуелном историјском тренутку, јесте одсуство било какве јавне расправе о лошим подацима  из проблематике бијеле куге  која је зацарила, као и начинима борбе против ње и посљедица (у граду нема ста да се ради у селу нема ко да ради). Ова кључна тема је готово у потпуности цензурисана и маргинализована, а кризну ситуацију занемарују нарочито они који су били најодговорнији за њено настајање и рјешавање — власт и институције система и јавност. Умјесто бављења овом савременом пошасти, власт је у јавности форсирала маргинарлне теме од прије 100 или 150 година. У међувремену Црна Гора лагано демографски  нестаје”, поручује Додеровић.

Србија међу десет земаља свијета чији се број најбрже смањује

Пандемија ЦОВИД-а 19 је значајно повећала смртност популације на Западном Балкану, али то је само врх леденог бријега који властима даје алиби. У Србији је Републички завод за статистику почетком јула објавио процјену броја становника за 2020.годину.

„Процијењен број становника у Републици Србији у 2020. години је 6.899.126. Посматрано по полу, 51,3 посто чине жене (3.538.820), а 48,7 посто мушкарци (3.360.306). Настављен је тренд депопулације, што значи да је и стопа раста становништва, у односу на претходну годину, негативна и износи -6,7 промила”, резултати су Републичког завода за статистику.

Поред тога, а према подацима УНДП Србије око 51.000, углавном младих људи, сваке године напусти ову земљу и по томе је међу десет земаља свијета чији се број најбрже смањује. Свјетска банка је изнијела процјену по којој ће Србија 2050.године бројати 5,79 милиона становника, проналазећи узроке у перспективима на тржишту рада, планирању породице, образовног система…

Стопа фертилитета (број живорођене дјеце по жени) је у посљедњој предпандемијској години у Србији била 1,5. Толико је било и у Сјеверној Македонији, док је у Словенији била 1,6, Хрватској 1,47, а у БиХ свега 1,26. Једино је Косово задржало број изнад 2, али према објављеним упоредним подацима за период јануар-септембар 2019-2020. године и ту се примијети огроман несразмјер. Наиме, 2020.године је рођено 3.872 дјеце мање него за исти период претходне године. Смртност је повећана за 696 особа, а природни прираштај је мањи за 4.568 становника Косова.

Пад популације најдрастичнији у БиХ

У Босни и Херцеговини је пад популације најдрастичнији. Поред одлазака младих људи и природни прираштај показује сразмјере демографског слома. У ентитету Федерација БиХ је лани на сваку рођену бебу умрла 1,51 особа и то након што је 2019.година на свако рођено дијете умрла 1,22 особа. Тај тренд је настављен и у текућој години, јер је према подацима Федералног завода за статистику у периоду јануар-мај ове године ентитет сиромашнији за 6.759 особа, а што је разлика од броја умрлих и живорођених становника.

У ентитету РС, тамошњи Републички завод за статистику публикује процјену да је у 2020.години живјело 1.136.000 становника, уз напомену да је 1999.овај ентитет имао 1.197.000 становника. Вјероватно је реални број значајније мањи, јер сви становници не одјављују мјесто пребивалишта приликом привременог боравка у иностранству због рада. У цијелој 2020.години је ентитет сиромашнији за 7.421 особу само по основу природног прираштаја.

У Босни и Херцеговини, њеним ентитетима, дистрикту и кантонима још увијек нема или никакве или довољно дјелотворне системске акције на заустављању негативних демографских појава. Но, нема нити у Хрватској, земљи чланици Европске уније, а резултати су скоро једнако алармантни.

Хрватска већ у демографском слому

“Хрватска је већ данас у демографском слому, јер има готово све демографске параметре и трендове негативне, а времена за политичке, идеолошке, свјетоназорске и сличне расправе више нема. Врло је слична ситуација у југоисточном окружењу и потпуно је јасно по свим научним законитостима и предвиђањима како се требају одмах и истовремено почети примјењивати оба ревитализацијска модела – класична подстицајна популацијска политика повећања рађања и селективна имиграцијска политика у развојној функцији. Први је модел примарно заснован на порезним подстицајима и дугорочни је образац ревитализације, а други селективним усељавањем који резултира већ с почетком провођења. Потребно је само политичко разумијевање тежине, сложености, научних законитости, условљености на све дјелатности око нас и посебне важности демографске проблематике за укупни развој. И најважније, потребне су политичке одлуке усклађене с научним сазнањима”, каже Стјепан Штерц, водитељ Студија демографије и хрватског исељеништва у Загребу.

У Хрватској је у првих пет мјесеци 2021. године природни пад становништва у односу на исти период  2020. повећан за чак 52 посто. И није само повећана смртност разлог демографског деструкцијског фактора, него и родност, те природни пад становништва.

“историјски  су то максимуми негативности у, како кажу стручњаци УН-а, демографски најугроженијем подручју у свијету-југоисточној Еуропи, односно регији Западног Балкана, како ви кажете. Забринуло би то чак и непријатеље, али не може једино политичаре који се демографском проблематиком баве само реторичким остављањем јавног утиска. Резултати демографске ревитализације зато нити не постоје, а демографска се деструкција наставља свом силином угрожавајући основне системе на којима почива друштво, развој и уопште будућност”, упозорава професор Штерц.

Док демографија стење под све већим притиском, пустим простором доминирају велике националне или великодржавне политике које ће се тицати све мањег броја становника најсиромашније европске регије.