Породица, упркос свим промјенама, има своју будућност
У савременим условима живљења, оптерећеним транзицијским промјенама, сваки човјек, без обзира на старосну доб, као и комплетна породица, суочени су са огромним изазовима, каже на почетку разговора за „Семберија инфо“ Цвијанка Ракић, дипломирани психолог, више од двије деценије ангажована на пословима породичне заштите у Центру за социјални рад Бијељина.
Почетак је марта када је и Међународни празник жена - Осми март. Некада, а и данас, то је вријеме даривања, обиљежено симболичним поклонима, којима се не може купити љубав и наклоност, али се може изразити пажња и поштовање. У савременом добу технолошког и информатичког живљења све више говоримо и о „времену удаљавања“, отуђења, повлачења човјека у своју „кулу од слонове кости“. Довољно као увод за ову причу.
-Савремена породица се разликује од традиционалне породице из прошлих времена, што је нормално и очекивано, јер се све промјене на ширем друштвеном плану одражавају и на породично функционисање. Дакле, имамо технолошки напредак, имамо глобализацију друштва, вриједносни систем је измијењен, присутна је и прича о индивидуализму, о такмичарском духу, о конкуренцији. Миграције су све више изражене, убрзан је темпо и начин живота, постали смо покретљивији. Имамо интернет, глобалну свјетску мрежу, која омогуаћав лагодну комуникацију људима у цијелом свијету. То су неке велике промјене у односу на прошлост“.
Огромне су промјене на плану породичног живота? То је шири контекст, али када причамо о аспектима породичног живота, уочавају се и значајне промјене по питању полно обликованих улога.
-Жена је одавно изашла из кућног оквира и све је више усмјерена на посао, каријеру, на стицање, док су, с друге стране, и мушке улоге усложњене. То је општи тренд у свијету. Од мушкараца се и даље очекује да стичу, да обезбјеђују сигурност и заштиту, а истовремено да буду пажљиви, осјећајни, њежни, да буду укључени у аспект непосредног старања о дјеци, што раније није била пракса. Улоге су у том смислу биле више подијељене. Имамо промјену и по питању старосне границе за удају и за мајчинство. Очигледно су нам младе све „старије“. Развијени начин живота донио је те промјене. Имамо и образовање, већи степен слободе. Слобода је у перцепцији нечег пожељног, јер сви очекују неки већи степен слободе. И то је промјена у односу на ранији период. Жена је та која се више пита, јер мушкарац није једини извор који храни породицу, који доприноси. Тако је и ранија равнотежа, са подијељеним улогама у породици, сада у великој мјери уздрмана. Уз већи степен слободе, чак и промјене нечега што је било круто и хијерархијски постављено, али, јасно и чврсто, сада производе пуно више питања, него што је то био случај у ранијем периоду“.
У којој мјери се промијенила улога брака и породице?
-То је посебно присутно у богатим друштвима. Свако може да бира, да функционише без партнера, да сам подиже дјецу. Промијенио се и мотив за улазак у брак. Раније смо имали акценат на тим социоекономским заједницама, на томе како да се одгајају дјеца, како да се сачува иметак, да се нешто стекне. Данас је у првом плану прича о задовољству, о пријатности или непријатности. Имамо и повећан број развода, јер, када се испољи разочарење, лакше се посеже и за прекидом брачног односа. У ранијим породичним заједницама прича о љубави и срећи била је у другом плану. И то је било важно, али није било приоритет. Због тога се чешће доносе одлуке о разводу, потеже се аргумент слободе и реалне самосталности. То су неке битне промјене у породици“.
Имате ли податке о броју разведених брачних парова у односу на склопљене бракове?
