ДРАГАН ТЕШИЋ, НАЈБОЉИ СПОРТСКИ НОВИНАР У БИЈЕЉИНИ :: Semberija INFO ::

 

ДРАГАН ТЕШИЋ, НАЈБОЉИ СПОРТСКИ НОВИНАР У БИЈЕЉИНИ


Драган Тешић је у новинарству четврт вијека, а ,,занат је почео пећи” у локалном листу ,,Семберске новине”. Радио је као дописник ,,Блица’’, ,,Гласа Српске’’, београдског ,,Спорта’’, био спортски уредник прве приватне телевизије у РС  РТВ ,,ПиМ’’, сарађивао са ,,СОС” каналом, а тренутно ради као сарадник Радија РС, ,,Дневног аваза” и портала ,,Дешавања у Бијељини”.    

Када приједлог за награду добијете од самих спортиста, оних о којима пишете, а при том се та награда већ годинама не додјељује у Бијељини, онда она има посебну тежину. Истина је да није тешко бити добар спортски новинар када радите у средини која има врхунски спорт. Бијељина је то у 2019. години и била и ово признање посвећујем спортистима Бијељине, без којих би  мој рад био миноран. Ово ми је само стимуланс да наставим  истим темпом“, каже Тешић и додаје да ,,бити спортски новинар значи скоро сваки дан проводити на спортским теренима, пратити дешавања, запоставити многе приватне обавезе, али и упознати много добрих и квалитетних људи, што спортисти свакако и јесу’’.  

-Пресудну улогу у мом опредјељењу да се бавим спортским новинарством одиграо је човјек од кога сам много научио, а ријеч је о, такође, дугогодишњем спортском новинару Тодору Николићу. У мени је пробудио тај спортски дух, тако да сам остао у спортском новинарству и не жалим се. Прелијеп је ово посао, посебно ако га волите као ја.  Бројна путовања - Турска, Грчка, Бугарска, Аустрија, Словачка, Хрватске, те земље у региону, дестинације су које  бих тешко посјетио да се не бавим овим послом. Разговори са спортистима о којима сам некада само  маштао, Драган Џајић, Ивица Осим, Вања Грбић,  Милко Ђуровски, Рефик Шабанаџовић, Слађана Голић, Анђелија Арбутина, Владимир Петровић Пижон, Дејан Томашевић, Предраг Даниловић и бројни други, само су неке од предности посла  којим се бавим. Ако бих морао да издвојим нешто од свега овога, то је пренос утакмице из Старе Загоре, 2016. године, између фудбалскиих клубова ,,Радник’’ и домаћег састава ,,Берое’’, јер је то први ,,уживо’’ радио пренос утакмице - коју је неки бијељински клуб икада одиграо на међународној сцени”, присјећа се Тешић.

Он наглашава да је спорт  један од највећих амбасадора једне земље, посебно малих земаља као што је наша. Као примјер наводи ФК ,,Радник’’ из Бијељине, који је прошле године играо квалификације за Лигу Европе.

-Након два меча против словачког ,,Спартака’’, играли су се продужеци и шутирали једанаестерци. Тај период, од негдје 22,30, па до поноћи, био је једини спортски догађај у Европи који се преносио уживо. Могу само замислити колико је Европљана тада пратило резултат ,,тамо неког’’ ,,Радника’’ и по друштвеним мрежама тражило из ког града долази тај клуб. То је била дефинитивно највећа промоција Града Бијељина током прошле године. Нажалост, то понекад  остане незапажено, тако да се томе не посвећује довољна пажња. Веома брзо се забораве успјеси, превлада људска завист и љубомора. Све се брзо заборави. Е, ту смо ми спортски новинари да не дозволимо да овакве ствари оду у заборав и то је нека моја основна мисао водиља била у протеклом раду”, каже Тешић. Он истиче да велику захвалност дугује  уредницима, који су га, како каже,  ,,трпили”,  а посебну захвалност одаје  спортској редакцији Радија РС. Са осмијехом каже да је општепознато да су највећи лапсуси у новинарству везани за спортске коментаторе

-Највећи проблем је ломљење језика, посебно сада када је све више играча из Африке, Латинске Америке…. Сад је ту интернет, па се може лако доћи до података, али раније је то било много теже. Од анегдота морам да испричам једну која се десила приликом радијског преноса утакмица Премијер лиге БиХ. Радили смо сусрет из Угљевика између ,,Рудара’’ и Широког Бријега. Превидио сам почетак сусрета за пола сата, тако да сам у вријеме када је меч почео, био на излазу из Бијељине, путујући у Угљевик, који је удаљен око 20 километара. Позвалису ме телефоном и укључили директно у програм. Не поносим се баш тим како сам то урадио, али рекао сам да се јављам са стадиона у Угљевику, да је сусрет почео, какво је вријеме, али да још нисмо успјели добити саставе тимова, због неких техничких проблема и одјавио сам се. Срећа, па је тад било још осам преноса у току, тако да сам до поновног укључења у програм успио стићи на утакмицу”, каже Тешић.

Бијељинској јавности он је познат по узречици „несмал“. То је семберски локализам, који у преводу значи „замало“ или „умало“ и који Тешић често употребљава приликом преноса утакмица. Онима који нису са ових крајева дуго је требало да схвате да ли је „несмал“ го, заиста го или не, али схватајући да утакмица понесе и оне на трибина са симпатијом реагују на ову узречицу. Тешићеви пословни планови и даље су везани за ово занимање, а како каже, ,,кад би овај прелијепи посао био боље плаћен, од њега би се могло и живјети”.

Семберија инфо