НА ТРЖИШТУ БИХ ДОМИНИРА ПИВО ИЗ СРБИЈЕ И ВИНО ИЗ ХРВАТСКЕ
- У току прошле године у Босну и Херцеговину увезен је алкохол вриједан око 191.654.411 КМ, подаци су Управе за индиректно опорезивање БиХ. Како су за "Независне" рекли из УИО БиХ, од овог износа је највише увезено пива од слада, и то 155.663.488 килограма, укупне вриједности 116.902.715 КМ.
"Затим слиједи увоз неденатурисаног етилног алкохола са волуменским садржајем алкохола 80 одсто волумена или већим, и то 4.699.402 килограма, укупне вриједности 34.658.344 КМ, те увоз вина од свјежег грожђа, укључујући појачана вина и мошт од грожђа, и то 8.405.350 килограма, вриједности 33.741.060 КМ", казали су из Управе за индиректно опорезивање БиХ за "Независне новине". Истакли су да је у току прошле године највише увезено алкохола из Србије, и то 95.526.782 килограма, вриједности 69.596.993 КМ.
"Слиједи увоз алкохола из Хрватске, и то 47.004.094 килограма, вриједности 49.861.812 КМ, па из Словеније 116.209.294 килограма, укупне вриједности 25.330.432 КМ", навели су из УИО БиХ. Према овим подацима, највише пива увезено је из Србије, и то у вриједности 53.506.092 КМ, док нам је највише вина стигло из Хрватске, у вриједности 10.283.880 КМ.
Годину дана раније у БиХ су увезена 162.822.994 килограма алкохола, вриједности 159.704.034 КМ, док је у току 2019. године из других земаља стигло 173.758.846 килограма алкохола, вриједности 200.664.085 КМ.
Са друге стране, у току прошле године из Босне и Херцеговине извезен је 12.083.661 килограм, укупне вриједности 25.760.196 КМ.
"Највише је извезено неденатурисаног етилног алкохола са волуменским садржајем мањим од 80 одсто, и то ракије, ликера и осталих алкохолних пића у износу већем од 14 милиона КМ. Слиједи извоз вина од свјежег грожђа у износу од 6.375.740 КМ, те пива од слада вриједности 5.253.830 КМ", наводе из УИО БиХ.
Игор Гавран, економски техничар, истакао је за "Независне" да је ово још један одличан примјер групе производа које с лакоћом можемо произвести у Босни и Херцеговини.
"Поред економског ефекта, потребно је изградити културу преференције традиционалних домаћих производа у свим областима, па тако и у области алкохолних пића произведених од домаћих сировина и бар дијелом традиционалним методама. Одређени увоз ће увијек бити присутан, јер у овој области имамо глобалне брендове препознатљиве у цијелом свијету, али такође имамо потенцијал за много већи извоз уз одговарајућу промоцију домаћих производа као аутентичних, препознатљивих и уникатних, као што смо већ постигли с нашим врхунским винима, а покушавамо и са сиревима и другим производима", појаснио је Гавран.
Додао је да се алкохолна пића могу промовисати у пакету аутохтоне гастрономске понуде и у земљи домаћем становништву и туристима и изван земље у промоцији наших потенцијала, те свеукупно може помоћи и побољшању односа извоза и увоза и унутрашње структуре тржишта, односно удјела домаћих производа и смањења одлива новца.
"Наравно , сасвим је друго питање штетности алкохолних пића, али ако их већ неко конзумира, нека барем користи домаћа природног поријекла и вишег квалитета, с најбољим економским ефектима за нас", закључио је Гавран.
(Независне)
"Затим слиједи увоз неденатурисаног етилног алкохола са волуменским садржајем алкохола 80 одсто волумена или већим, и то 4.699.402 килограма, укупне вриједности 34.658.344 КМ, те увоз вина од свјежег грожђа, укључујући појачана вина и мошт од грожђа, и то 8.405.350 килограма, вриједности 33.741.060 КМ", казали су из Управе за индиректно опорезивање БиХ за "Независне новине". Истакли су да је у току прошле године највише увезено алкохола из Србије, и то 95.526.782 килограма, вриједности 69.596.993 КМ.
"Слиједи увоз алкохола из Хрватске, и то 47.004.094 килограма, вриједности 49.861.812 КМ, па из Словеније 116.209.294 килограма, укупне вриједности 25.330.432 КМ", навели су из УИО БиХ. Према овим подацима, највише пива увезено је из Србије, и то у вриједности 53.506.092 КМ, док нам је највише вина стигло из Хрватске, у вриједности 10.283.880 КМ.
Годину дана раније у БиХ су увезена 162.822.994 килограма алкохола, вриједности 159.704.034 КМ, док је у току 2019. године из других земаља стигло 173.758.846 килограма алкохола, вриједности 200.664.085 КМ.
Са друге стране, у току прошле године из Босне и Херцеговине извезен је 12.083.661 килограм, укупне вриједности 25.760.196 КМ.
"Највише је извезено неденатурисаног етилног алкохола са волуменским садржајем мањим од 80 одсто, и то ракије, ликера и осталих алкохолних пића у износу већем од 14 милиона КМ. Слиједи извоз вина од свјежег грожђа у износу од 6.375.740 КМ, те пива од слада вриједности 5.253.830 КМ", наводе из УИО БиХ.
Игор Гавран, економски техничар, истакао је за "Независне" да је ово још један одличан примјер групе производа које с лакоћом можемо произвести у Босни и Херцеговини.
"Поред економског ефекта, потребно је изградити културу преференције традиционалних домаћих производа у свим областима, па тако и у области алкохолних пића произведених од домаћих сировина и бар дијелом традиционалним методама. Одређени увоз ће увијек бити присутан, јер у овој области имамо глобалне брендове препознатљиве у цијелом свијету, али такође имамо потенцијал за много већи извоз уз одговарајућу промоцију домаћих производа као аутентичних, препознатљивих и уникатних, као што смо већ постигли с нашим врхунским винима, а покушавамо и са сиревима и другим производима", појаснио је Гавран.
Додао је да се алкохолна пића могу промовисати у пакету аутохтоне гастрономске понуде и у земљи домаћем становништву и туристима и изван земље у промоцији наших потенцијала, те свеукупно може помоћи и побољшању односа извоза и увоза и унутрашње структуре тржишта, односно удјела домаћих производа и смањења одлива новца.
"Наравно , сасвим је друго питање штетности алкохолних пића, али ако их већ неко конзумира, нека барем користи домаћа природног поријекла и вишег квалитета, с најбољим економским ефектима за нас", закључио је Гавран.
(Независне)
