Пјевачи дигли цијене у небеса, газде клубова стављају катанац
Foto: Pixabay/Ilustracija
Газде клубова су пред затварањем због високих цијена наступа које траже естрадне личности?
"И осредњи певач данас мисли да је Лепа Брена", каже власник познате дискотеке у Инђији Бранислав Момчиловић.
Високе цијене наступа које држе пјевачи постале су спорне тек када је власник познатог клуба „Плитвице“ из Инђије Бранислав Момчиловић ставио њихове хонораре под знак питања.
О томе да ли клубови у Србији могу да издрже суме које тражи естрада, како уопште функционише систем уговарања тезги, али и зашто ће од септембра све да стане, овај угоститељ разговарао је отворено за 24седам.
Како је у медије доспио прије свега јер је изнио став о појединим пјевачима да за високе суме новца чак и отаљају посао, Момчиловић је сада детаљно објаснио шта је конкретно мислио и зашто у свом клубу више неће угостити ниједног популарног пјевача.
„Све се десило сасвим случајно у мојој комуникацији са пратиоцима ‘Плитвица’ на Инстаграму, када сам им поставио једноставно питање – да ли је испливао неки нови извођач који им је интересантан. Добијао сам исте одговоре, као и досад, и само сам се први пут усудио да им одговорим.“
Ови пјевачи су најтраженији
Који су то још пјевачи са естраде који нису испунили очекивања клуба, с обзиром на то да је претходно изазвао пажњу када је рекао да „Војаж отаљава наступ“, Момчиловић, чија се породица од 1965. године бави угоститељством, истиче:
„Код нас, када причамо о томе кога највише траже, то су дефинитивно Баја Мали Книнџа, Теодора Џехверовић и Реља Поповић. Публика тражи све, али је проблем финансијске исплативости певача. На естради имате јако пуно популарних извођача, али је ту реч о финансијској исплативости“, поручује Бранислав.
Потом су се осврнули и на саме услове које постављају музичари са својим тимовима, као и на период прије короне.
„Да, корона је добрим делом утицала на подизање цена наступа извођача, односно на њихово неоправдавање цена у клубовима, зато што је постојао вакум 14-15 месеци, колико се није радило. Када се све отворило, сви клубови, и ми први, заиста смо одлично радили, а онда је и осредњи певач помислио да је постао Лепа Брена и подигао цену. Међутим, та цена је у том моменту и била оправдана, зато што нисмо ни могли другачије да се поставимо, јер су нам клубови били пуни. Проблем је настао после тог хајпа, када је то све спласло и када су се ствари вратиле у нормалу, а у међувремену наступила криза“, објашњава власник дискотеке из Инђије.
Тако је настао проблем. Пјевачи нису поново спустили цијене, а Момчиловић тврди да бројни клубови „пуцају“ јер не могу да издрже толике издатке. На основу цијене коју постави извођач, клуб формира цијену улазнице.
„У нашем случају, излазимо с нижом ценом карте него што она треба реално да буде. Чак и дотирамо добар део тог хонарара из шанка, а сад смо дошли у ситуацију да више ни то не може да покрије трошак. Последњих годину-две, колико траје овај проблем, почели смо да радимо са нулом, минусом, и одржавамо тај посао на вештачким ногама. Зато сам једноставно пресекао и томе је дошао крај“, тврди Бранислав.
На питање да ли је преговарао с пјевачима и њиховим менаџерима о томе да спусте хонораре, истиче да су сви сагласни да та ситуација више није реална. Јављале су му се колеге из Србије, али и из дијаспоре, и сви су га подржали, али тренутно је проблем у томе ко ће први да крене.
„Велика је сујета и само се чека први који ће да спусти цене, и онда ће и остали да сагледају ситуацију. Такво је стање и у дијаспори, клубови су пред затварањем. У Инђији је сада у пречнику од 35 километара остао само наш клуб. У Цириху сте имали клубове „Фејс“, „Сакс“, „Џил“, „Елит“, а сада је остао један. У Бечу их је било три-четири, а остао је један“, истиче угоститељ.
Да ли је због тога одлучио да 1. септембар буде преломни тренутак за промјене и да заустави гостовања прескупих пјевача, власник „Плитвица“ каже:
„Нисам ја стао никоме на пут, ја више нећу у томе да учествујем, прекидам 1. септембра. Испоштоваћемо у августу заказана гоставања, а онда ћемо видети шта ћемо, да ли ћемо тај септембар искористити за годишњи одмор или ћемо радити неке варијанте да би наши радници остали ту на окупу и узели неки динар“, каже он, који у клубу има 60 запослених, од којих половина ради већ 20 година.
„Од 1. октобра тотално мењамо концепт, посвећујемо се проводу. Ми смо се определили, због те кризе и због провода, да идемо на популарне бендове из Србије, ди-џејеве…“
Нући отаљавао наступ
Каже да пјевачи рад у клубовима зову – рударење, а онда је навео и један од примјера како би појаснио на шта мисли.
