БУДИМИР СТАКИЋ, ПРОФЕСОР ЕМЕРИТУС, О ГЛОБАЛНИМ ДЕШАВАЊИМА ГОВОРИ ЗА ПОРТАЛ ,,СЕМБЕРИЈА ИНФО’’
Евроазија – центар свјетске моћи
Бивши британски политичар и премијер (у два мандата), Винстон Черчил, изрекао је чувену мисао: „Што даље гледате уназад, више видите унапријед“, a према писању Збигњева Бжежинског, у књизи „Велика шаховска табла“, Евроазија је већ 500 година центар свјетске моћи, од када су поједине земље, првенствено из западног дијела Европе, стицале статус свјетских сила, колонизирајући друге дијелове свијета, у циљу коришћења њихових сировина и јефтине радне снаге.
-Међутим, та пракса је прекинута у посљедњим декадама 20-ог вијека, када је дошло до „тектонског поремећаја“ у свјетској политици, како наводи Бжежински, јер је, по први пут у историји, једна „не-европска сила постала кључни арбитар, не само у односима међу евроазијским силама, већ и највећа свјетска сила.“ У тој књизи он наводи да је „Евроазија велика шаховска табла на којој се наставља битка за свјетски примат, а та битка представља геостратегију-менаџмент геополитичких интереса.“ Он, даље, наводи да је ово стање привремено, а појава неког успјешног ривала, створила би општу међународну нестабилност, што се и обистинило.
Није случајно, наводи Бжежински, да су се давне 1940. године, два главна аспиранта, Јосиф Стаљин и Адолф Хитлер, на тајним преговорима, сложили да истисну Америку из Евроазије, јер су били увјерени да је тај огроман економски и географски простор центар свијета, под паролом-ко контролише Евроазију контролише свијет’’, подсјећа ЗА ,,Семберија инфо'' професор емеритус Будимир Стакић.
Пола вијека касније, питање се мора редефинисати:да ли ће амерички примат у Евроазији и даље трајати и у које сврхе ће бити употријебљен? Америка је, наводи Бжежински, супериорна у четири одлучујућа домена глобалне моћи: војном, економском, технолошком и културном-што све заједно даје САД политичку снагу какву ни близу нема ниједна друга држава. Али, императив је да се не појави ниједан евроазијски ривал који би био у стању да доминира Евроазијом и да тако конкурише Америци.
-Америка је, још за вријеме постојања Совјетског Савеза, рачунала на постепено буђење не-руског становништва, које је одбацивало доминацију Москве, прије свих на Украјинце, Грузијце и Јермене, како би лакше срушили „руску империју“, наводи Бжежински. Он истиче да садашња једина глобална сила (Америка) има аналогију у некадашњем Монголском царству (које је трајало од 1206-1405. године), чији је оснивач био велики ратник Џингис Кан, тако што је ујединио освојена племена са великог дијела Евроазије. То царство је пропало, јер је било исувише велико, да би се управљало из једног центра, па је био принуђен да га подијели на неколико самодовољних цјелина, што је довело до убрзане асимилације становништва и до пропасти царства.
Након пада Берлинског зида и распада Совјетског Савеза, амерички политиколог Френсис Фукујама, познат по својој књизи „Крај свијета и посљедњи човјек“, у којој је заступао став да је дошао крај „Хладног рата и вишедеценијског биполарног свијета, и да је дошло до потпуне глобалне превласти САД, као водеће хегемонске силе.“ У основи те своје тезе сматрао је да је „крај историје“ наступио након завршетка идеолошког сукоба између либерално-демократске идеје, која је доминирала на западу, и колективистичко-социјалистичке идеје присутне у ауторитарним политичким системима, и након транзиције у корист западне либералне демократије и тржишне привреде. Ту Фукујамину идеју је, након пар година, оспорио амерички политиколог Семјуел Хантингтон, у књизи „Сукоб цивилизација“, иако је у основи подржавао ставове Бжежинског о улози САД, наводи да свијету непрекидно пријети сукоб између три главне цивилизације: православља, католицизма и ислама (наводећи као примјер БиХ), због неријешених питања граница. Бжежински подсјећа да је хегемонија стара колико и човјечанство. Али, такође, наводи, да су узроци пропасти свих царстава врло слични. Три основна узрока изазвала су пропаст Римског царства. Први, царство је постало превелико да би се њиме могло управљати из једног центра, и подјела на западни и источни дио аутоматски је уништила монополистички карактер његове власти. Други, у исто вријеме, предугачак период царске власти доводио је до бројних политичких несугласица. Трећи, непрекидна инфлација, поткопавала је способност система да се одржи без великих социјалних жртава које грађани више нису били спремни да подносе. Културно опадање, политичка подјела и инфлација изазвали су пад Рима.
Кроз историју, поред римске, монголске, отоманске, аустро-угарске, биле су и друге империје: шпанска, француска, британска, али ниједна није била вјечна.
