Организовани криминал и прање новца су у БиХ, Србији и Црној Гори концентрисани у областима у којима постоје слабе државне институције, а годишње се опере новца у вриједности између два и пет одсто бруто домаћег производа, наведено је у најновијој студији Глобалне иницијативе са сједиштем у Швајцарској.

У студији, коју су подржали Њемачка агенција за развој ГИЗ и норвешко Министарство спољних послова, наглашено је да су банке кључна мјеста за прање новца, посебно зато јер је, како су истакли, омогућено да се готовина може лако трансферисати преко граница. Наглашавају и да су банковне позајмице и гаранције на зајмове чест метод који се користи за прикривање трага новца.

"У БиХ локална често фиктивна предузећа позајмљују новац из иностранства, најчешће преко компанија у Персијском заливу, јер тамо локалне власти ријетко могу установити поријекло новца. Те компаније онда новац у виду зајмова инвестирају у некретнине, нове компаније или опрему. МОНЕYWАЛЛ процјењује да се ова метода користи у све три земље тако да новац 'шета' између компанија којима је исти власник, као и фантомских фирми, како би се новац легализовао", наглашено је.

Кључна мјера против овакве праксе је, како су нагласили, транспарентност регистара приватних и правних лица, што би властима помогло да уђу у траг власништва и ограничило присуство анонимних компанија.  Корупција је, како истичу, кључна рањивост у све три земље, а у извјештају се посебно говори о корупцији која настаје као резултат слања финансијске добити у иностранство.

"У БиХ смо открили да се велики дио јавног новца каналише кроз невладине организације и организације цивилног друштва које се заснивају на политичком фаворизовању", истакли су они.  Као примјер наводе дистрикт Брчко, за који кажу да представља микрокосмос сличних активности на нивоу цијеле БиХ.

"На основу разговора које смо водили, постоје бројни примјери спона политичких партија и корумпираног финансирања невладиних организација. На примјер, у 2018. од два милиона планираних за додјељивање невладиним организацијама један званичник је додијелио једној другој фиктивној организацији 325.000 евра", истакли су они.

Према наводима које су добили од бившег службеника за сузбијање финансијског криминала у БиХ, у извјештају је дефинисано седам начина на које се избјегава плаћање пореза. То су, како наглашавају, преферирање трансакција у готовом новцу, широко распрострањено избјегавање царинских регистрација, декларисање високих пореских стопа у исплатама плата и доприноса, а истовремено смањење стопа на уговоре са запосленицима, државно толерисање сиве економије, неадекватни капацитети инспекцијских органа и других служби, компликовани и неадекватни порески систем с честим промјенама регулативе, као и нетачно декларисање вриједности робе.

Што се тиче сиве економије, цитирају податке Међународне организације за рад која тврди да је више од 18,7 одсто свих радника у Србији, и чак 30 одсто радника у БиХ запослено у сивој зони.

"Сви они своја примања и зараде добијају у готовини", наглашено је у извјештају.

Синиша Вукелић, главни и одговорни уредник портала Капитал, који прати финансијске токове, каже да је велики проблем и генератор прања новца и свих ових облика коруптивног дјеловања чињеница да у БиХ постоје слабе институције које не раде на сузбијању ових активности.

"Код прања новца није само проблем што је то озбиљно кривично дјело јер се новац убацује у легалне токове, већ и то што је огромна количина готовог новца, по чему је БиХ у самом врху на западном Балкану, у оптицају, а на тај начин се може прикрити ток новца, што је онда погодно за коруптивне активности",  каже Вукелић.

(Независне)