ЕУ и САД ће наредне седмице извршити притисак да се постигне напредак у реформи изборног законодавства.
​
Наиме, како су "Независне новине" писале, до краја јануара је неформални рок који су САД и ЕУ поставиле да се у начелу договоре измјене, које би онда најкасније до априла могле бити усвојене у парламентарној процедури.  Наиме , на једном од неформалних брифинга с ЕУ и америчким званичницима објашњено нам је да је крај априла неопходан рок с обзиром на праксу колико траје процедура у институцијама, а избори се морају расписати шест мјесеци прије одржавања, што значи да је након тога и теоретски немогуће било шта промијенити.

Док хрватски представници инсистирају да се коначно ријеши питање легитимног представљања хрватског народа, међународна заједница инсистира на имплементацији одлуке "Сејдић и Финци", а опозиционе странке и у РС и у ФБиХ, као и дио међународне заједнице, желе техничко унапређење изборног процеса.  Изборна реформа запала је у ћорсокак након што су се сарајевске партије повукле из преговора о Изборном закону јер су инсистирале да се прије тога врате у институције представници РС, који протестују јер је Валентин Инцко, бивши високи представник, донио амандман на Кривични закон о негирању геноцида.

Ситуацију додатно компликују санкције које су САД изрекле, с обзиром на то да се у међународним круговима сматра да би ширење санкција против српских представника додатно демотивисало Србе да се врате у институције, а онда би и Изборни закон остао неријешен.

Драган Човић, потпредсједник Дома народа БиХ и лидер ХДЗ БиХ, за Фену је рекао да ће наредне седмице у БиХ поново допутовати Метју Палмер, специјални представник САД за изборну реформу, и Ангелина Ајнхорст, која представља Европску комисију. "Независне новине" су недавно писале да се иза сцене договара модел изборне реформе, иако су се амерички и европски званичници званично повукли из разговора и отказали састанак на ову тему који је већ био заказан.

Човић је похвалио напоре Андреја Пленковића, хрватског премијера, који је о овом питању у Дубровнику разговарао с Бакиром Изетбеговићем, предсједником СДА.

"Сматрам то кључним предувјетом за релаксирање односа и политике Бошњака и Хрвата у ФБиХ, а да онда заједно с партнерима из РС покушамо наћи неки излаз који ће омогућити да институције БиХ колико-толико нормално функционирају", додао је Човић. Тиме је Човић индиректно потврдио да је питање повратка представника РС и Изборни закон међусобно повезани.

Изетбеговић је данас у Мостару рекао да се договор можда неће постићи у наредних мјесец дана, али да у суштини јесте оптимиста.

"Зна се шта је приједлог СДА, оно што Устав државе и ФБиХ каже да јесте право конститутивних народа - бити представљен, на чему инсистира ХДЗ, и штитити витални национални интерес, на чему инсистирамо ми. Ми сматрамо да домови народа искључиво треба да штите витални национални интерес. И ако постоје блокаде, треба да буду креирани механизми да их отклоне", каже Изетбеговић.

Истиче да у први мах одговори с обје стране јесу тврди, али да је то тако када се свако мора одрећи нечега што држи у својим рукама.

"Тешко је изаћи пред бираче и рећи да си нешто дао, али да би се нешто добило, мора се и дати. Тако треба бити и с наше стране и са стране ХДЗ-а. Учинит ћу све да се неприродно стање поправи, јер смо покварили односе, а то је штетно за БиХ", казао је лидер СДА.

Пленковић је, иначе, рекао да је тема састанка с Изетбеговићем реформа изборног законодавства, али и хрватска подршка територијалној цјеловитости БиХ.
 
(Независне)