"Нека објављују шта хоће, баш ме брига" - Дјечак (14) остао без оца, сам брине о сеоском имању, а вршњаци му се смију
Ибрахим Махалбашић (14) живи у Маргетићима код Новог Травника у Босни и Херцеговини и иако на први поглед дјелује као обично дијете, у њему се заправо крије зрео човјек из чијих мудрости и погледа на живот би свако од нас могао да научи нешто.
Живот га није мазио откад му је, прије девет година, преминуо отац па сада живи са мајком и сестром на сеоском имању о којем махом сам брине.Породица живи од дјечјег додатка, а све што треба обезбиједи мали Ибрахим радећи по комшијским кућама за дневнице. Прије годину дана, он је за Јутјуб канал “Средња Босна данас” причао о тешком животу, раду, недаћама и свему што чини његов свијет, живот малишана који је морао да одрасте прије времена.
– Имам шест дунума обрадиве земље, имам један воћњак. Наравно, волио би земљу да обрађујем себи и овако, некоме да прискочим, да узмем паре. Сад радим ручно, али ми неко ускочи, узоре, покоси. Само једну њиву обрађујем и имам још једну, ту не сијем ништа, косим само. Мислим, да имам трактор, могло би се ту нешто орати, фрезирати, узеле би се и неке паре – прича дјечак за Јутјуб канал “Средња Босна Данас”.
О трактору као најпотребнијем алату и недосањаном сну не престаје да прича, а како мајка не ради нигдје, сналазе се тако што Ибрахим послије школе цијепа дрва и помаже по селу за новац.
– Донесем кући пара, шта треба купити – купим. Паметно улажем. Мало помало се оствари све, од једног трактора – два, три, четири, пет. Све то иде својим током. Могло би се научити возити, возе дјеца овде. Једино кад даш дјеци да будалешу, да дижу тракторе, може се свашта десити, а не вјерујем да је опасно овако. Треба само знати возити – мудро ће Ибрахим.Стоке тренутно, каже, нема. Краву коју је породица имала, морао је да прода јер нису могли о њој да брину.
– Продао сам краву, морао сам да продам. Мами је “отишла” рука, тетива, и морали смо је продати, јер нисмо могли више са њом владати. Крава није била ни бијесна, али кад оде ти рука, не може се више. Живимо како умијемо, ето. Не трошимо на глупости, радије купимо врећу брашна, него неку глупост. Уље је сад поскупили, али ја сам, срећа, себи наспремао и брашна и уља – прича дјечак.
Комшије и рођаци не помажу, осим кад треба узорати земљу, па све остале послове обавља сам, ипак, стигне и да се занима оним што његови вршњаци највише воле.
– ТикТок мало прелистам, објавим који видео, али више волим ходати по пољу. Боље се осјећам. Више волим да проводим вријеме напољу, него у кући. Волим да шетам, одем у шуму понекад, неко дрво довучем кући. То је јако корисно. Волим и коње и козе, овце, бикове – набраја.
Осим трактора добродошла би му, каже, и крава да може да ужива у млијечним производима, можда и заради од њих, али има један проблем – нема шталу у коју би је смјестио. Обећава да ће учити и завршити школу, јер без ње, каже, нема посла у фирми, али иако има само 13 година, већ добро анализира свијет око себе и зна како треба живјети.
– Кад се научи на трактор од дјетета, послије ти лакше кад нарастеш. На пример, има момака од 25, 26 година, то се иде доле по кафама, а трактор му испред куће стоји и ништа не ради са њим. Треба одмах ићи са трактором, а не глупирати се, диловати дрогу, пушити цигаре и глупирати се по кафанама и разбијати чаше. То не треба. Само корисно, волим и ја да идем у град, али не дајем паре. И она коцка, гледам људе, то само уплаћују, 10 пута знају да оду до кладионице да уплате. Од тога нема никакве користи, само улажи, купи нафте… Само без везе троше вријеме. Шта у томе виде? – питао се он на крају разговора том приликом.
Након годину дана, а послије реакција на његов начин говора, новинар “Средње Босне данас” поново је отишао код овог малишана. Том приликом, он је кратко рекао да га није брига шта причају.
– Ја то не бендам ни пет посто, нека објављују шта хоће, баш ме брига – рекао је он свој став на прозивање од стране вршњака, преноси Блиц.
Након тога, додатно је образложио своје мишљење на тему снимака који настају на тему њега.
