ТЕШКА ГОДИНА ЗА ПРОИЗВОЂАЧЕ ХРАНЕ У СЕМБЕРИЈИ :: Semberija INFO ::

 

ТЕШКА ГОДИНА ЗА ПРОИЗВОЂАЧЕ ХРАНЕ У СЕМБЕРИЈИ


Foto: Semberija info
Семберски узгајивачи лубеница, који већ петнаестак дана на Кванташку пијацу довозе своје зреле и слатке производе, нису задовољни тренутном  потражњом и продајом раног бостана. На Кванташкој пијаци, као и сваког љета, вриједни Црњеловци, узгајивачи бостана из Велике Обарске, Батковића и других семберских села.
 
Раденко Танацковић  није задовољан продајом. Каже да је у прошлој години  семберска лубеница пуно више тражена, иако је била година короне.


 
-Тражимо четрдесет пфенига по килограму, а сретни смо ако га продамо по 32 или 35 пфенига. Требало би да има добру цијену у ово вријеме, али, нешто се на тржишту дешава. Слабија је и куповна моћ становништва”, закључује Танацковић.
 
Миленко Арсеновић (71) из Црњелова цијели  живот провео је на њиви. Лубенице је засадио на три хектара. Тоне и тоне бостана сваке године Миленко довезе на Кванташку пијацу.


 
-Отежана је продаја лубеница, а улог је велики. Све је скупо, од сјемена, ђубрива, горива. На улазу у пијацу и на самој ваги мораш платити, без обзира на то да ли ћеш робу продати. Тешко ћу покрити трошкове производње у овој години. Нудим лубенице по цијени од 30 до 35 пфенига по килограму, али, купаца нема. У овом, као и у сваком другом послу, добро пролазе посредници и трговци. Најгоре пролази произвођач и крајњи купац. С бостаном ти је као и са пшеницом, инвестираш, задужујеш се, произведеш, а на зараду тешко да можеш  рачунати. Нема заштитних цијена од стране државе, тако да се свако сналази како зна и умије”, каже за портал ,,Семберија инфо’’ Миленко Арсеновић.
 
Познати црњеловачки произвођач поврћа и житарица, Младен Митровић Чупо довезао је на кванташ дињу. И он каже да продаја слабо иде.


 
-Дође дан када картон диње нудим по пет или шест марака. Другог дана, опет, цијена иде по десет конвертибилних марака по картону. Диња је брзо сазрела због топлотног удара који нас је задесио. Догађа се и то да људи враћају кући непродату робу. Улагања су велика. Повећана је и цијена улаза за камионе у пијацу, са двадесет на 25 КМ.

Услуга ваге је износила десет, а сада кошта петнаест конвертибилних марака. Гориво је изашло на близу четири конвертибилне марке, вјештачко ђубриво плаћамо већ 200 КМ за стотину килограма. Ово је једна тешка година за произвођаче поврћа и житарица’’, каже Младен Митровић.
 
У разговор се укључује и његов имењак Младен Савић, велики произвођач поврћа из Црњелова. Он каже да  су произвођачи хране  до сада остваривали одређене подстицаје, који су се у једном тренутку показали недовољним за покривање трошкова производње.



 
-Видимо ми да протестују и произвођачи хране у Холандији и у другим европским земљама. Нисмо ми необавијештени. Нама је држава до сада помагала кроз подстицаје, али, сада смо дошли у ситуацију да би ту помоћ требало повећати за стотину одсто. Без тога ми не можемо опстати. Ресорно министарство је ратарима помогло у производњи пшенице са 400 КМ по хектару. То је за све нас било добро прије ове инфлације. Сада се све то истопило. На мосту смо добили, на ћуприји изгубили. Род пшенице је ове године умањен за тридесет одсто. Сада смо у ситуацији да се треба припремати за јесењу сјетву. Због тога и апелујемо на одговорне у Влади РС да нам помогну”, каже за ,,Семберија инфо’’ Младен Савић.
 
(Семберија инфо)