Цртице из прошлости: Планинарско друштво у срцу равне Семберије :: Semberija INFO ::

 

Цртице из прошлости: Планинарско друштво у срцу равне Семберије


Примјер доброг пословања, забиљежено у Семберским новинама средином 1988. године, је предузеће „Столар“. За четири мјесеца продали су 3.600 спаваћих соба и 350 регала, што је за 31 одсто више од планираног. Залиха готових производа нема, остварен је пребачај производње и продаје, евидентиран остатак дохотка од 30 милиона динара.
 
На иницијативу омладине и Синдиката „Столара“, пишу ,,Семберске новине’’ средином јуна 1988. године, оснива се Планинарско друштво у Бијељини. У срцу равне Семберије оснива се прво планинарско друштво, а циљ је да љубитељи природе што више времена проводе, истиче иницијатор Петар Матић, технолог у „Столару’’, бавећи се рекреативним пјешачењем, оријентационим такмичењима горске службе спасавања, обиљежавањем планинарских стаза, трансферзалама, пећинарством, заштитом природе и животиња у природи.

Средином јуна те године ,,Семберске новине’’ постављају питање о бризи, односно небризи која прати одржавање плаже на Дрини, у Амајлијама. Љетња сезона је почела, колоне људи свакодневно крећу према Амајлијама, тражећи освјежење на ријеци. На плажи изваљена дебла, шибље, несигурни и неиспитани брзаци. Омиљено бијељинско излетиште пружа тужну слику. Тридесетак година касније дринска плажа у Амајлијама изгледа пуно боље, захваљујући, прије свега, заштитној обало – утврди која је недавно изграђена. Простор око Еко – кампа у наредним годинама могао би бити претворен у ново популарно излетиште Бијељинаца у љетњим мјесецима.



Народна библиотека „Филип Вишњић“ те године добила је вриједно признање – Годишњу награду „Златно коло“, коју је додјељивала  Културно – просвјетна заједница БиХ. Награда је додијељена за стваралачки допринос унапређењу културно – просвјетног живота у СР БиХ.

Ученици школе „Алија Алијагић“ освојили су прво мјесто на такмичењу у познавању књижевног стваралаштва и живота Петра Петровића Његоша, одржаном у Вуковару, на Шеснаестим сусретима средњошколске омладине са подручја Међурепубличке заједнице културе „Сава“. Бијељински ученици били су најбољи у конкуренцији петнаест екипа из Лознице, Шапца, Богатића, Сремске Митровице, Орашја, Зворника, Малог Зворника, Шида, Вуковара, Лукавца, Брчког, Босанског Шамца, Угљевика, Беочина и Бијељине.

Аматерско позориште „Сцена“ окончало је једну успјешну позоришну сезону, са пуно наступа и гостовања. Представа „Хероји биједе“, у режији Душка Тузланчића, по серији монолога Душана Вукотића,  имала је запажене наступе на два позоришна фестивала аматерских позоришта БиХ и аматерских позоришта са подручја МЗК „Сава“. Врло добре креације у представи су остварили  Ведмир Диздаревић, Свјетлана Миладиновић, Хусо Свирачевић, Асмир Атић и Душко Тузланчић.

Фудбалски клуб „Радник“ освојио је те године прво мјесто у Републичкој лиги БиХ и играће квалификације за улазак у Другу лигу. Плави су славили минималну, али, више него заслужену драгоцјену побједу (1:0) у Грачаници, против екипе домаћег „Братства“. Најзаслужнији за тријумф Радника, писале су Семберске новине, свакако је био Фахрудин Авдичевић, шеф стручног штаба бијељинских „плавих“.

У Бијељини је крајем јуна 1988. године организован занимљив и јединствен кошаркашки маратон у част одржавања Завршне смотре  Малих олимпијских игара - „Мале олимпијаде“. Најдужа кошаркашка утакмица, која је икад одиграна у БиХ, трајала је 45 сати, од 10. јуна у 15 часова, све до 12. јуна у 12 часова.
Двије екипе, од по 20 играча, који су се повремено смјењивали у игри, сачињавали су играчи свих ,,погона“ кошаркашког клуба  ГИК Рад – Радник.
У току ове утакмице играчи су попили око 500 литара воде, 300 литара сокова, 60 литара чаја, 400 литара минералне воде, појели су 30 килограма лимуна. За вођење записника потрошене су четири хемијске оловке. За најбољег играча кошаркашког маратона проглашен је Бранислав Марковић.

,,Семберске новине’’, у броју од првог јула 1988. године, покрећу занимљиву иницијативу – оснивање Мензе за сиротињу.

- Свакодневно смо свједоци пада животног стандарда. Више није тајна да око 65 одсто  грађана у нашој земљи једва састављају крај с крајем и живе на рубу егзистенције. Честе су слике да појединци у раним јутарњим сатима, чепркајући по контејнерима, сакупљају остатке хљеба, одјеће или обуће”, пишу ,,Семберске’’, наводећи податак о 600 суграђана који користе разне видове помоћи.

,,Иницијатива нашег листа оспорила је, на неки начин, дуго година и деценија, владајућу тезу о социјализму као хуманом друштву и друштву једнакости, за разлику од омраженог експлоататорског капитализма’’.

Семберске новине - Семберија инфо - Љ.Љубојевић