О ПРОТЕКЛОЈ ПОСЛОВНОЈ ГОДИНИ И ЦИЈЕНАМА РЕПРОМАТЕРИЈАЛА ЗА ,,СЕМБЕРИЈА ИНФО’’ ГОВОРИ ДРАГАН САРИЋ, ДИРЕКТОР ПРЕДУЗЕЋА „ХИГРА“
Прошла година је била најтежа година у мојој каријери
Прошло је већ четврт вијека откако је предузеће „Хигра“ у Бијељини, у насељу Галац, изградило канализациони колектор као дио пројекта заштите изворишта „Грмић“. Од тада је „Хигра“ у Бијељини изградила велики број капиталних пројеката у области инфраструктуре, почевши од главног канализационог колектора, пречистача отпадних вода, изводили су радове на утврђивању и заштити Савског насипа, реализовали пројекте наводњавања више од 3.500 хектара земљишта на парцелама ПД ,,Семберија“, Црњелова, Батковића и Којчиновца, радили на регулацији корита ријеке Јање и каналске мреже у Семберији. За све изведене радове добили су и највише оцјене стручњака. Предузеће „Хигра“ тренутно запошљава шездесетак радника, али је било и периода када је био ангажован пуно већи број радника на радилиштима.
Драган Сарић, инжењер грађевине, магистар, подсјећа за ,,Семберија инфо’’ да је предузеће „Хигра“ формирано у 1995. години, одмах након потписивања Дејтонског мировног споразума.
-На тржишту смо присутни већ 27 година. Изводили смо радове у великом броју општина, широм Републике Српске. Углавном смо реализовали веће и значајније пројекте. Неки мањи пројекти за нас нису били исплативи, јер припремни радови превише оптерећују цијену извођења радова, што утиче и на конкурентност. Градили смо значајне капиталне, могу слободно рећи, специфичне пројекте које мали број предузећа може и реализовати. Радили смо у најтежим временским условима, и зими и љети, у каналима пуним воде, на минусима, али и на правим тропским температурама. У нашем предузећу запослени су стручни радници који су оспособљени за специфична и специјалистичка занимања без којих би било тешко реализовати најсложеније послове. Наш циљ је био да формирамо предузеће које ће градити специфичне објекте, оне које други не могу реализовати. Градили смо пречистаче отпадних вода, филтер - станице, фабрике воде. Све оно што је изграђено на подручју Републике Српске, изузев филтер - станице у Новоселији код Бањалуке, све смо ми градили. Изградили смо пречистаче отпадних вода у Бијељини, Билећи, два мања у Доњем Жабару, пречистач за Слобомир, а тренутно завршавамо изградњу пречистача у Теслићу. Фабрика воде у Брчком за нас је итекако значајан пројекат, гдје смо вршили грађевинске и хидротехничке радове, монтажу комплетне опреме, електрику и аутоматику. Сви пројекти које смо реализовали у каснијем периоду показали су се изузетно добро, са изузетно малим трошковима одржавања, без икаквих кварова, онако како је и пројектовано“.
Осврнувши се на протеклу пословну годину, Драган Сарић каже да је она у сваком погледу била изузетно тешка.
-Радим укупно 43 године, након завршеног факултета. Радио сам у оном систему у друштвеној фирми, да бих након рата наставио рад у приватном предузећу. Прошла година је била најтежа година у мојој пословној каријери и не вјерујем да се она може поновити. И двије године пандемије вируса корона, 2020. и 2021. година биле су изузетно тешке, јер су били поремећени сви пословни токови и наступио је период инфлације. Инфлација је расла и цијене су значајно расле од почетка 2020. године па до краја 2021. године и почетка 2022. године. Неке цијене су порасле 20 %, а неке и 50 %. Било је роба које су и дупло поскупјеле. Очекивали смо да је наступио крај дивљању цијена, које су биле изазване пандемијом. Међутим, то се није десило, јер је ескалирао сукоб Русије и Украјине. То је изазвало поремећаје на свјетском и европском тржишту. Оно што сте могли купити од десетак добављача за мјесец дана, у том тренутку вам нико није могао гарантовати да ћете то добити за наредних шест мјесеци. Цијене су страшно дивљале. Извукао сам упоредне податке повећања цијена неких кључних репроматеријала, из којих се може видјети да је цијена грађевинске арматуре почетком 2020. године износила једну конвертибилну марку по килограму, да би у јуну прошле године износила 2,80 КМ по килограму. То је повећање од 280 %. Челични профили су почектом 2020. године коштали 1,23 КМ по килограму, да би у јуну прошле године коштали 3,30 КМ по килограму, што износи повећање од 300%. Инокс цијеви су са два евра по килограму поскупјеле на 5,80 евра по килограму, што износи повећање од 290%. Полиетиленске цијеви су са 3,16 КМ по килограму поскупјеле на 4,92%, што је повећање од 55 одсто. Гориво је у априлу 2020. године коштало 1,79 КМ по литру, поскупљивало је и до 3,50 КМ по литру. Тржиште се још увијек није стабилизовало и тренутно имамо затишје. Нешто су смањене цијене репроматеријала у односу на екстремне вриједности које су током прошле године достизале. Сада је то ствар понуде и потражње, јер смо још увијек у зимском периоду, у такозваној „мртвој сезони“, када се не ради, тако да су добављачи и трговци мало оборили цијене. Цијене репроматеријала се нису вратиле на раније износе и сумњам да ће се и враћати. Могу слободно рећи, да је 2022. година била пуна турбуленција, јер нисмо знали када шта можемо и треба да купимо. Дешавало се да понуда за набавку репроматеријала важи од осам до десет сати прије подне, свега два сата. Стално смо били у приправности, пратили смо тржишне токове и дневно смо се престројавали. Било је момената када нисмо знали који потез би био паметан да се повуче у том тренутку.Било је и неминовних грешака, када је у питању честа промјенљивост цијене горива“, каже Драган Сарић, истичући да је на домаћем тржишту изражен и проблем обезбјеђења радне снаге.