-Ми имамо увид само у разводе партнера који имају малољетну дјецу. Статистике показују да се сваки четврти брак завршава разводом. Имамо и ситуацију да је пуно тога „исцурило“ из породичног система, док је пуно тога новог ушло у породицу, поготово с развојем технике. Телевизијски пријемник је одавно постао централна тачка у кући, након тога су ушли плеј - стејшн, мобилни телефони и ми смо постали окружени екранима и виртуелним свјетовима кроз друштвене мреже. У породични систем су ушле и бебиситерке, вртићи, разни сервиси. Некада су чланови домаћинства генерално поспремали стан или кућу, а данас се теписи перу у сервисима, за све постоје мајстори, тако да се и породични концепт живота мијења. Евидентно је да имамо све више једнородитељских породица, што нуди нове различите изазове, асистиране оплодње са донираним јајним ћелијама. Рађају се дјеца за коју је готово немогуће утврдити очинство, а то је, већ, посебна прича. У сложене породичне системе сврставамо и одрастање с маћехом и очухом. Данас имамо и хранитељске породице у једном уређеном систему породичног начина живљења. Велике су промјене и у односу према дјеци. Дјеца су постављена на некакав пиједестал, узвишено мјесто. Сјећам се, када сам била мала, када би дошли гости, ми смо морали ићи у своју собу. Данас је дијете средиште сваког разговора и приче. Ту се може отворити проблем претјеране презаштићености, перфекционизма, његовања култа дјетета, као посебне вриједности. Имамо мањи број дјеце у породицама, што повећава пресију у смислу посвећивања том дјетету. У вишечланим породицама дјеца су међусобно учила како да се испомажу, како да дијеле нешто, како да функционишу заједно. Њихов социјални и емотивни живот је био испуњенији. Сада се свему прилази с неком анксиозношћу, с пресијом, да ће дијете покиснути, прехладити се, уморити се, пјешачећи на путу од куће до школе“.
Цвијанка Ракић на крају овог разговора за ,,Семберија инфо’’ истиче да породични начин живљења јесте оквир који је био као такав и он ће остати и у будућности. Породица, као начин живљења, уз све функционалне и структурне промјене, има своју будућност.
брак и економија
Економски моменат је изузетно битан за планирање брака, формирање породице, јер тај моменат у великој мјери оптерећује и исцрпљује породичне ресурсе. Уколико имамо неизвјесност као свакодневицу, а она се рачуна као један од стресних фактора, који је на самом врху, све то исцрпљује капацитете за здраво бављење породичним обавезама.
Жонглирање
У свим друштвеним промјенама женска улога у породици је усложњена и највећи проблем је то „жонглирање“ између различитих улога које су жене преузеле. Жене су увијек традиционално одговорне за бригу о породици, за његу, контакт, а сада су освојиле и једно ново подручје, те се поставља питање - колико све то могу ускладити и остати успјешне на свим пољима. Због тога се тражи њихово појачано ангажовање, улагање пуно више енергије, а све то често води ка исцрпљивању. Због тога је преовладало мишљење да је „најбоља жена - она жена која има помоћ супружника или чланова породице“.
Семберија инфо
Почетак је марта када је и Међународни празник жена - Осми март. Некада, а и данас, то је вријеме даривања, обиљежено симболичним поклонима, којима се не може купити љубав и наклоност, али се може изразити пажња и поштовање. У савременом добу технолошког и информатичког живљења све више говоримо и о „времену удаљавања“, отуђења, повлачења човјека у своју „кулу од слонове кости“. Довољно као увод за ову причу.
-Савремена породица се разликује од традиционалне породице из прошлих времена, што је нормално и очекивано, јер се све промјене на ширем друштвеном плану одражавају и на породично функционисање. Дакле, имамо технолошки напредак, имамо глобализацију друштва, вриједносни систем је измијењен, присутна је и прича о индивидуализму, о такмичарском духу, о конкуренцији. Миграције су све више изражене, убрзан је темпо и начин живота, постали смо покретљивији. Имамо интернет, глобалну свјетску мрежу, која омогуаћав лагодну комуникацију људима у цијелом свијету. То су неке велике промјене у односу на прошлост“.
Огромне су промјене на плану породичног живота? То је шири контекст, али када причамо о аспектима породичног живота, уочавају се и значајне промјене по питању полно обликованих улога.
-Жена је одавно изашла из кућног оквира и све је више усмјерена на посао, каријеру, на стицање, док су, с друге стране, и мушке улоге усложњене. То је општи тренд у свијету. Од мушкараца се и даље очекује да стичу, да обезбјеђују сигурност и заштиту, а истовремено да буду пажљиви, осјећајни, њежни, да буду укључени у аспект непосредног старања о дјеци, што раније није била пракса. Улоге су у том смислу биле више подијељене. Имамо промјену и по питању старосне границе за удају и за мајчинство. Очигледно су нам младе све „старије“. Развијени начин живота донио је те промјене. Имамо и образовање, већи степен слободе. Слобода је у перцепцији нечег пожељног, јер сви очекују неки већи степен слободе. И то је промјена у односу на ранији период. Жена је та која се више пита, јер мушкарац није једини извор који храни породицу, који доприноси. Тако је и ранија равнотежа, са подијељеним улогама у породици, сада у великој мјери уздрмана. Уз већи степен слободе, чак и промјене нечега што је било круто и хијерархијски постављено, али, јасно и чврсто, сада производе пуно више питања, него што је то био случај у ранијем периоду“.
