Ултрадесница се нада историјској побједи у Аустрији
- На парламентарним изборима у Аустрији у недјељу први пут би могла да побиједи ултрадесничарска Слободарска партија (ФПО), користећи забринутост бирача због миграција, инфлације, рата у Украјини и других брига након недавних успјеха тврде деснице по Европи.
Лидер ФПО-а Херберт Кикл, који је груб, провокативан и има једну од најнижих стопа подршке међу водећим аустријским политичарима, жели да постане нови аустријски канцелар.
Бивши министар унутрашњих послова који је на челу ФПО од 2021, користи израз волксканзлер (народни канцелар), који су нацисти користили за Адолфа Хитлера 1930-их година, мада он одбацује то поређење.
За мјесто на челу владе, међутим, Киклу ће бити потребан коалициони партнер за већину у доњем дому парламента.
Најновија истраживања јавног мњења указују на тијесну изборну трку. ФПО, која је критична према исламу, има подршку 27 одсто бирача, конзервативна Аустријска народна партија (ОВП) канцелара Карла Нехамера 25 одсто, а Социјадемократска партија лијевог центра 21 одсто.
Ипак, Кикл је остварио преокрет од посљедњих избора у Аустрији 2019. године.
У јуну је ФПО тијесно побиједила на националном нивоу по први пут на изборима за Европски парламент, на којима су и друге европске партије крајње деснице оствариле успјех.
На изборима 2019, подршка ФПО пала на 16,2 пошто је скандал срушио владу у којој је та странка била мањи коалициони партнер.
Тадашњи вицеканцелар и лидер ФПО Хајнц-Кристијан Штрахе поднио је оставку након објављивања снимка у коме је наводно нудио услуге руском инвеститору.
Крајња десница је искористила незадовољство бирача због високе инфлације, рата у Украјини и пандемије ковида-19, као и забринутост због миграције.
ФПО, коју је 1950-их основао бивши нациста, у предизборном програму позива на "ремиграцију непозваних странаца" и на постизање "хомогеније" нације строгом контролом граница и суспендовањем права на азил путем "закона о ванредним ситуацијама".
Гернот Бауер, новинар аустријског магазина Профил, каже да се ФПО под Кикловим вођством додатно помјерио удесно пошто Кикл одбија да експлицитно дистанцира странку од Идентитарног покрета, паневропске националистичке и ултрадесничарске групе, пише АП.
ФПО се такође залаже за укидање санкција Русији, критикује војну помоћ Запада Украјини и жели да се повуче из европске иницијативе Небески штит, пројекта изградње европског система противваздушне одбране који је покренула Њемачка.
Кикл је присталица теорија завјере тврдећи да је средство против паразита "ивермектин" ефикасно против ковида-19, као и бивши предсједник САД Доналд Трамп.
Андреас Баблер, лидер Социјалдемократа, странке која је предводила многе аустријске владе након ИИ свјетског рата, искључио је могућност владавине с крајњом десницом. Баблер, који је и градоначелник Трајскирхена, гдје се налази највећи аустријски прихватни центар за избјеглице, назвао је Кикла "пријетњом по демократију", преносе "Вијести".
Реутерс пише да Кикл оставља далеко озбиљнији утисак od prethodnika попут Штрахеа и Јерга Хајдера.
"Он је веома, веома јасан и веома фокусиран стратег, и као што видимо свакодневно, он је веома нападачки оријентисан, чак и агресиван", рекао је политички аналитичар Томас Хофер.
Популарност Нехамерове ОВП, која је тренутно у коалиционој влади са Зеленима, опала је од 2019. Нахамер је током кампање описао странку, која је претходних година заузела чврст став према имиграцији, као "снажан центар" који ће гарантовати стабилност у вријеме вишеструких криза.
Међутим, управо су те кризе, од пандемије преко рата у Украјини до поскупљења енергената коштале конзервативце подршке, према мишљењу аустријског политиколога Петера Филцмајера.
Под њиховим вођством, инфлација у Аустрији је порасла на просјечних 4,2 одсто током претходних 12 мјесеци, изнад просјека у ЕУ.
Влада је такође изазвала велико незадовољство грађана када је 2022. постала прва европска земља која је увела обавезну вакцину против вируса корона. Та одлука укинута неколико мјесеци касније, а да није ни ступила на снагу.
Такође, Нехамер је трећи канцелар од претходних избора, пошто је Себастијан Курц 2021. поднио оставку због истраге о корупцији.
Филцмајер сматра да су недавне поплаве које су погодиле Аустрију и друге земље у централној Европи вратиле тему животне средине у изборну дебату и помогле Нехамеру да мало смањи разлику између његове партије и ФПО, представљајући се као "кризни менаџер".
Нехамер је више пута одбацивао могућност уласка у владу коју предводи Кикл, савезник мађарског премијера Виктора Орбана, описујући га као екстремистичку пријетњу за безбједност и демократију.
Али није искључио коалицију са ФПО, што би значило да би Кикл морао да одустане од позиције у влади.
Вјероватноћа да Кикл пристане на такав договор ако побиједи на изборима је веома мала, оцијенио је Филцмајер.