-Ми не оскудијевамо с радном снагом и то је наша срећа. Прошлу годину дочекали смо спремно, јер смо имали уговорене послове. Градили смо пречистач отпадних вода у Теслићу и систем наводњавања у Којчиновцу код Бијељине. Имали смо и неких мањих захвата на проширењу система наводњавања у Црњелову, проширења корита Јање и Дрине у вријеме велике суше у прошлој години. У овој години треба да реализујемо пројекат наводњавања у Скеланима и да завршимо радове на пречистачу у Теслићу. Дали смо још пет до шест понуда. Нама је довољан још један посао у овој години, а ишчекујемо и резултате поменутих понуда. Што се тиче обезбјеђења посла, ми нећемо имати проблема у овој години’’ каже на крају Сарић за ,,Семберија инфо’.
-Турбуленције у економији Аустрије, уколико се осјете у процентима од 20 одсто, онда је то код нас 50 одсто. Највише су уздрмане мале економије, државе са малом потрошњом и они који имају мању потребу за одређеном робом. Велике фирме имају и велике бонитете који их одржавају у игри. Ми смо успијевали да одржимо ликвидност и у оваквим тешким временима, јер смо имали сопствене новчане залихе. Нисмо дозвољавали да дође до продужења рокова и заостајања при реализацији онога што смо почели да радимо. Наша срећа је да смо имали властита средства, те смо вршили благовремене набавке репроматеријала. Ми можемо набавити робу без уплате аванса, чак и телефонским позивом, јер смо увијек инсистирали на коректном и фер пословном односу са нашим пословним партнерима“, каже Драган Сарић.
(Семберија инфо)
Прошло је већ четврт вијека откако је предузеће „Хигра“ у Бијељини, у насељу Галац, изградило канализациони колектор као дио пројекта заштите изворишта „Грмић“. Од тада је „Хигра“ у Бијељини изградила велики број капиталних пројеката у области инфраструктуре, почевши од главног канализационог колектора, пречистача отпадних вода, изводили су радове на утврђивању и заштити Савског насипа, реализовали пројекте наводњавања више од 3.500 хектара земљишта на парцелама ПД ,,Семберија“, Црњелова, Батковића и Којчиновца, радили на регулацији корита ријеке Јање и каналске мреже у Семберији. За све изведене радове добили су и највише оцјене стручњака. Предузеће „Хигра“ тренутно запошљава шездесетак радника, али је било и периода када је био ангажован пуно већи број радника на радилиштима.
Драган Сарић, инжењер грађевине, магистар, подсјећа за ,,Семберија инфо’’ да је предузеће „Хигра“ формирано у 1995. години, одмах након потписивања Дејтонског мировног споразума.
-На тржишту смо присутни већ 27 година. Изводили смо радове у великом броју општина, широм Републике Српске. Углавном смо реализовали веће и значајније пројекте. Неки мањи пројекти за нас нису били исплативи, јер припремни радови превише оптерећују цијену извођења радова, што утиче и на конкурентност. Градили смо значајне капиталне, могу слободно рећи, специфичне пројекте које мали број предузећа може и реализовати. Радили смо у најтежим временским условима, и зими и љети, у каналима пуним воде, на минусима, али и на правим тропским температурама. У нашем предузећу запослени су стручни радници који су оспособљени за специфична и специјалистичка занимања без којих би било тешко реализовати најсложеније послове. Наш циљ је био да формирамо предузеће које ће градити специфичне објекте, оне које други не могу реализовати. Градили смо пречистаче отпадних вода, филтер - станице, фабрике воде. Све оно што је изграђено на подручју Републике Српске, изузев филтер - станице у Новоселији код Бањалуке, све смо ми градили. Изградили смо пречистаче отпадних вода у Бијељини, Билећи, два мања у Доњем Жабару, пречистач за Слобомир, а тренутно завршавамо изградњу пречистача у Теслићу. Фабрика воде у Брчком за нас је итекако значајан пројекат, гдје смо вршили грађевинске и хидротехничке радове, монтажу комплетне опреме, електрику и аутоматику. Сви пројекти које смо реализовали у каснијем периоду показали су се изузетно добро, са изузетно малим трошковима одржавања, без икаквих кварова, онако како је и пројектовано“.