Такође, подсјећа професор Стакић, ни увођење санкција, које су САД, ЕУ и неке друге земље, увеле Руској Федерацији, након почетка специјалне војне операције у Украјини, (од којих ЕУ трпи веће штете од Русије), није ништа ново. Сјетимо се чувеног „царинског рата“, који је 12. јануара 1906. године, Аустро-угарска објавила Србији, којим је забранила увоз свиња и волова у ту империју. Србија је вјешто заобишла тај ембарго проналазећи друга тржишта (Њемачка, Италија, Белгија, Француска, Русија, Египат и друге земље), чак повећала извоз стоке и проширила асортиман извозних производа, па су те санкције „благотворно“ дјеловале на извоз српских производа. Бившој СРЈ Запад је увео санкције 31. маја 1992.године, условљавајући је одређеним политичким уступцима. Русија је већ дуги низ година била под санкцијама Запада и прије 2022.године. Поменимо и то да великом дијелу свијета (преко 80% земаља), које нису увеле санкције Русији (међу које спадају БиХ и Србија), нову наду у бољу и правденију будућност, без хистеричних санкција и војних пријетњи, нуде новоосноване економске, финансијске и друге међународне институције и организације. У првом плану се налази БРИКС, који је осниван 16. јуна 2009. године (чији су оснивачи Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Републике), чији ће се број чланова ове године вјероватно утростучити. Слиједи, Шангајска организцаија за сарадњу - ШОС, основана септембра 2001. године, чије су чланице Кина, Русија, Узбекистан, Казахстан, Киргизија и Таџикистатан, са тенденцијом проширења. Основни циљеви оснивања су колективна безбједност чланица, борба против тероризма, сепаратаизма и екстремизма.
Као пандан ММФ-у и Свјетској банци, основане су:Нова развојна банка БРИКС-а, Азијска банка за инфраструктурне инвестиције, чији капитал је вриједан преко сто милијарди америчких долара и које одобравају кредите без политичких уцјена, а којима је приступио велики број земаља из цијелог свијета, осим САД и Јапана. Поред оснивања наведених институција, као посебан циљ, земље окупљене око Кине и Русије, имају у плану–дедоларизацију. Тиме ће се битно смањити коришћење америчког долара у међусобним трансакцијама, користећи своје националне валуте, укључујући и увођење једне обрачунске валуте, попут банкора, за који се Кејнс залагао приликом оснивања Бретонвудских институција - ММФ-а и Свјетске банке. Поменимо да је учешће долара у свјетским девизним резервама и даље око 60% а евра око 20%.
Дакле, неспорно је да је Евроазија и даље центар свјетске моћи, што потврђују и сукоби у Украјини. У том центру свјетске моћи налази се и наш регион’’, закључује за ,,Семберија инфо’’ професор Будимир Стакић.
(Семберија инфо)
Бивши британски политичар и премијер (у два мандата), Винстон Черчил, изрекао је чувену мисао: „Што даље гледате уназад, више видите унапријед“, a према писању Збигњева Бжежинског, у књизи „Велика шаховска табла“, Евроазија је већ 500 година центар свјетске моћи, од када су поједине земље, првенствено из западног дијела Европе, стицале статус свјетских сила, колонизирајући друге дијелове свијета, у циљу коришћења њихових сировина и јефтине радне снаге.
-Међутим, та пракса је прекинута у посљедњим декадама 20-ог вијека, када је дошло до „тектонског поремећаја“ у свјетској политици, како наводи Бжежински, јер је, по први пут у историји, једна „не-европска сила постала кључни арбитар, не само у односима међу евроазијским силама, већ и највећа свјетска сила.“ У тој књизи он наводи да је „Евроазија велика шаховска табла на којој се наставља битка за свјетски примат, а та битка представља геостратегију-менаџмент геополитичких интереса.“ Он, даље, наводи да је ово стање привремено, а појава неког успјешног ривала, створила би општу међународну нестабилност, што се и обистинило.
Није случајно, наводи Бжежински, да су се давне 1940. године, два главна аспиранта, Јосиф Стаљин и Адолф Хитлер, на тајним преговорима, сложили да истисну Америку из Евроазије, јер су били увјерени да је тај огроман економски и географски простор центар свијета, под паролом-ко контролише Евроазију контролише свијет’’, подсјећа ЗА ,,Семберија инфо'' професор емеритус Будимир Стакић.
Пола вијека касније, питање се мора редефинисати:да ли ће амерички примат у Евроазији и даље трајати и у које сврхе ће бити употријебљен? Америка је, наводи Бжежински, супериорна у четири одлучујућа домена глобалне моћи: војном, економском, технолошком и културном-што све заједно даје САД политичку снагу какву ни близу нема ниједна друга држава. Али, императив је да се не појави ниједан евроазијски ривал који би био у стању да доминира Евроазијом и да тако конкурише Америци.
