- Међу компанијама у Босни и Херцеговини које су у првој години пандемије најбрже расле највише је оних које се баве друмским превозом робе са око 6,25 одсто, а слиједе их оне које се баве неспецијализованом трговином на велико са око 4,4 одсто.

"Након тога слиједе дјелатности апотека са 3,6 одсто, инжењерске дјелатности и с њима повезано техничко савјетовање, којих је 3,13%, а на крају је ту рачунарско програмирање, које представља 2,97% брзорастућих компанија", показују подаци које су реализацијом пројекта "Брзорастуће компаније у БиХ" добиле "Пословне новине" и бонитетна агенција ЛРЦ.

Додаје се да су ових пет дјелатности најдоминантније у укупном броју брзорастућих компанија у БиХ.

Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе Републике Српске, у изјави за "Независне" истакао је да је логичан слијед догађаја да је превоз робе на првом мјесту, јер извоз из Републике Српске и Босне и Херцеговине биљежи константан раст.

"Ранији видови превоза, попут жељезница и других начина, отишао је у потпуно други план и све се окренуло друмском превозу робе, те је логично да имамо и константан раст извоза робе. Оно што упада у очи јесте да међу првих пет дјелатности нема прерађивачке индустрије и производних предузећа која се баве том директном производњом. То је резултат тога што предузећа у овим секторима у својим пословима не подразумијевају толико брз раст, јер је њима сигурнији спорији, али стабилан раст", појаснио је Благојевић.

Глобални трендови су такви да су углавном предузећа у ИТ индустрији најбрже растуће компаније, док су код нас тек на петом мјесту, што Благојевић објашњава тиме да код нас много људи ради за стране компаније које нису овдје регистроване.

"Сигурно је да је некако у свијету овај сектор брзорастућа грана, али наши ИТ стручњаци углавном раде за стране компаније које припадају страним тржиштима", казао је Благојевић.

Игор Гавран, економски аналитичар, коментаришући податак да су компаније које се баве рачунарским програмирањем на петом мјесту најбрже растућих компанија у БиХ, истакао је да у овој области велике свјетске компаније ангажују огроман број програмера широм свијета који своје услуге пружају онлине и из својих држава.
"Чињеница је да велики број програмера из Босне и Херцеговине ради посредно или директно за одређене свјетске компаније. Они јесу активни и њихова улога јесте значајна, али саме компаније се не препознају на нашем тржишту те немамо толико домаћих брендова у овој области који су препознатљиви, као што је примјер у Хрватској", рекао је Гавран.

Истакао је да се код нас највећи дио превоза робе обавља друмским саобраћајем, а успостава ових компанија је веома брза и једноставна те ово може дјелимично објаснити зашто компаније из ове бранше најбрже расту.

"Исто тако један од разлога би могао бити да је у овом сектору дошло до пропадања, гашења или обједињавања неколико фирми, тако да је ово један нови вид у којем нове компаније веома брзо расту, али фактички и надомјештају неке рупе које су настале пропадањем других компанија", навео је Гавран.

Иначе, при изради листе најбрже растућих компанија било је неколико строгих критеријума које су фирме морале испунити, попут оних о расту прихода у посљедње три године, тога да су смањивале број запослених те да су имале позитивну добит и већу просјечну годишњу стопу раста од 10%. Овај пут, као референтне године узели су приходе из три посљедња финансијска извјештаја и то за 2018, 2019. и 2020. годину.

"Док су многи били у тешким проблемима због лоцкдоwна, попут туризма, угоститељства, хотелијерства или авио-саобраћаја, некима пандемија није отежавала посао. Занимљиво је да се међу брзорастућим компанијама, које на бх. тржишту послују дуже од три године на високој позицији, налази само једна која се бави рачунарским програмирањем. Кад кажемо занимљиво, мислимо на то да су свјетски трендови такви да су међу брзорастућим компанијама обично оне које послују у области технологија и финтецха", закључак је извјештаја.
 
(Независне)