Почетком септембра 1988. године, биљеже Семберске, Звонко Марјановић је у свом дворишту, испред куће код старе Жељезничке станице, копајући темељ за нову кућу, пронашао авионску бомбу. Неексплодирана бомба налазила се само седамдесетак центиметара испод површине земље. Под будним оком пиротехничара Едхема Будаковића и уз сарадњу са Цивилном заштитом бомба је транспортована на Дрину код Јање гдје је уништена уз помоћ експлозива.
 
Функционерске плате

Функционерске плате одувијек су биле у жижи интересовања јавности. Тако је плата предсједника општине за август 1988. године износила 653.438 динара или 65,6 старих милиона (без минулог рада). Просјечан лични доходак тада је у Југославији износио 41 милион, те се испоставило да је бијељински градоначелник тада био врло мало плаћен. Предсједник Извршног одбора Скупштине општине имао је 63, секретар ОСУП-а 58, секретар ОСНО 57, предсједник суда 57, секретар Скупштине општине 53 стара милиона итд. Судије су имали 46,7 милиона, инспектори 40, порески извршиоци 27,7 милиона. Чак 44 радника у општини није примало ни загарантован ЛД, те је за њих вршена доплата, док је 51 радник био на граници загарантованог ЛД-а.
 
Нове цијене у обданишту

Од првог октобра 1988. године поскупио је боравак дјеце у обданишту. Непосредно уочи традиционалне ,,Недјеље дјетета”, боравак дјеце у Дјечијем обданишту ,,Хајрија Јахић” поскупио је на шест милиона и 400.000 старих динара. Ова цијена важила је за сву дјецу, осим за њих петоро чији родитељи нису имали никакве приходе. Цијена смјештаја била је иста и за родитеље са загарантованим личним дохотком и са највишим примањима. Посљедица тога било је осјетно осипање броја дјеце, те је само 280 малишана било смјештено у један објекат, док је други зврјао празан.
 
Први приватни зубар

Крајем 1988. године Бијељина је, као и други градови у Југославији, добила првог приватног стоматолога. У Улици доктора Војислава Кецмановића отворена је приватна зубна ординација др Едине Драгић. Хитна интервенција вађења зуба коштала је 10.000 динара, односно око један стари милион. Зубарка Едина Драгић тек је започињала приватни посао који је, како је тада рекла, био дио њене породичне традиције, јер је и њен отац био зубар.

Трагом школског љетописа

У љетопису или споменици Николе Мештровића, управника Народне основне школе у Бијељини, биљеже Семберске, у времену од 1899. до октобра 1913. године, када је он и умро, остало је забиљежено да је првог маја 1900. године у школи приређена забава са игранком у корист сиромашних ђака. У то вријеме харале су епидемије неких заразних болести.

Године 1900. помиње се епидемија црних богиња због које школа није радила 50 дана, а првог јуна 1902. године појава великог кашља међу дјецом. У октобру 1903. и 1907. године  школа је била затворена због шарлаха. Мештровић помиње и велику сушу од половине јуна до краја августа 1904. године ,,усљед чега је сва зелен изгорјела”. Почетком јуна 1905. године Бијељину и околину је захватила дводневна густа магла која је нанијела велику штету пшеници, нарочито на подручју према Јањи.



У јуну 1908. године, забиљежио је Мештровић, котар је захватила киша, уз велику буру и тучу (град), каква се одавно запамтила није. Усјеви су стучени тако да се није могло распознати ни гдје је кукуруз засијан био.

Године 1906. помиње се дуга и јака зима, а у априлу те године Дашница и Модран су поплавили Бијељину, тако да је ријека текла Вилмином улицом (главном, тзв. Господском улицом, од школе према католичкој цркви, у дубини од 60 до 70 центиметара, што Бијељина до тада није запамтила.

У љетопису је наведено да је школа распуштена 23. марта 1909. године. У школску зграду уселиле су се двије компаније од 502 војника, јер је Србија  након анексије БиХ од стране Аустро – угарске монархије послала своје војне јединице  на дринско подручје. Војници су у школи провели 36 дана.

Семберске новине - Семберија инфо - Љ.Љубојевић