-Америка је, још за вријеме постојања Совјетског Савеза, рачунала на постепено буђење не-руског становништва, које је одбацивало доминацију Москве, прије свих на Украјинце, Грузијце и Јермене, како би лакше срушили „руску империју“, наводи Бжежински. Он истиче да садашња једина глобална сила (Америка) има аналогију у некадашњем Монголском царству (које је трајало од 1206-1405. године), чији је оснивач био велики ратник Џингис Кан, тако што је ујединио освојена племена са великог дијела Евроазије. То царство је пропало, јер је било исувише велико, да би се управљало из једног центра, па је био принуђен да га подијели на неколико самодовољних цјелина, што је довело до убрзане асимилације становништва и до пропасти царства.
Након пада Берлинског зида и распада Совјетског Савеза, амерички политиколог Френсис Фукујама, познат по својој књизи „Крај свијета и посљедњи човјек“, у којој је заступао став да је дошао крај „Хладног рата и вишедеценијског биполарног свијета, и да је дошло до потпуне глобалне превласти САД, као водеће хегемонске силе.“ У основи те своје тезе сматрао је да је „крај историје“ наступио након завршетка идеолошког сукоба између либерално-демократске идеје, која је доминирала на западу, и колективистичко-социјалистичке идеје присутне у ауторитарним политичким системима, и након транзиције у корист западне либералне демократије и тржишне привреде. Ту Фукујамину идеју је, након пар година, оспорио амерички политиколог Семјуел Хантингтон, у књизи „Сукоб цивилизација“, иако је у основи подржавао ставове Бжежинског о улози САД, наводи да свијету непрекидно пријети сукоб између три главне цивилизације: православља, католицизма и ислама (наводећи као примјер БиХ), због неријешених питања граница. Бжежински подсјећа да је хегемонија стара колико и човјечанство. Али, такође, наводи, да су узроци пропасти свих царстава врло слични. Три основна узрока изазвала су пропаст Римског царства. Први, царство је постало превелико да би се њиме могло управљати из једног центра, и подјела на западни и источни дио аутоматски је уништила монополистички карактер његове власти. Други, у исто вријеме, предугачак период царске власти доводио је до бројних политичких несугласица. Трећи, непрекидна инфлација, поткопавала је способност система да се одржи без великих социјалних жртава које грађани више нису били спремни да подносе. Културно опадање, политичка подјела и инфлација изазвали су пад Рима.
Кроз историју, поред римске, монголске, отоманске, аустро-угарске, биле су и друге империје: шпанска, француска, британска, али ниједна није била вјечна.
Такође, подсјећа професор Стакић, ни увођење санкција, које су САД, ЕУ и неке друге земље, увеле Руској Федерацији, након почетка специјалне војне операције у Украјини, (од којих ЕУ трпи веће штете од Русије), није ништа ново. Сјетимо се чувеног „царинског рата“, који је 12. јануара 1906. године, Аустро-угарска објавила Србији, којим је забранила увоз свиња и волова у ту империју. Србија је вјешто заобишла тај ембарго проналазећи друга тржишта (Њемачка, Италија, Белгија, Француска, Русија, Египат и друге земље), чак повећала извоз стоке и проширила асортиман извозних производа, па су те санкције „благотворно“ дјеловале на извоз српских производа. Бившој СРЈ Запад је увео санкције 31. маја 1992.године, условљавајући је одређеним политичким уступцима. Русија је већ дуги низ година била под санкцијама Запада и прије 2022.године. Поменимо и то да великом дијелу свијета (преко 80% земаља), које нису увеле санкције Русији (међу које спадају БиХ и Србија), нову наду у бољу и правденију будућност, без хистеричних санкција и војних пријетњи, нуде новоосноване економске, финансијске и друге међународне институције и организације. У првом плану се налази БРИКС, који је осниван 16. јуна 2009. године (чији су оснивачи Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафричка Републике), чији ће се број чланова ове године вјероватно утростучити. Слиједи, Шангајска организцаија за сарадњу - ШОС, основана септембра 2001. године, чије су чланице Кина, Русија, Узбекистан, Казахстан, Киргизија и Таџикистатан, са тенденцијом проширења. Основни циљеви оснивања су колективна безбједност чланица, борба против тероризма, сепаратаизма и екстремизма.
Као пандан ММФ-у и Свјетској банци, основане су:Нова развојна банка БРИКС-а, Азијска банка за инфраструктурне инвестиције, чији капитал је вриједан преко сто милијарди америчких долара и које одобравају кредите без политичких уцјена, а којима је приступио велики број земаља из цијелог свијета, осим САД и Јапана. Поред оснивања наведених институција, као посебан циљ, земље окупљене око Кине и Русије, имају у плану–дедоларизацију. Тиме ће се битно смањити коришћење америчког долара у међусобним трансакцијама, користећи своје националне валуте, укључујући и увођење једне обрачунске валуте, попут банкора, за који се Кејнс залагао приликом оснивања Бретонвудских институција - ММФ-а и Свјетске банке. Поменимо да је учешће долара у свјетским девизним резервама и даље око 60% а евра око 20%.
Дакле, неспорно је да је Евроазија и даље центар свјетске моћи, што потврђују и сукоби у Украјини. У том центру свјетске моћи налази се и наш регион’’, закључује за ,,Семберија инфо’’ професор Будимир Стакић.
(Семберија инфо)
