Да ли смо предодређени за рат? :: Semberija INFO ::

 

Да ли смо предодређени за рат?


У јеку најновијег сукоба између Украјине и Руске Федерације, често се запитамо да ли је могуће да се и у XXI вијеку воде ратови, имајући у виду катастрофалне посљедице по људе и материјална богатства у Другом свјетском рату.
​ 
Истовремено, наслућујемо пријетњу још једног могућег  жаришта свјетских размјера, између САД и Кине. Један од могућих одговора можемо пронаћи у књизи професора Грејема Т. Алисона, са америчког Харвардског универзитета, „Предодређени за рат“, која је објављена 2015. године. Повод за писање поменуте књиге аутор  је нашао у развоју америчко-кинеских односа, тачније, о утицају успона Кине на Америку и њено погрешно поимање да, по сваку цијену, жели да задржи доминацију у свијету. Као доказ о убрзаном успону Кине, аутор наводи примјер да је у Кини од 2011. године до 2013. године, за пројекте инфраструктуре произведено и употријебљено цемента више, него у САД током цијелог вијека. Такође, он наводи  и значај кинеског  пројекта „Један појас - један пут“, затим оснивање Азијске инфраструктурне банке од стране чланица БРИКС-а 2016.године, чији је почетни капитал био 100 милијарди америчких долара, којој је приступило више од 100 држава из цијелог свијета, осим САД и Јапана. Ту је и  Нова развојна банка БРИКС-а која треба да буде пандан Свјетској банци, гдје доминира глас Америке, као и у ММФ-у. У поменутим финансијским институцијама, поред повољних услова за одобравање кредита, не постоје политичка условљавања, што је случај код ММФ-а и Свјетске банке.
 
Посебну пажњу у књизи Алисон посвећује упозорењу на то да ли Америка и Кина могу да избјегну „Тукидидову замку“, посебно у вези Тајванске кризе. Он у књизи наводи да је у посљедњих пет вијекова било 16 сукоба када сила у успону уздрма позицију владајуће силе (хегемона), која настоји да задржи стаус кво, одноно да задржи доминантан положај.
Од анализираних 16 случајева, 12 је завршено ратним сукобима, док је у четири случаја избјегнут оружани сукоб. У случају САД и Кине Алисон наводи да је рат вјероватан, али, ипак, није неизбјежан, па савјетује САД да прихвате реалност уз редефинисање међународних односа.
 
Шта значи „Тукидидова замка“? Аутор књиге анализира Пелопонески рат, који је вођен између Атине и Спарте од 431. до 403. године п.н.е. Атина и Спарта су биле прве жртве „Тукидидове замке“, гдје су, као повод за сукоб, постојала три узрока: интерес, страх и част. Владајућа сила у региону била је Атина, која је била у убрзаном успону, због чега је изазивала страх код Спарте, па је сукоб био неизбјежан. Значи, у питању је феномен када један ауторитет пољуља појаву другог ауторитета. У конкретном случају, рат је вођен између два војна блока на територији цијелог Пелопонеза, који је Тукидид детаљно описао у својој монографији под истим називом. Побједа је била на страни Спарте, која је била највећа, врло дисциплинована и, свештенством подржана, копнена сила и која се удружила са својим савезницима из цијелог региона, док је Атина са њеном демократијом и империјом у успону била трагичан губитник’’, посјећа за портал ,,Семберија инфо’’ професор др Будимир Стакић.

Семберија инфо