Прије 33 године ,,Семберске новине’’ су писале о фантастичним извозним резултатима конфекције ,,Курјак’’, испуњењу годишњег плана два мјесеца прије рока, о учитељици Станки Савић која је, заједно са својим ђацима, бициклима путовала до школе, али и о ,,сингапурском’’ грипу, вриједним гораним из Бродца, ђацима рекреативцима, дародавцима музеја и популарним ТАМ-ићима из Марибора.

Прије него што почнемо „прелиставати“ догађаје и теме из 1987. године, задржимо се накратко на децембру 1986. године. Бијељинска конфекција „Курјак“, која је у том тренутку запошљавала око 1.300 радника, рачунајући и новоотворени погон у Угљевику, већ првог новембра испунила је годишњи план производње. До првог новембра произведено је 300.000 одјевних јединица. Извоз на западноњемачко тржиште достигао је износ од четири милиона КМ, од укупног годишњег плана од 4,5 милиона КМ. На тржиште Демократске Републике Њемачке биће испоручено  6.000 мушких јакни, а испорука одијела на свјетско тржиште знатно ће побољшати извозне резултате бијељинских конфекционара.

И, још један детаљ. Учитељица Станка Савић, рођена у Балатуну, након што је затворена подручна школа у Даздареву, пуних десетак година предводи своје ученике, који свакодневно путују у школу бициклима, до школе у Дворовима. За то вријеме, док ученици путују бициклима, заједно са својом учитељицом, до школе и натраг, до својих кућа, на путу се никада није догодио ниједан инцидент. Учитељица Станка примјер је пожртвованог и часног просвјетара какве  је Семберија имала деценијама уназад.

Ево нас, коначно, на прагу 1987. године. Један детаљ, неминовно „боде“ очи. Након релативно топле зиме, вријеме погодује развоју вируса грипа. У Медицинском центру „ Никола Спасојевић“ забиљежено знатно  повећање броја обољелих од овог вирусног обољења. Ипак, епидемије није било. Ријеч је, наиме, о такозваном „сингапурском“ грипу, и то са нешто тежим импликацијама. Симптоми ове болести су знатно повишена температура, праћена јаким сувим кашљем, боловима у цијелом тијелу и општом малаксалошћу организма. Пошто је ријеч о капљичној инфекцији, веома брзо и лако се преноси, нарочито у случајевима и на мјестима гдје се окупљају веће групе људи. Љекари савјетују, најбоља превентива за овај грип је, узимање што више витамина „Ц“ из природних извора, провјетравање просторија, избјегавање већих скупова... Ријечи као преписане из текстова које објављујемо ових дана.

Основна организација Савеза горана О.Ш. „ Петар Кочић“ Бродац  добила је трећу награду за остварене резултате у акцији“ Естетско уређење школског дворишта“. Признање им је додијелила Републичка организација Савеза горана. Акција је вођена у 20 општинских конференција Савеза горана, те је освајање трећег мјеста велики успјех. Тих дана горани из Бродца засадили су 22 стабла бора у школском дворишту.

Настављајући вишегодишњу акцију „Сачувајмо здравље“, Савез организација физичке културе општине Бијељина организовао је осмог фебруара 1987. године још једну занимљиву спортско – рекреативну акцију под називом „ Пјешачењем до здравља“.

Старт је био на Тргу ослобођења, а учесници ове акције пјешачењем у групи превалили су маршруту до дринске плаже у Амајлијама и назад, у укупној дужини од око 18 километара. Одзив је био изнад свих очекивања.

Задовољним организаторима није било тешко да на старту изброје 859 учесника. Најбројнији су били гимназијалци и ученици Пољопривредне школе.

У Музеју Семберије отворена још једна занимљива и вриједна изложба, под називом “Дарови и дародавци Музеја Семберије”. Изложба је својеврсна колекција око 200 разноврсних предмета, експоната, фотоса, докумената, вриједних примјерака народног стваралаштва које су Музеју поклонили дародавци, поштоваоци традиционалне културне и умјетничке баштине Семберије.

Средином априла 1987. године Семберске новине биљеже податак да на подручју бијељинске општине има 31.983 регистрована моторна возила, по чему је Бијељина, иако економски сиромашнија општина у тадашњој БиХ, сврстана међу прве општине у БиХ у односу на број становника. Уз 32.000 регистрованих, најмање је десет до 15.000 нерегистрованих, односно непреведених возила. У то вријеме Бијељинци располажу и са 7.000 теретних возила до 3.500 кг, популарних мариборских ТАМ –ића, чији се број у посљедњих шест година повећао за 400 одсто.

Почетком маја 1987. године на небу изнад Семберије често се могао чути звук авионског мотора. Авион привредне авијације ЈАТ-а ангажован је за прихрану и третирање усјева на имању ПД “Семберија”. Авионом је вршена прихрана пшенице и уљане репице, као и заштита  уљане репице од сјајника, нарочито на подзоластом тлу, гдје због влажности земљишта трактори не могу да уђу на њиве.
 
Семберија инфо (Љ.Љубојевић)