Неда Савиновић: Дан нам је право ,,лудило’’, ал’ нек је кућа весела
 
Неда и Зоран Савиновић из Дворова, током заједничког десетогодишњег брачног живота, остварили су се као родитељи троје малишана - Лене, Лане и Вукашина.



Најстарија Лена стара је десет година, ученица је четвртог разреда Основне школе „Дворови“ и првог разред Основне музичке школе „Стеван Стојановић Мокрањац“ Бијељина, одсјек клавир. Друга по старини Лана стара је осам година и трећи је разред Основне школе „Дворови“ и члан је рукометне, хорске и рецитаторске секције у школи. Најмлађи члан породице Савиновић је Вукашин који има три и по године и иде у вртић „Чика Јова Змај“ у Дворовима.

Неда је по занимању техничар ПТТ саобраћаја и тренутно ради као трговац, док је Зоран по струци физиотерапеутски техничар, ради као самостални предузетник у приватној пракси.


 
На почетку разговора за „Семберија инфо“, брачни пар Савиновић истакао је да су се обоје снашли у улози родитеља, иако су, како они кажу, мислили да неће знати ништа, али према њиховим ријечима све само по себи долази.

- Битна је слога, искреност, договор, али и показати ауторитет. Дјеци смо посвећени максимално, иако радимо обоје. Трудимо се одржати комуникацију и бити позитивни, али и посао оставити на прагу по повратку кући“, истакли су Неда и Зоран Савиновић.

Мама Неда је казала да су у периоду када  су добили прву кћеркицу били у малој тежој ситуацији, али да је све то прошло.
- У периоду када нам се родила прва кћеркица Лена, Зоран је радио у Бањи Дворови, па послије је посла одлазио приватно по кућама масирати, а ја сам у том периоду била незапослена. Ипак,  у суштини никада не треба превише очекивати, јер никада нико неће бити гладан, ни жедан. Касније је посла било све више и више, а најбитније је да Зока воли свој посао. Самим тим како људима помаже и сви ће га подржати. Ни у ком случају нисмо жељели да се задржимо на једном дјетету. Нас двоје смо чак имали жељу да имамо близанце, али пошто нисмо, направили смо малу разлику између Лене и Лане (1,5 година). Себе сам увијек замишљала као маму троје или четворо дјеце. Не видим смисао живота ако неко не жели дјецу, јер за њих се живи. Лако би се одлучили и за четврто, ко зна можда и буде“, признаје Неда и кроз осмијех је изрецитовала дио старе народне пјесме:„Нека пјева ова кућа, нек је кућа весела“.
​
- Наш дан је „лудило“ и, углавном, максимално испуњен. Ја сам на послу до 16 часова. Лена прва, а Лана друга смјена у школи, па се мимоилазе у путу. Док су оне у школи, Вуки је у вртићу, а Зока ради међусмјену од 12 до 20 часова. Лена стиже прва кући, завршава све школске обавезе, а два пута недјељно иде на часове у музичку школу. Ја се трудим да када стигнем кући одмах припремим ручак/вечеру, завршим све кућне обавезе које имам, да би се дружила са њом док не стигну остали. Лана и Вуки нам стижу заједно кући, а Лана, као и сека Лена, одмах завршава школске обавезе и након тога препричавамо доживљаје који су се догодили тога дана. Ако постоји какав проблем настојимо да га одмах ријешити. Када се ми искупимо, стиже нам и  тата са посла и обавезно сви заједно вечерамо“, објашњава мама Неда и наглашава да су веома захвални родитељима који им излазе у сусрет, те да су у сваком тренутку спремни да чувају дјецу.
 
Мама Неда и тата Зоран казују да је живот у вишечланој породици увијек интересантан, бучан и никада досадан, те да у току дана увијек имају неке активности и око свега се договарају.

- Недјељом се трудимо обавезно да одемо на неки излет или шетњу парком, на колаче... Важно је да вријеме проведемо заједно. Секе се међусобно помажу у рјешавању задаћа, учењу, сређивању, чак саме себи знају спремити доручак када нисмо код куће“, казали су Савиновићи и додали да своје малишане уче свему ономе што су и њих њихови родитељи  учили, те да се воде њиховим примјерима.


 
- На првом мјесту учимо их култури понашања, поштовању родитеља, бака и дека, као и  култури изражавања, да не користе псовке, те  да су ријечи „хвала“, „извини“, „молим“ обавезне у сваком разговору. Такође, учимо их самосталности, да не зависе од туђег мишљења, рецимо да се не стиде носити ствари које се њима свиђају, а можда су некоме смијешне. Учимо их да поштују традицију и празнике, да вјерују у Светог Николу, Деда Мраза, Зубић Вилу, једноставно да уживају у дјетињству. Волим што увијек гледају да помогну свакоме, да ли био то другар у невољи или животиња, не праве разлику. Дјевојчице су много осјећајне и добрим дјелима уче свога бату - да дијели, да помогне, поштује и воли“, истакли су поносни родитељи.

- Свима желимо кућу пуну дјеце. Дјеца су смисао живота, радост, срећа, благостање. Гдје има за једно, вјерујете биће и за троје, четворо“, поручили су на крају разговора за „Семберија инфо“  Неда и Зоран Савиновић.


Семберске новине - Семберија инфо