Зашто у БиХ нема социјалних немира: Грађани “хипнотисани културом сиромаштва” :: Semberija INFO ::

 

Зашто у БиХ нема социјалних немира: Грађани “хипнотисани културом сиромаштва”


Трансгенерацијска покорност и потчињавање властима, као и “његовање” културе сиромаштва, довели су до тога да грађани БиХ мирно подносе све хирове властодржаца, од којих су многи директно усмјерени против интереса тих истих грађана.

Док се у бројним цивилизованим државама грађани масовно буне због много ситнијих ствари, попут минималних поскупљења одређених роба и услуга или симболичног помјерања старосне границе за одлазак у пензију, у БиХ људи, мање-више, нијемо посматрају како власти, уз немушта образложења, одбијају да укину акцизе на гориво или им прије избора обећавају да неће доћи до поскупљења струје, а одмах након избора им уруче “честитке” с много већим рачунима, пише Српскаинфо.

Друштво дисконтинуитета

Комуниколог Младен Бубоњић сматра да је основни разлог тога што овдашње власти, практично, могу да раде шта год пожеле, без било каквог страха од реакције јавности то што у БиХ, према његовим ријечима, не постоји развијена грађанска свијест.

“За постојање грађанске свијести потребно је постојање развијеног грађанског друштва, чега овдје нема. Осим тога, потребна је и критичка перцепција. Будући да смо ми друштво дисконтинуитета, односно да немамо демократски континуитет нити политичку зрелост, јер смо прво били вјековима под Турцима, а онда под Аустроугарима, монархијом и комунизмом, готово да се трансгенерацијски преносила та нека врста покорности и потчињавања. У ширем контексту, то се односи на оно да не треба “таласати” и бунити се”, каже Бубоњић за Српскаинфо.

Додаје да је, поред наведеног, овдје присутан и тзв. ефекат “куване жабе”, односно да су власти, постепеним мјерама, потпуно “успавале” било какву критичку мисао у народу.

“Иако смо друштво дисконтинуитета, које је његовано да буде покорно према властима, вјероватно би се људи побунили да им неко преко ноћи поскупи струју, основне животне намирнице или укине неке привилегије. Међутим, кад се то ради на дужи временски период људи се на то полако привикавају све док у једном тренутку престану да схватају да је дошло до огромне промјене у квалитету њиховог живота”, каже Бубоњић.

Граница пропадања

Додаје да се тај феномен у социологији назива “културом сиромаштва”, односно да је неко друштво дошло у фазу кад грађани све ћутке трпе, водећи се оном да “увијек може бити горе”.

“Култура сиромаштва у БиХ је стотинама година присутна, осим неких 30-ак година из времена социјалистичке Југославије. Због тога власти могу да раде шта год желе, без страха од побуне”, сматра Шијаковић.

(Српска Инфо)