„У месецу када су Нући и Војаж објавили да су узели велике паре од дигиталија, убрзо су обојица наступала код нас. И заиста им хвала, јер су све испоштовали, дошли са мора, путовали… И сада, Нући ради један, два, три дана, код мене је трећи или четврти дан. Дечко се распао од пута, дошао с подочњацима до пода. Није било празно, али није било ни пуно. А није само због цене карте. Али карта не може да буде јефтинија због њихове цене. Онда дечко пред непуним клубом нема ни мотив да се труди. И зато сам рекао да те наступе отаљају, али због тога гости буду незадовољни, певач такође, а ми на крају исплатимо тај хонорар као да је било све у фулу и одемо кући голи ко пиштољ. Томе је дошао крај. Сугеришемо да та цифра није одговарајућа, али често не наилазимо на одобравање тога“, закључује Момчиловић, и додаје да има сазнања да многи власници клубова широм Србије крећу истим путем.
Текстописци папрено наплаћују пјесме
Да је све зачарани круг, те да не криви само пјеваче и менаџере, Бранислав каже и да текстописци и композитори папрено наплаћују пјесме као да ће свака бити мегахит.
„И то диктира цену извођача. Причао сам са једном певачицом, да је не именујем, која ми у овој ситуацији каже: „Бане, мене сада 10 песама кошта, унапред, 75.000 евра. Па ме још 10 спотова кошта 100.000, па гардероба, то је 200.000.“ Те паре она мора да врати са терена за годину дана, а питање је колико ће те песме трајати. И за те песме и спотове који су крваво плаћени нема гаранција. Значи, морате да поставите питање одговорности – шта ћемо ако песме не прођу?“
С обзиром на то да је јавно поменуо и Слобу Радановића, на питање колико пута је пјевач гостовао код њега и како је све прошло, он одговара:
„Два пута, и није било очекивано. Да ли неко може да оспори квалитете Слобе Радановића? Не. Да ли је он врхунски певач? Да. Да ли има хитове и одличан бенд? Да. Да ли је тражен?“ упитао је он, и закључио да је поново ријеч о превисокој цијени наступа која диктира и цијену улаза у клуб, те да о проблему прича већ дијве године, а да је сад он ескалирао.
„Што би рекао Харис Џиновић, ја сам крив што сам давао – нашалио се на крају. – Ми смо добрим делом криви што смо ово плаћали и што смо све препустили њима“.
(Независне)
"И осредњи певач данас мисли да је Лепа Брена", каже власник познате дискотеке у Инђији Бранислав Момчиловић.
Високе цијене наступа које држе пјевачи постале су спорне тек када је власник познатог клуба „Плитвице“ из Инђије Бранислав Момчиловић ставио њихове хонораре под знак питања.
О томе да ли клубови у Србији могу да издрже суме које тражи естрада, како уопште функционише систем уговарања тезги, али и зашто ће од септембра све да стане, овај угоститељ разговарао је отворено за 24седам.
Како је у медије доспио прије свега јер је изнио став о појединим пјевачима да за високе суме новца чак и отаљају посао, Момчиловић је сада детаљно објаснио шта је конкретно мислио и зашто у свом клубу више неће угостити ниједног популарног пјевача.
„Све се десило сасвим случајно у мојој комуникацији са пратиоцима ‘Плитвица’ на Инстаграму, када сам им поставио једноставно питање – да ли је испливао неки нови извођач који им је интересантан. Добијао сам исте одговоре, као и досад, и само сам се први пут усудио да им одговорим.“
Ови пјевачи су најтраженији
Који су то још пјевачи са естраде који нису испунили очекивања клуба, с обзиром на то да је претходно изазвао пажњу када је рекао да „Војаж отаљава наступ“, Момчиловић, чија се породица од 1965. године бави угоститељством, истиче:
„Код нас, када причамо о томе кога највише траже, то су дефинитивно Баја Мали Книнџа, Теодора Џехверовић и Реља Поповић. Публика тражи све, али је проблем финансијске исплативости певача. На естради имате јако пуно популарних извођача, али је ту реч о финансијској исплативости“, поручује Бранислав.
Потом су се осврнули и на саме услове које постављају музичари са својим тимовима, као и на период прије короне.
„Да, корона је добрим делом утицала на подизање цена наступа извођача, односно на њихово неоправдавање цена у клубовима, зато што је постојао вакум 14-15 месеци, колико се није радило. Када се све отворило, сви клубови, и ми први, заиста смо одлично радили, а онда је и осредњи певач помислио да је постао Лепа Брена и подигао цену. Међутим, та цена је у том моменту и била оправдана, зато што нисмо ни могли другачије да се поставимо, јер су нам клубови били пуни. Проблем је настао после тог хајпа, када је то све спласло и када су се ствари вратиле у нормалу, а у међувремену наступила криза“, објашњава власник дискотеке из Инђије.
