У Босну и Херцеговину прошле године увезено је млијека и млијечних производа у вриједности 224 милиона марака, док је вриједност извоза била 113 милиона марака. За вањскотрговински дисбаланс домаћи произвођачи сматрају одговорним Министарство вањске трговине и економских односа Босне и Херцеговине које није донијело адекватне мјере да заштите мљекаре. 

Винка Савић из Верића код Бање Луке 25 година бави се узгојем јунади и производњом млијека. На својој фарми има 90 грла, од чега 50 крава од којих добија и до 800 литара млијека. Каже да је мљекара која откупљује сирово млијеко најавила од јуна смањење откупне цијене за 8 пфенинга, па ће литар коштати само 92 пфенига. А у маркетима литар млијека је готово три пута скупљи. Биће то погубно за ову фарму. Нико не пита колико кошта да се произведе литар сировог млијека, нарочито сад кад су нам временски услови уништили усјеве, каже власница фарме.

ВИНКА САВИЋ, власница фарме у Верићима

"Виде и сами каква је ситуација. Ништа покосили нисмо, ни сијено осушили, зелену траву косимо, кукуруза 100 дунума нисмо посијали и не видим разлога што би смањивали, а хоће да смање.“

Мљекари на подручју Тузланског кантона кажу да имају најмању откупну цијену у Босни и Херцеговини и пад производње. Због лошег времена нису засијали 40 одсто кукуруза, а смањена им је откупна цијена млијека за седам одсто.

ЕЛДИН ГЛИБАНОВИЋ, предсједник Удруге мљекара ТК

"Фармери у Тузланском кантону нису добили ни марку када су у питању подстицаји са федералног нивоа. Ми тренутно имамо цијену млијека у ТК од 65 до 90 пфенинга са овим појефтињењем. Колеге из осталих кантона и ентитета су са знатно већим цијенама.“ 

Мљекари у Републици Српској кажу да подстицаји Министарства пољопривреде Републике Српске нису довољни и не могу спасити домаће произвођаче од дампиншких цијена. У Удружењу мљекара Републике Српске питају шта ради Одјел за заштиту домаће производње у Министарству спољне трговине и економских односа БиХ кад није донио ниједну мјеру. 

МИљАН ЕРБЕЗ, Удруга мљекара Републике Српске

“Са садашњих 20.000 произвођача млијека у БиХ ми смо спали на 9.000–10.000. Неко је њима говорио и они су криви за затварање 11.000 фарми. Нека уведу прелевмане. Нека се изједначи онај дио који се даје у другим земљама са нашим подстицајима и нека се разлика врати у тај сектор.“

А у Министарству спољне трговине и економских односа БиХ без коментара. На наш упит шта је ресорно Министарство урадило и шта планира урадити да заштити домаће произвођаче од увозне конкуренције, нисмо добили одговор. У међувремену, уз снижавање откупних цијена и небригу, или недовољну бригу надлежних, домаћа производња све више слаби а мљекарима пријети затварање фарми.


БХРТ