МИЛАДИН ПЕТКОВИЋ – ПЕТКО, ЈЕДАН ОД МНОГОБРОЈНИХ ОЗРЕНАЦА КОЈИ ЈЕ УТОЧИШТЕ ПРОНАШАО У СЕМБЕРИЈИ :: Semberija INFO ::

 

МИЛАДИН ПЕТКОВИЋ – ПЕТКО, ЈЕДАН ОД МНОГОБРОЈНИХ ОЗРЕНАЦА КОЈИ ЈЕ УТОЧИШТЕ ПРОНАШАО У СЕМБЕРИЈИ


Велики je број породица са Озрена, које су усљед ратних и послијератних дејстава минулог Одбрамбено-отаџбинског рата, уточиште нашле у бројним семберским селима, као и у Бијељини.

Један од многобројних Озренаца, који је своје уточиште нашао у Семберији, јесте и Миладин Петковић – Петко, родом из села Доња Бријесница, а са новом адресом пребивалишта, већ скоро 20 година, у селу Трњаци, поред магистралног пута Бијељина – Рача. Према његовим ријечима ускоро ће се преселити у село Међаши, гдје је саградио још једну кућу.

-У марту ове године биће пуних 20 година како сам се, са породицом, доселио у Семберију. На пар мјеста смо живјели у Братунцу, Пелагићеву... и на крају смо се овдје, у Трњацима, стабилизовали, купили плац и саградили кућу. Саградили смо и другу кућу у Међашима, гдје ускоро треба да се преселим“, казује за портал „Семберија инфо“ Петковић и истиче да када су се тек доселили веома лијепо били прихваћени и никада ни једну једину непријатност нисудоживјели од стране домаћег становништа.

-Добро сам се уклопио са мјештанима. Прошао сам свијета као музичар и може се рећи да сам имао и едукацију. Морам споменути мог првог комшију у Трњацима, који је Семберац и удаљени смо 300 метара. Он је када смо се доселили одмах дошао код мене и понудио да од њега узимамо струју, јер у насељу тада није било струје. Његову струју смо користили три и по године, док нисмо довели струју у насеље, на чему сам му веома захвалан“, казао је Миладин Петковић и додао да у Семберији живи велики број породица са подручја Озрена, а да у Трњацима живи око стотину породица, те да се он у Семберији осјећа као да је домаћи, а не да се доселио и да су скоро сви његови унучићи рођени у Бијељини, осим најстарије унуке која је рођена у Посавини.

-Некада сам живио код Добоја и када смо кренули отуда, плакали смо. Након тога живјели смо у Братунцу, непуне двије године, опет смо плакали, јер се растајемо са комшијама. У Пелагићеву смо живјели шест и по година, када смо одатле кренули за Бијељину исто је било. Ја сам веома толерантан човјек, ако је неко човјек према мени и ја сам према њему, а ако није, ја се не свађам, ћутим“, казао је Миладин Петковић и истакао да се Бијељина веома разликује од свих мјеста гдје су живјели, а да је Пелагићево најближе његовом родном крају, јер их дијела само Требава.

-Од свих мјеста Бијељина се веома разликује, вјероватно јер је за Србију везана. Урбанија је, а и обичаји су другачији. Код нас је, а и у Посавини, мало другачије. Када неко од некуда дође ми одмах идемо да га видимо, да питамо има ли шта ново и да ли треба да му помогнемо. Овдје тога нема, не бих некога да увриједим, али народ је овдје заокупљен послом и нема времена, док смо ми тамо, гдје смо живјели, знали узети шаргију, виолину засвирати и пјевати, а овдје је пуно земље и пуно се ради“, тврди Петковић за ,,Семберија инфо’’.



Озренци, иако су се прије 20 и више година из родног краја доселили у Семберију, скућили се, своје корјене и родни крај не заборављају. Сваке године, почетком јануара, у Трњацима организују „Озренско вече“, на коме се окупљају и стари и млади, али и, како он каже, драге комшије Семберци. То су учинили и овог јануара 2023. године.



Семберија инфо