ГРАЂАНИ У БИХ СЕ ЗАДУЖУЈУ И ИГРАЈУ ИГРЕ НА СРЕЋУ :: Semberija INFO ::

 

ГРАЂАНИ У БИХ СЕ ЗАДУЖУЈУ И ИГРАЈУ ИГРЕ НА СРЕЋУ


Грађани у БиХ у времену инфлације највише узимају ненамјенске кредите да би одржали животни стандард, међутим економска криза повећава и друге пошасти.

Једна од њих су игре на срећу на које су грађани ФБиХ у првих 8 мјесеци ове године издвојили више од милијарде КМ.
 
Укупан кредитни портфолио банкарског сектора ФБиХ у првих девет мјесеци износи 16,2 милијарде КМ, од чега су 7,6 милијарди узели грађани, што је око 49 кредита, и више за 4,4 посто у односу на претходну годину. Убрзани раст потрошачких цијена у односу на раст плата и осталих примања отворио је јаз у кућним буџетима и одразио се на потражњу за потрошачким кредитима.

– Чињеница да се одржава потражња за кредитима је вјероватно увјетована инфлацијом и падом животног стандарда потрошача, односно грађана БиХ. Тако да ту није толика фасцинација за растом кредита, већ за одржавањем кредитне активности разумијевајући да је дошло до пада инвестиција и потрошње – каже Адмир Чавалић, економиста.

У структури кредитног портфолија доминирају намјенски кредити за потрошна добра и ненамјенски кредити у износу од 5,8 милијарди КМ. Ненамјенски кредити су порасли за 228 милиона КМ или за 4,1% у односу на крај претходне године.
 
– Ми као агенција више пута смо упозоравали да грађани буду веома опрезни и одмјерени поготово код ненамјенског задуживања. По природи ти кредити су најосјетљивији и највећи је њихов удар на буџете грађана јер се створи навика потошње која није реална и која је резултат узимања кредита и након тога врло тешко се вратити у нормалне оквире потрошње – каже Јасмин Махмузић, директор ФБА.
 
Економска криза и инфлација уз жељу да се нереално одржи животни стандард доносе и жељу да се заради преко ноћи, због чега од тренутне ситуације уз банке профитирају и приређивачи игара на срећу, преноси Н1.
 
Само у првих осам мјесеци 2022. године приређивачи игара на срећу клађењем остварили су промет у износу од 1.094.017.556 КМ.
 
– Сви они који су раније морали отићи негдје у кладионицу коцкарницу или слично и ради тога били изложени опасности да их виде неко њима близак. Сада могу мирно из своје спаваће собе или са било којег мјеста преко свог мобитела да потроше тај новац који имају или боље речено немају – додаје Марко Ромић, психолог.

Што значи да је склоност коцкању, са епидемијом и економском кризом добила нове облике, због којих нико у овом тренутку не зна колико грађани кућног буџета издвајају кладећи се онлајн, нити колико се задужују да би подмирили коцкарске трошкове.

(Српска Инфо)