ДЕЈАНА АЏИЋ ЖЕНА У МУШКОЈ ПРОФЕСИЈИ :: Semberija INFO ::

 

ДЕЈАНА АЏИЋ ЖЕНА У МУШКОЈ ПРОФЕСИЈИ


Foto: Semberija info
Бијељина је град у коме се може видјети велики број градилишта, било да су стамбене зграде, куће и слично. У посљедње вријеме пажњу привлаче радови у Улици Патријарха Павла, као и реконструкција тротоара у Улици Гаврила Принципа.
 
Мало је оних који знају да је шефица на тим градилиштима жена. Дејана Аџић из Бијељине, дипломирани инжењер грађевинарства, запослена је у фирми „Мост“. Једна је од ријетких жена која се пронашла, по мишљењу већине, у „мушкој професији“, шеф је на тим градилиштима, односно инжењер на терену.
 
На почетку разговора за портал „Семберија инфо’’ Дејана Аџић је казала да су студије грађевинарства биле изразито тешке, али да се она веома лако снашла у свему томе, јер је то била једна од њених жеља још од малена.
 
-Уз много труда и воље, остварила сам свој сан, постала сам инжењер грађевинарства. Било је тренутака када сам помишљала и да напустим, али су ме те мисли веома брзо напуштале, јер сам знала шта је моја жеља и мој циљ, али није једноставно бити жена у „мушкој професији“. Не знам како жене раде негдје друго, али ово нисам очекивала, односно не знам ни шта сам очекивала да ће бити, након завршетка студија, када се запослим. Јако је лијепо када си напољу, када си важна карика у ланцу, али бити по цијели дан напољу у свим временским условима, шуту и прашини, није нимало пријатно. Али искрено, сматрам да сам се снашла у свему томе“, казала је Аџићева и додала да није било једноставно ни да се запосли, јер се већином траже мушки инжењери.
Сусретала се, каже, са разним коментарима приликом пријава на конкурс, као да сматрају да жене нису способне за одређене послове.
 
Дејана Аџић која је шеф на два градилишта, у центру Бијељине у Улици Патријарха Павла, као и у Улици Гаврила Принципа, каже да је невјероватан осјећај бити шеф на тако битним градилиштима.


 
-Веома је лијеп осјећај бити шеф, али то са собом носи много одговорности. На неки начин, вођењем ових пројеката уписујем се у историју нашег града. Шеталиште је нешто што остаје и сутра када са својом дјецом будем шетала. Моћићу да кажем да је мама била задужена за извођење радова, заједно са својом екипом. Грађевину волим из разлога, јер у сваком тренутку видим шта радим, а и други то могу да виде. Сви ми грађевинари се трудимо да нешто лијепо послије себе оставимо. То је нешто што остаје у аманет будућим генерацијама. Код грађевинаца постоји једна изрека која гласи: „Бог, па инжењери грађевине“. То је, можда, мало надмено, али, ипак, Бог је створио свијет, а инжењери све остало. Сваки инжењер доприноси друштву на свој начин и са својом струком“, истакла је Дејана.
 
Она је додала да жену која се бави овим послом може очекивати и доста лијепих, али и мање лијепих ствари.
 
-Све зависи од екипе са којом радим и како је ко у ком тренутку расположен. Деси се да смо сви нерасположени и онда се склањамо једни од других и разговарамо само службено, али у већини случајева буде све супер. Трудим се да се не издвајам, иако сам ја њима шеф, сви смо ми радници. Стицајем околности ја сам њима шеф, али трудим се да се то не примијети.  Заједно пијемо кафу, ручамо и желим да им увијек помогнем. Додам оно што није тешко и не бјежим од тога. Иако ми сви говоре немој, то није твој посао, али осјећам се глупо ако ништа не радим. Углавном, ја поштујем моје раднике, они поштују мене, а иначе сам ја мало попустљива, а они нису злонамјерни и слажемо се. Овај посао је изразито физички напоран и због тога никоме не наређујем, увијек замолим, јер и ја не волим да се неко према мени тако понаша“, казала је Дејана Аџић и додала да раније није било толико жена у грађевинарству и да су се жене одважиле, према њеном мишљењу, уназад 30 година да се баве овим послом.
 
Инжењерка Дејана Аџић за крај разговора за „Семберија инфо“ младима поручује да никада не одустају од својих снова и жеља, као што ни она није одустала.
 

-Некада ми је било јако тешко, дешавало се да пожелим да одустанем, али нисам и никада не треба одустајати. Ја сам увијек за то да се заврши факултет, знам да су тешка времена, тешко се долази до посла, али када имаш диплому имаш чему да се надаш. Некада ће се нешто промијенити и биће посла. Ко жели да студира не треба да одустаје од свог сна, јер кад-тад све дође на своје мјесто“, истакла је инжењерка Дејана.

(Семберија инфо)