Тако је настао проблем. Пјевачи нису поново спустили цијене, а Момчиловић тврди да бројни клубови „пуцају“ јер не могу да издрже толике издатке. На основу цијене коју постави извођач, клуб формира цијену улазнице.
„У нашем случају, излазимо с нижом ценом карте него што она треба реално да буде. Чак и дотирамо добар део тог хонарара из шанка, а сад смо дошли у ситуацију да више ни то не може да покрије трошак. Последњих годину-две, колико траје овај проблем, почели смо да радимо са нулом, минусом, и одржавамо тај посао на вештачким ногама. Зато сам једноставно пресекао и томе је дошао крај“, тврди Бранислав.
На питање да ли је преговарао с пјевачима и њиховим менаџерима о томе да спусте хонораре, истиче да су сви сагласни да та ситуација више није реална. Јављале су му се колеге из Србије, али и из дијаспоре, и сви су га подржали, али тренутно је проблем у томе ко ће први да крене.
„Велика је сујета и само се чека први који ће да спусти цене, и онда ће и остали да сагледају ситуацију. Такво је стање и у дијаспори, клубови су пред затварањем. У Инђији је сада у пречнику од 35 километара остао само наш клуб. У Цириху сте имали клубове „Фејс“, „Сакс“, „Џил“, „Елит“, а сада је остао један. У Бечу их је било три-четири, а остао је један“, истиче угоститељ.
Да ли је због тога одлучио да 1. септембар буде преломни тренутак за промјене и да заустави гостовања прескупих пјевача, власник „Плитвица“ каже:
„Нисам ја стао никоме на пут, ја више нећу у томе да учествујем, прекидам 1. септембра. Испоштоваћемо у августу заказана гоставања, а онда ћемо видети шта ћемо, да ли ћемо тај септембар искористити за годишњи одмор или ћемо радити неке варијанте да би наши радници остали ту на окупу и узели неки динар“, каже он, који у клубу има 60 запослених, од којих половина ради већ 20 година.
„Од 1. октобра тотално мењамо концепт, посвећујемо се проводу. Ми смо се определили, због те кризе и због провода, да идемо на популарне бендове из Србије, ди-џејеве…“
Нући отаљавао наступ
Каже да пјевачи рад у клубовима зову – рударење, а онда је навео и један од примјера како би појаснио на шта мисли.
„У месецу када су Нући и Војаж објавили да су узели велике паре од дигиталија, убрзо су обојица наступала код нас. И заиста им хвала, јер су све испоштовали, дошли са мора, путовали… И сада, Нући ради један, два, три дана, код мене је трећи или четврти дан. Дечко се распао од пута, дошао с подочњацима до пода. Није било празно, али није било ни пуно. А није само због цене карте. Али карта не може да буде јефтинија због њихове цене. Онда дечко пред непуним клубом нема ни мотив да се труди. И зато сам рекао да те наступе отаљају, али због тога гости буду незадовољни, певач такође, а ми на крају исплатимо тај хонорар као да је било све у фулу и одемо кући голи ко пиштољ. Томе је дошао крај. Сугеришемо да та цифра није одговарајућа, али често не наилазимо на одобравање тога“, закључује Момчиловић, и додаје да има сазнања да многи власници клубова широм Србије крећу истим путем.
Текстописци папрено наплаћују пјесме
Да је све зачарани круг, те да не криви само пјеваче и менаџере, Бранислав каже и да текстописци и композитори папрено наплаћују пјесме као да ће свака бити мегахит.
„И то диктира цену извођача. Причао сам са једном певачицом, да је не именујем, која ми у овој ситуацији каже: „Бане, мене сада 10 песама кошта, унапред, 75.000 евра. Па ме још 10 спотова кошта 100.000, па гардероба, то је 200.000.“ Те паре она мора да врати са терена за годину дана, а питање је колико ће те песме трајати. И за те песме и спотове који су крваво плаћени нема гаранција. Значи, морате да поставите питање одговорности – шта ћемо ако песме не прођу?“
С обзиром на то да је јавно поменуо и Слобу Радановића, на питање колико пута је пјевач гостовао код њега и како је све прошло, он одговара:
„Два пута, и није било очекивано. Да ли неко може да оспори квалитете Слобе Радановића? Не. Да ли је он врхунски певач? Да. Да ли има хитове и одличан бенд? Да. Да ли је тражен?“ упитао је он, и закључио да је поново ријеч о превисокој цијени наступа која диктира и цијену улаза у клуб, те да о проблему прича већ дијве године, а да је сад он ескалирао.
„Што би рекао Харис Џиновић, ја сам крив што сам давао – нашалио се на крају. – Ми смо добрим делом криви што смо ово плаћали и што смо све препустили њима“.
(Независне)