– По мени то није исмијавање. Свако нека објављује шта хоће, свако има своје. Сви ћемо доћи на судњи дан, ако Бог да. Алах све види! – рекао је.
Српскаинфо
Живот га није мазио откад му је, прије девет година, преминуо отац па сада живи са мајком и сестром на сеоском имању о којем махом сам брине.Породица живи од дјечјег додатка, а све што треба обезбиједи мали Ибрахим радећи по комшијским кућама за дневнице. Прије годину дана, он је за Јутјуб канал “Средња Босна данас” причао о тешком животу, раду, недаћама и свему што чини његов свијет, живот малишана који је морао да одрасте прије времена.
– Имам шест дунума обрадиве земље, имам један воћњак. Наравно, волио би земљу да обрађујем себи и овако, некоме да прискочим, да узмем паре. Сад радим ручно, али ми неко ускочи, узоре, покоси. Само једну њиву обрађујем и имам још једну, ту не сијем ништа, косим само. Мислим, да имам трактор, могло би се ту нешто орати, фрезирати, узеле би се и неке паре – прича дјечак за Јутјуб канал “Средња Босна Данас”.
О трактору као најпотребнијем алату и недосањаном сну не престаје да прича, а како мајка не ради нигдје, сналазе се тако што Ибрахим послије школе цијепа дрва и помаже по селу за новац.
– Донесем кући пара, шта треба купити – купим. Паметно улажем. Мало помало се оствари све, од једног трактора – два, три, четири, пет. Све то иде својим током. Могло би се научити возити, возе дјеца овде. Једино кад даш дјеци да будалешу, да дижу тракторе, може се свашта десити, а не вјерујем да је опасно овако. Треба само знати возити – мудро ће Ибрахим.Стоке тренутно, каже, нема. Краву коју је породица имала, морао је да прода јер нису могли о њој да брину.
– Продао сам краву, морао сам да продам. Мами је “отишла” рука, тетива, и морали смо је продати, јер нисмо могли више са њом владати. Крава није била ни бијесна, али кад оде ти рука, не може се више. Живимо како умијемо, ето. Не трошимо на глупости, радије купимо врећу брашна, него неку глупост. Уље је сад поскупили, али ја сам, срећа, себи наспремао и брашна и уља – прича дјечак.
Комшије и рођаци не помажу, осим кад треба узорати земљу, па све остале послове обавља сам, ипак, стигне и да се занима оним што његови вршњаци највише воле.
– ТикТок мало прелистам, објавим који видео, али више волим ходати по пољу. Боље се осјећам. Више волим да проводим вријеме напољу, него у кући. Волим да шетам, одем у шуму понекад, неко дрво довучем кући. То је јако корисно. Волим и коње и козе, овце, бикове – набраја.
Осим трактора добродошла би му, каже, и крава да може да ужива у млијечним производима, можда и заради од њих, али има један проблем – нема шталу у коју би је смјестио. Обећава да ће учити и завршити школу, јер без ње, каже, нема посла у фирми, али иако има само 13 година, већ добро анализира свијет око себе и зна како треба живјети.
– Кад се научи на трактор од дјетета, послије ти лакше кад нарастеш. На пример, има момака од 25, 26 година, то се иде доле по кафама, а трактор му испред куће стоји и ништа не ради са њим. Треба одмах ићи са трактором, а не глупирати се, диловати дрогу, пушити цигаре и глупирати се по кафанама и разбијати чаше. То не треба. Само корисно, волим и ја да идем у град, али не дајем паре. И она коцка, гледам људе, то само уплаћују, 10 пута знају да оду до кладионице да уплате. Од тога нема никакве користи, само улажи, купи нафте… Само без везе троше вријеме. Шта у томе виде? – питао се он на крају разговора том приликом.
Након годину дана, а послије реакција на његов начин говора, новинар “Средње Босне данас” поново је отишао код овог малишана. Том приликом, он је кратко рекао да га није брига шта причају.
– Ја то не бендам ни пет посто, нека објављују шта хоће, баш ме брига – рекао је он свој став на прозивање од стране вршњака, преноси Блиц.
Након тога, додатно је образложио своје мишљење на тему снимака који настају на тему њега.
– По мени то није исмијавање. Свако нека објављује шта хоће, свако има своје. Сви ћемо доћи на судњи дан, ако Бог да. Алах све види! – рекао је.
Српскаинфо