Осврнувши се на протеклу пословну годину, Драган Сарић каже да је она у сваком погледу била изузетно тешка.
-Радим укупно 43 године, након завршеног факултета. Радио сам у оном систему у друштвеној фирми, да бих након рата наставио рад у приватном предузећу. Прошла година је била најтежа година у мојој пословној каријери и не вјерујем да се она може поновити. И двије године пандемије вируса корона, 2020. и 2021. година биле су изузетно тешке, јер су били поремећени сви пословни токови и наступио је период инфлације. Инфлација је расла и цијене су значајно расле од почетка 2020. године па до краја 2021. године и почетка 2022. године. Неке цијене су порасле 20 %, а неке и 50 %. Било је роба које су и дупло поскупјеле. Очекивали смо да је наступио крај дивљању цијена, које су биле изазване пандемијом. Међутим, то се није десило, јер је ескалирао сукоб Русије и Украјине. То је изазвало поремећаје на свјетском и европском тржишту. Оно што сте могли купити од десетак добављача за мјесец дана, у том тренутку вам нико није могао гарантовати да ћете то добити за наредних шест мјесеци. Цијене су страшно дивљале. Извукао сам упоредне податке повећања цијена неких кључних репроматеријала, из којих се може видјети да је цијена грађевинске арматуре почетком 2020. године износила једну конвертибилну марку по килограму, да би у јуну прошле године износила 2,80 КМ по килограму. То је повећање од 280 %. Челични профили су почектом 2020. године коштали 1,23 КМ по килограму, да би у јуну прошле године коштали 3,30 КМ по килограму, што износи повећање од 300%. Инокс цијеви су са два евра по килограму поскупјеле на 5,80 евра по килограму, што износи повећање од 290%. Полиетиленске цијеви су са 3,16 КМ по килограму поскупјеле на 4,92%, што је повећање од 55 одсто. Гориво је у априлу 2020. године коштало 1,79 КМ по литру, поскупљивало је и до 3,50 КМ по литру. Тржиште се још увијек није стабилизовало и тренутно имамо затишје. Нешто су смањене цијене репроматеријала у односу на екстремне вриједности које су током прошле године достизале. Сада је то ствар понуде и потражње, јер смо још увијек у зимском периоду, у такозваној „мртвој сезони“, када се не ради, тако да су добављачи и трговци мало оборили цијене. Цијене репроматеријала се нису вратиле на раније износе и сумњам да ће се и враћати. Могу слободно рећи, да је 2022. година била пуна турбуленција, јер нисмо знали када шта можемо и треба да купимо. Дешавало се да понуда за набавку репроматеријала важи од осам до десет сати прије подне, свега два сата. Стално смо били у приправности, пратили смо тржишне токове и дневно смо се престројавали. Било је момената када нисмо знали који потез би био паметан да се повуче у том тренутку.Било је и неминовних грешака, када је у питању честа промјенљивост цијене горива“, каже Драган Сарић, истичући да је на домаћем тржишту изражен и проблем обезбјеђења радне снаге.
-Ми не оскудијевамо с радном снагом и то је наша срећа. Прошлу годину дочекали смо спремно, јер смо имали уговорене послове. Градили смо пречистач отпадних вода у Теслићу и систем наводњавања у Којчиновцу код Бијељине. Имали смо и неких мањих захвата на проширењу система наводњавања у Црњелову, проширења корита Јање и Дрине у вријеме велике суше у прошлој години. У овој години треба да реализујемо пројекат наводњавања у Скеланима и да завршимо радове на пречистачу у Теслићу. Дали смо још пет до шест понуда. Нама је довољан још један посао у овој години, а ишчекујемо и резултате поменутих понуда. Што се тиче обезбјеђења посла, ми нећемо имати проблема у овој години’’ каже на крају Сарић за ,,Семберија инфо’.
Највише су уздрмане мале економије
-Турбуленције у економији Аустрије, уколико се осјете у процентима од 20 одсто, онда је то код нас 50 одсто. Највише су уздрмане мале економије, државе са малом потрошњом и они који имају мању потребу за одређеном робом. Велике фирме имају и велике бонитете који их одржавају у игри. Ми смо успијевали да одржимо ликвидност и у оваквим тешким временима, јер смо имали сопствене новчане залихе. Нисмо дозвољавали да дође до продужења рокова и заостајања при реализацији онога што смо почели да радимо. Наша срећа је да смо имали властита средства, те смо вршили благовремене набавке репроматеријала. Ми можемо набавити робу без уплате аванса, чак и телефонским позивом, јер смо увијек инсистирали на коректном и фер пословном односу са нашим пословним партнерима“, каже Драган Сарић.
Водопривреда БиХ је била велики систем
Прије рата Сарић је радио у „Водопривреди БиХ“ која је тада имала више од 3.000 радника и око 1.000 инжењера, магистара и доктора наука. Професори факултета били су ангажовани у „Водопривреди БиХ“. Био је то велики систем са значајним буџетом који је пуњен по три основа, по основу експлоатације шљунка, кориштења воде и загађења воде.
(Семберија инфо)
