Док диспаритети цијена прате семберску привреду, у Робној кући отворена прва пицерија :: Semberija INFO ::

 

Док диспаритети цијена прате семберску привреду, у Робној кући отворена прва пицерија


Завршавајући прелиставање  ,,Семберских новина’’ из 1987. године, осврнућемо се и на индикативан текст о рекордним губицима семберске привреде за девет мјесеци те године. Евидентирано је чак 17 губиташа, са укупним губитком од 971 милијарду динара.

Највећи губитак биљежи Шећерана, а слиједе је Индустрија обуће ,,Зенит” и Творница за прераду жице ,,Месуд Мујкић”. Недостатак обртних средстава, изражена неликвидност, губици на сировини и на готовим производима, односно изражени диспаритети цијена, све је то пратило бијељинску и семберску привреду крајем девете деценије прошлог вијека.

Лијево на слици - Конструкција за никад довршену Другу фазу ТЕ Угљевик

Крајем 1987. године ,,Семберске новине’’ пишу и о недопустивом кашњењу радова на изградњи друге фазе угљевичке термоелектране. Иако је из тадашњег Совјетског Савеза увезено и у круг Термоелектране смјештено око 20.000 тона опреме, у укупној вриједности од 52 милиона клириншких долара, због спорог пристизања средстава од ,,Електропривреде БиХ” и ,,Електрогосподарства Словеније”, изградња друге фазе термоелектране ће бити успорена, а због наступајућих тектонских ломова у функционисању бивше нам заједничке државе, у годинама које су услиједиле, та инвестиција ће бити у потпуности обустављена.

,,Семберске новине’’ на крају 1987. године пишу о опроштајној кошаркашкој утакмици између ГИК – РАД Радник и београдске Црвене Звезде, на којој се од кошаркашке сцене опростио легендарни бијељински кошаркаш Осман Буквић, један из плејаде ,,златне” Радникове генерације с краја шездесетих година, играч  око кога су ломили копља Звезда и Југопластика, велики мајстор и заљубљеник у баскет. Буквић је испраћен достојанствено, аплаузима и сјећањима на његове враголије под обручима, док је играо заједно са Славнићем, Капиџићем, Симоновићем и другим великанима југословенске кошарке. Већ на почетку 1988. године ,,Семберске новине’’ биљеже занимљив обрт, када је ријеч о пословању бијељинске Шећеране.

Новица Новаковић

Из разговора са директором Новицом Новаковићем исијава оптимизам. Шећерана ће пословну годину завршити без губитака, са прерађених 275.000 тона шећерне репе и произведених рекордних 30.000 тона шећера. Губитак од 2,5 милијарде динара биће покривен властитим ревалоризационим  приходима. Новаковић истиче да су губици за Шећерану прошлост, те да је постала једна од најуспјешнијих шећерана у тадашњој Југославији. Искориштеност капацитета у осмој кампањи прераде шећерне репе износила је око 86 одсто, а сировина је обезбијеђена са подручја Семберије, Посавине, Славоније, Срема и дијелом из Мађарске.

Занимљиву животну причу доносе ,,Семберске’’ средином јануара 1988. године. Да срећу треба чекати и надати јој се, те да је као и правда, спора, али достижна, показао је примјер брачног пара Кахримана и Рабије Смајић. Након деветнаест година чекања добили су жељно очекиваног насљедника, сина Кенаида. Био је то прави повод да позову новинара у госте и да забиљеже срећни догађај.

Почетком марта 1988. године ,,Семберске новине’’ пишу о набавци угља за 2.600 бијељинских пензионера, уз могућност плаћања на десет рата, без камате. Уз помоћ Касе узајамне помоћи пензионери су добили и зимницу, неки пензионери су користили одмор у бањама и одмаралиштима. Занимљив податак из тог периода, Општинска организација Савеза пензионера у Бијељини броји око 3.400 чланова. За протеклих тридесетак бурних и турбулентних година дођосмо до четвероструко већег броја пензионера у Бијељини. Да постајемо друштво старих, више је него очигледно.

Популарна  италијанска пица, јело коме нису могли одољети чак ни Руси, те су два Американца, неколико мјесеци прије него што ће се ово традиционално италијанско јело појавити у Бијељини, отворили прву пицерију у Москви, већ у јануару, почетком 1988. године, стиже и у Бијељину.  У снек – бару Робне куће прву изврсну пицу, тврдили су они који су је конзумирали, испекао је врсни мајстор Милан Медић који је до тада радио у ресторанима Њемачке, Аустрије, Италије. Тако је, уз двадесетак бурекџиница, у Бијељину на мала врата ушла и прва пицерија.

Семберске новине доносе у броју од првог априла 1988. године текст о пољопривредним рекордерима, Традиционално  такмичење, које је обухватило око 1.600 произвођача, изњедрило је рекордере у производњи пшенице и соје. Били су то браћа Пашага и Емин Муратагић. Љубо Љубојевић из Броца проглашен је за највећег робног произвођача шећерне репе,  Чедо Драгојловић из Амајлија, као вишегодишњи шампион у производњи млијека у Семберији, био је те године и кандидат за једног од југословенских рекордера. Ови вриједни пољопривредни произвођачи рекли су тада да су савремена производња хране, али и њихов мукотрпан рад, кључ за напредак у пољопривреди.              

Семберске новине - Семберија инфо - Љ.Љубојевић