На први поглед поприлично руинирана, помало скривена у високу траву и коров, стара црква Свете Петке Параскеве у Старом Угљевику баш показује да одбројава дане...
 
Наиме, због копања угља на овом подручју, многи се димњаци у Старом Угљевику не диме, домови су исељени, авлије зарасле у коров. Многе су и институције, већ давно, пресељене у Нови Угљевик, а ова стара богомоља још одолијева зубу времена и броји дане... Да ће ова црква бити срушена потврдио је и начелник Угљевика Василије Перић.

Рекао је да ће због експропријације земљишта за потребе површинског рударског копа у Старом Угљевику црква у тој Мјесној заједници бити срушена, а да се нова подиже у насељу Угљевик-Сјевер.

-Гради се у Угљевику нови храм посвећен Светим врачима Козми и Дамјану’’, истакао је начелник Перић.

Годинама је много дешавања било у овој старој угљевичкој богомољи. Биљежи она бројна крштења и вјенчања, а из ње су многи вјерници испраћени на вјечни починак.

-Колико пута сам, и као дијете, и као дјевојка, а и као жена у озбиљним годинама, отишла у ту нашу свету богомољу на службу и причешће. Сјећам се и времена кад се о светковина бројни народ окупљао у црквеној порти. Земља се тресла од игре и пјесме утроје. Играло је и старо, и младо. Сад се не чује ни ријеч, а камоли да пјесму ко запјева и коло заигра. Нема народа, нема ни живота. Све је у Старом Угљевику замрло. Није много боље ни у новом насељу. Ријетко ко пјева, сви су нешто замишљени, ко да хљеба немају’’, прича Госпа Делић, која је поодавно прегазила седамдесету и која је рођена у засеоку Вучијак.
 

Споменик борцима

У порти цркве Свете Петке Параскеве у Старом Угљевику подигнут је Споменик борцима Отаџбинског рата од 1991. до 1995. године.
На споменику су уписана имена 14 бораца Војске РС  из Старог Угљевика и Јаблана, који су своје животе уградили  у темеље Републике Српске, бранећи родну груду.
 

Подсјећамо, да је почетком 1980-их, када је због налазишта угља читав центар општине пресељен из Старог Угљевика  у новоизграђено насеље — Нови Угљевик. Временом се у обичном говору изгубио тај епитет „нови“. То је, иначе, био други пут да општина мијења свој центар. Први пут, у току Другог свјетског рата, власт НДХ је центар тадашње општине Забрђе, из Забрђа пренијела у Стари Угљевик. Центар општине је ту остао и након ослобођења, а општина је добила име Угљевик. Дакле, од 1940-их до данас, центар општине је био у три мјеста: Забрђе, Стари Угљевик и Нови Угљевик

Приликом одабира локације новог насеља, урбанистички стручњаци су водили рачуна о могућности ширења насеља, близини путева, идеалној удаљености од новоизграђеног објекта Термоелектране. Одлучено је да се Нови Угљевик прави три километра низводно од Термоелектране, поред регионалног пута Тузла–Бијељина, у равничарском дијелу села Забрђе.

Семберија инфо