Међутим, ако ОВП побиједи, према његовом мишљењу, коалиција између те двије странке би била могућа. Највјероватнија друга опција био би савез ОВП, социјалдемократа и вјероватно либералне странке Неос.
(Независне)
Лидер ФПО-а Херберт Кикл, који је груб, провокативан и има једну од најнижих стопа подршке међу водећим аустријским политичарима, жели да постане нови аустријски канцелар.
Бивши министар унутрашњих послова који је на челу ФПО од 2021, користи израз волксканзлер (народни канцелар), који су нацисти користили за Адолфа Хитлера 1930-их година, мада он одбацује то поређење.
За мјесто на челу владе, међутим, Киклу ће бити потребан коалициони партнер за већину у доњем дому парламента.
Најновија истраживања јавног мњења указују на тијесну изборну трку. ФПО, која је критична према исламу, има подршку 27 одсто бирача, конзервативна Аустријска народна партија (ОВП) канцелара Карла Нехамера 25 одсто, а Социјадемократска партија лијевог центра 21 одсто.
Ипак, Кикл је остварио преокрет од посљедњих избора у Аустрији 2019. године.
У јуну је ФПО тијесно побиједила на националном нивоу по први пут на изборима за Европски парламент, на којима су и друге европске партије крајње деснице оствариле успјех.
На изборима 2019, подршка ФПО пала на 16,2 пошто је скандал срушио владу у којој је та странка била мањи коалициони партнер.
Тадашњи вицеканцелар и лидер ФПО Хајнц-Кристијан Штрахе поднио је оставку након објављивања снимка у коме је наводно нудио услуге руском инвеститору.
Крајња десница је искористила незадовољство бирача због високе инфлације, рата у Украјини и пандемије ковида-19, као и забринутост због миграције.
ФПО, коју је 1950-их основао бивши нациста, у предизборном програму позива на "ремиграцију непозваних странаца" и на постизање "хомогеније" нације строгом контролом граница и суспендовањем права на азил путем "закона о ванредним ситуацијама".
Гернот Бауер, новинар аустријског магазина Профил, каже да се ФПО под Кикловим вођством додатно помјерио удесно пошто Кикл одбија да експлицитно дистанцира странку од Идентитарног покрета, паневропске националистичке и ултрадесничарске групе, пише АП.
ФПО се такође залаже за укидање санкција Русији, критикује војну помоћ Запада Украјини и жели да се повуче из европске иницијативе Небески штит, пројекта изградње европског система противваздушне одбране који је покренула Њемачка.
Кикл је присталица теорија завјере тврдећи да је средство против паразита "ивермектин" ефикасно против ковида-19, као и бивши предсједник САД Доналд Трамп.
Андреас Баблер, лидер Социјалдемократа, странке која је предводила многе аустријске владе након ИИ свјетског рата, искључио је могућност владавине с крајњом десницом. Баблер, који је и градоначелник Трајскирхена, гдје се налази највећи аустријски прихватни центар за избјеглице, назвао је Кикла "пријетњом по демократију", преносе "Вијести".
Реутерс пише да Кикл оставља далеко озбиљнији утисак od prethodnika попут Штрахеа и Јерга Хајдера.
"Он је веома, веома јасан и веома фокусиран стратег, и као што видимо свакодневно, он је веома нападачки оријентисан, чак и агресиван", рекао је политички аналитичар Томас Хофер.
Популарност Нехамерове ОВП, која је тренутно у коалиционој влади са Зеленима, опала је од 2019. Нахамер је током кампање описао странку, која је претходних година заузела чврст став према имиграцији, као "снажан центар" који ће гарантовати стабилност у вријеме вишеструких криза.
Међутим, управо су те кризе, од пандемије преко рата у Украјини до поскупљења енергената коштале конзервативце подршке, према мишљењу аустријског политиколога Петера Филцмајера.
Под њиховим вођством, инфлација у Аустрији је порасла на просјечних 4,2 одсто током претходних 12 мјесеци, изнад просјека у ЕУ.
Влада је такође изазвала велико незадовољство грађана када је 2022. постала прва европска земља која је увела обавезну вакцину против вируса корона. Та одлука укинута неколико мјесеци касније, а да није ни ступила на снагу.
Такође, Нехамер је трећи канцелар од претходних избора, пошто је Себастијан Курц 2021. поднио оставку због истраге о корупцији.
Филцмајер сматра да су недавне поплаве које су погодиле Аустрију и друге земље у централној Европи вратиле тему животне средине у изборну дебату и помогле Нехамеру да мало смањи разлику између његове партије и ФПО, представљајући се као "кризни менаџер".
Нехамер је више пута одбацивао могућност уласка у владу коју предводи Кикл, савезник мађарског премијера Виктора Орбана, описујући га као екстремистичку пријетњу за безбједност и демократију.
Али није искључио коалицију са ФПО, што би значило да би Кикл морао да одустане од позиције у влади.
Вјероватноћа да Кикл пристане на такав договор ако побиједи на изборима је веома мала, оцијенио је Филцмајер.
Међутим, ако ОВП побиједи, према његовом мишљењу, коалиција између те двије странке би била могућа. Највјероватнија друга опција био би савез ОВП, социјалдемократа и вјероватно либералне странке Неос.
(Независне)
