ДЕЈАН БОГДАНОВИЋ, УСПЈЕШНИ БИЈЕЉИНСКИ АДВОКАТ ОТВОРЕНО ЗА ПОРТАЛ ,,СЕМБЕРИЈА ИНФО'': Право је одабрало мене :: Semberija INFO ::

 

ДЕЈАН БОГДАНОВИЋ, УСПЈЕШНИ БИЈЕЉИНСКИ АДВОКАТ ОТВОРЕНО ЗА ПОРТАЛ ,,СЕМБЕРИЈА ИНФО'': Право је одабрало мене


Дејан Богдановић за ,,Семберија инф” говори о изазовима професије којом се бави, али и о љубави према овој врло захтјевној бранши.
 
У ком узрасту се родила жеља за студирањем права, односно када сте већ знали да ће право, а касније и адвокатура, бити Ваше професионално и животно опредјељење?
-Некако сам склонији мислити да је право одабрало мене. Тако ми се чини када погледам уназад двадесет година, колико сам у адвокатури;прво као приправник и сарадник у адвоактској канцеларији, а посљедњих  шеснаест година сам адвокат. Права, а поготово кривично право доћи ће као резултат очигледно неког интереса за ,,малог човјека”, за човјека који стоји наспрам система или против система у жељи да оствари свој интерес. Такав интерес провијава мојим животом. Никад нисам волио  надувану силу. Не бих могао казати да сам знао или осјећао, током основног или средњошколског периода, да ћу се бавити адвокатуром и да ће то бити област кривичног права или било која друга област. Прије ће бити да се радило о интересовању за људе, за судбину човјека у филозофском, социолошком, психолошком смислу. Сјећам се да сам матуски рад у гиманзији, управо, радио из психологије, нешто у вези са емоцијама и емоционалном зрелошћу. Не знам, можда су то били знаци у ком правцу ће се одвијати мој живот, али  и професионална орјентација у бављењу адвокатуром.
 
Ваша успјешна адвокатска каријера траје већ низ година, а однедавно сте почели и са самосталном адвокатском праксом?
-Да, у праву сте. Има већ неко вријеме како нисам дио једне велике адвокатске канцеларије, него сам се опредијелио кренути другим путем. О периоду када сам радио са неколико колега, могу говорити  само са дубоком емоцијом. То је један диван период мог живота, приватног и пословног, а који ће обиљежити и мој будући рад. Но, рад у великој канцеларији има низ предности, али не недостају и мане. Некако уз опредјељење да се бавиш адвокатуром, наиђу те године, кад је природно, просто осјећаш да ти треба да будеш  једини креатор сваког дана у капацитету који тебе представља. Тада си ти као човјек остварен.
 
Словите за стручњака и у кривичној материји. Колико је тешко бавити се процесима у овој најтежој грани права?
-Ријеч стручњак је претешка, с обзиром да право никад не прати живот. Увијек живот иде брже од норми. Оне каскају и покушавају да уреде нешто што  већ у друштву постоји као феномен. Бавити се кривицом  јесте велики изазов и као и сваки изазов носи огромну одговорност. Бавите се човјеком, истим оним за којег систем каже да је повриједио неку заштићену вриједност, било да је то тјелесни интегритет или живот или јавни ред и мир. У том смислу јесте тешко и изазовно. Но, рад на кривчним предметима омогућава велику креативност, домишљатост, давање алтернативних, али једнако разумних ствова о чињницама. Борба да суд прихвати ,,твоју верзију чињеница” држи адвоката кривичара у пуном набоју. Онда дође период разочарења, јер суд не мисли као ти. Такви периоди се смијене, па дође врјеме успјеха кад суд прихвати твој став. Просто, бављење кривичном сфером права, јесте за мене сатисфакција, јер се ту осјећам ,,на свом терену”.
 
Који су то најчешћи проблеми и изазови са којима се као адвокат сусрећете у свом свакодневном раду?
-Како сваки посао има и своје негативне стране, тако и кривичари, како ми себе називамо колоквијално, имају своје изазове. Највећи изазов јесу очекивања оних који су оптужени. Тај први контакт у којем се задобија међусобно повјерења у односу клијент-адвокат, је најважнији. Суштина првих разговара увијек су очекивања оптужених. Њихово суочавање са судском праксом која може бити од утицаја на ток, динамику, а на крају и коначну одлуку суда. Након успостављања односа повјерења, ствари су другачије, али не мање тешке.
 
У посљедњих пет година, у БиХ је осуђено најмање девет адвоката због злоупотребе положаја, повјерења клијената и фалсификвања докумената. У којој мјери овакви случајеви, као и све чешћа појава корупције у правосудном систему, руше дигнитет адвокатске професије?
-Као и у сваком сегменту друштва, сходно времену у којем живомо, брзини живота, потреби да имамо све и одмах, очигледно је да је рецепт за то корупција. Нажалост, ни адвокатура није поштеђена, јер тежину времена чине људи. Времена сама по себи, нису ни тешка, ни лагана.
 
Које су то особине, осим знања, наравно, које би требало да одликују једног доброг адвоката?
-Адвокат мора бити начитан, рјечит и константно стицати образовање из најразличитијих области људског дјеловања. На нивоу емоција, не смије му недостајати сталожености, храбрости, личне и професионалне. Мора бити трпељив и суздржан, јер се зна десити да суд не мисли оно што мисли адвокат.
 
Који би сте савјет, у том смислу, дали Вашим младим колегама и шта би, по Вама, био рецепт за успјех у овој изазовној и динамичној бранши?
-Нема посебног савјета, нити рецепта. Али, ако нема упорности и стрпљивости нема ни адвоката, као што нема ни једног стручњака у некој области.

Семберија инфо