За ,,Семберске новине’’ говори пјесник, педагог, лектор, књижевни критичар, сатиричар, Милан Николић. Објавио је збирку пјесама „Писма из несанице“ 2002. године. У рукопису има још двије збирке, али, како каже, у посљедње вријеме се путем лекторисања и уређивања више бави туђим књигама тако да ће публика бити принуђена да сачека још неко вријеме на другу Николићеву књигу. Објављивао је пјесме у часописима „Српска вила“, „Нова зора“, „Трагови“, „Књижевне новине“, а једно вријеме је био уредник и издавач Културног билтена „Црњански“. Скромно признаје да пише пјесме за дјецу, за, искуство га је научило најзахтјевнију читалачку публику. Говорећи на тему културног живота у Бијељини и шире, наглашава свеопшту скрајнутост културе на маргине друштва.
 
-Свако друштво за свој развој треба свјежу крв под којом подразумијевам како нову, младу популацију, тако и нове идеје, нова схватања, нове пројекте, нове визије. Култура би нам требала понудити ту алтернативу нашој тмурној садашњости”, каже Николић.

Подсјећа на Андрићеву приповјетку „Аска и вук“, поентирајући и наше данашње, непрестано играње на жици између живота и смрти. Сваки човјек је свјестан своје пролазности и управо би тај недостатак властите временске ограничености требало надокнадити дјелима која остају на кориштење друштву и након што њихов аутор искорача своје овоземаљске кораке. У савременој хиперпродукцији онога што бисмо требали звати књижевност, те недостатку слуха надлежних власти за подршку развоју и ширењу утицаја лијепих умјетности намеће се додатна обавеза оних који квалитетно, искрено и са љубављу пишу да промовишу вриједности писане ријечи.Када је у питању књижевност сматра да у Бијељини има књижевних стваралаца, уз запитаност колико је сав тај труд у складу са строгим правилима настанка једног књижевног дјела.
 
-Мало је у Бијељини озбиљних књижевника. Иако многи пишу и имају јако добрих пјесама, добрих приповједака... Међутим, кључни проблем наше културе се огледа у недостатку здраве, квалитетне, стручне критике. Мислим да смо у већој кризи књижевне критике, него самог књижевног стваралаштва”, каже Николић, подсјећајући на некадашња времена када су дневне новине имале рубрике за младе, талентоване књижевнике.
 
Стручна књижевна критика је у том процесу имала кључну педагошку улогу надоградње будућих великих књижевника.
-Морамо отварати врата млађим нараштајима. Личног сам става да је за наступ на неку културну манифестацију боље ангажовати једног младог књижевника, него рецимо Матију Бећковића. Бећковић је неупитан ауторитет, али шта ћемо кад његови земаљски дани прођу? Ко ће нам тада бити ауторитет писане ријечи? Постоје ли данас дневне новине које имају посебан простор за афирмацију младих књижевника?” пита се Николић.



Упознајте Гагарина
 
Као уредник Културног билтена “Црњански” Николић је препознао дар младог Берислава Благојевића чију је прву приповјетку 2010. године уврстио и објавио у билтену. Благојевић је током свог даљњег књижевног хода 2013. године ушао у ужи круг кандидата за НИН-ову награду са романом „Тиши од воде“ а од ове школске године је његов роман “Упознајте Гагарина - најшашавијег пса у свемиру” уврштен у обавезну лектиру за четврти разред основних школа у РС.

Семберске новине - Семберија инфо