У којој мјери се промијенила улога брака и породице?
-То је посебно присутно у богатим друштвима. Свако може да бира, да функционише без партнера, да сам подиже дјецу. Промијенио се и мотив за улазак у брак. Раније смо имали акценат на тим социоекономским заједницама, на томе како да се одгајају дјеца, како да се сачува иметак, да се нешто стекне. Данас је у првом плану прича о задовољству, о пријатности или непријатности. Имамо и повећан број развода, јер, када се испољи разочарење, лакше се посеже и за прекидом брачног односа. У ранијим породичним заједницама прича о љубави и срећи била је у другом плану. И то је било важно, али није било приоритет. Због тога се чешће доносе одлуке о разводу, потеже се аргумент слободе и реалне самосталности. То су неке битне промјене у породици“.
Имате ли податке о броју разведених брачних парова у односу на склопљене бракове?
-Ми имамо увид само у разводе партнера који имају малољетну дјецу. Статистике показују да се сваки четврти брак завршава разводом. Имамо и ситуацију да је пуно тога „исцурило“ из породичног система, док је пуно тога новог ушло у породицу, поготово с развојем технике. Телевизијски пријемник је одавно постао централна тачка у кући, након тога су ушли плеј - стејшн, мобилни телефони и ми смо постали окружени екранима и виртуелним свјетовима кроз друштвене мреже. У породични систем су ушле и бебиситерке, вртићи, разни сервиси. Некада су чланови домаћинства генерално поспремали стан или кућу, а данас се теписи перу у сервисима, за све постоје мајстори, тако да се и породични концепт живота мијења. Евидентно је да имамо све више једнородитељских породица, што нуди нове различите изазове, асистиране оплодње са донираним јајним ћелијама. Рађају се дјеца за коју је готово немогуће утврдити очинство, а то је, већ, посебна прича. У сложене породичне системе сврставамо и одрастање с маћехом и очухом. Данас имамо и хранитељске породице у једном уређеном систему породичног начина живљења. Велике су промјене и у односу према дјеци. Дјеца су постављена на некакав пиједестал, узвишено мјесто. Сјећам се, када сам била мала, када би дошли гости, ми смо морали ићи у своју собу. Данас је дијете средиште сваког разговора и приче. Ту се може отворити проблем претјеране презаштићености, перфекционизма, његовања култа дјетета, као посебне вриједности. Имамо мањи број дјеце у породицама, што повећава пресију у смислу посвећивања том дјетету. У вишечланим породицама дјеца су међусобно учила како да се испомажу, како да дијеле нешто, како да функционишу заједно. Њихов социјални и емотивни живот је био испуњенији. Сада се свему прилази с неком анксиозношћу, с пресијом, да ће дијете покиснути, прехладити се, уморити се, пјешачећи на путу од куће до школе“.
Цвијанка Ракић на крају овог разговора за ,,Семберија инфо’’ истиче да породични начин живљења јесте оквир који је био као такав и он ће остати и у будућности. Породица, као начин живљења, уз све функционалне и структурне промјене, има своју будућност.
брак и економија
Економски моменат је изузетно битан за планирање брака, формирање породице, јер тај моменат у великој мјери оптерећује и исцрпљује породичне ресурсе. Уколико имамо неизвјесност као свакодневицу, а она се рачуна као један од стресних фактора, који је на самом врху, све то исцрпљује капацитете за здраво бављење породичним обавезама.
Жонглирање
У свим друштвеним промјенама женска улога у породици је усложњена и највећи проблем је то „жонглирање“ између различитих улога које су жене преузеле. Жене су увијек традиционално одговорне за бригу о породици, за његу, контакт, а сада су освојиле и једно ново подручје, те се поставља питање - колико све то могу ускладити и остати успјешне на свим пољима. Због тога се тражи њихово појачано ангажовање, улагање пуно више енергије, а све то често води ка исцрпљивању. Због тога је преовладало мишљење да је „најбоља жена - она жена која има помоћ супружника или чланова породице“.
Семберија инфо
