Док маса једва саставља крај с крајем, мањина ужива у изобиљу :: Semberija INFO ::

 

Док маса једва саставља крај с крајем, мањина ужива у изобиљу


Септембар је 1986. године. У оквиру сарадње између града Фирта (СР Њемачка) и Бијељине, установљене прије неколико година, у нашем граду борави седамнаесточлана екипа мушког рукометног клуба овог западњоњемачког града.

Гости из Њемачке имаће заједничке тренинге и утакмице са нашим рукометашима, учествоваће на рукометном турниру, посјетиће чувену шабачку „Металопластику“, актуелног европског првака у рукомету, присуствоваће концертима Музичке омладине, одгледаће неколико позоришних представа.
 
Занимљив јубилеј биљеже ,,Семберске новине’’ – бијељински ватрогасци обиљежавају 100 година постојања и рада. Припремљена је здружена јавна вјежба ватрогасаца из неколико градова на којој ће бити демонстрирана најсавременија ватрогасна опрема, као и степен обучености ватрогасаца. На градском тргу демонстрираће се спашавање из солитера, а предвиђено је одржавање и сједнице Ватрогасног савеза Југославије у Бијељини.
У друштвеној хроници, под насловом: „Богатство без покрића“, ,,Семберске’’ пишу о социјалним разликама у друштву које постају све израженије.

- Док маса људи једва саставља крај с крајем, дотле мањина ужива у материјалним добрима. Својевремено је на сва звона ударена акција испитивања поријекла имовине, али се то већ одавно смирило. Читамо, чујемо и видимо да се многи разбацују парама, мешетаре друштвеним становима, кредитима и уносним радним мјестима (уз оно познато запошљавање „преко везе“ блиских и мање блиских утицајних људи), возе скупе аутомобиле, граде луксузне куће, премећу девизе...’’ И као да свему томе нема краја... увјеравамо се и на крају друге деценије 21. вијека!

У Горњем Црњелову заказана свечаност поводом отварања здравствене амбуланте и поште. Укупна вриједност радова око 30 милиона динара, прикупљених средствима мјесног самодоприноса. На свечаности ће говорити Светолик Госпић Брко, члан Савјета СРБиХ, носилац „Партизанске споменице 1941. године и један од организатора устанка у Семберији у Другом свјетском рату.

У Међашима адаптирана зграда Подручне школе „Петар Кочић“. Ученици ће имати знатно повољније и пријатније услове за рад и учење. У најудаљенијој Мјесној заједници Пиперци, удаљеној од Бијељине око 28 километара, гради се нови школски објекат, пошљунчавају путеви, просијеца нови пут Пиперци – Бобетино Брдо – Челић.

Информативна установа Радио - Бијељина обиљежила 15 година рада. Није узалуд речено: „Радио, не радио, свира ти радио“. Радио – Бијељина свакодневно емитује програм, чак и суботом и недјељом, али и празницима, увијек је ту, да објави занимљиву и актуелну вијест, да покрене акцију, да засвира и запјева, остварујући улогу својеврсне јавне трибине за различита мишљења и иницијативе... Већ дуго, пуних 17 година не оглашава се Радио – Бијељина, те ове ријечи сада служе само као подсјетник на нека прошла времена.

За семберске пољопривреднике дуван постаје све атрактивнија и уноснија култура, пишу ,,Семберске’’ у октобру 1986. године. Брежуљкаста подручја и земљишта слабијег квалитета погодују узгоју дувана, те се све више домаћинстава у подмајевичким селима одлучује за производњу ове индустријске биљке. На подручју бијељинске и угљевичке општине, те јесени очекује се род тежак око 600 тона. Дуваном је те године засијано 400 хектара, што је знатно више него претходних година.

Музеј Семберије, са својим депадансима и Друштвом пријатеља Музеја, од првог новембра до првог децембра 1986. године организовао акцију „Мјесец Музеја Семберије“. Музеј Семберије у том тренутку располаже са 15.000 вриједних експоната које су му даровали пјединци и колективи и који својом историјском, културном и умјетничком вриједношћу казују садашњим и будућим генерацијама о богатој и бурној прошлости овога краја.

Семберски  кисели купус, у вакум  - паковању, путује за Америку. На сајму у Београду, купац из Чикага, купио је комплетну пробну производњу, око 14 тона купуса, који ће пласирати на америчко тржиште. Тако је УПИ-јева Прехрамбена индустрија „Сава“ одшкринула врата за значајан продор на тржиште САД, биљеже ,,Семберске новине’’ средином децембра 1986. године.

У 1986. години прерађена је рекордна количина репе у Фабрици шећера у Великој Обарској – око 181.000 тона. Ова количина репе прерађена је у року од 68 дана, а дневна прерада износила је 2.650 тона. То је представљало повећање капацитета за око 30 одсто у односу на рекордну 1982. годину, када је дневно прерађивано 2.080 тона шећерне репе. Од укупно прерађене сировине произведено је 22.600 тона шећера.
                               
Семберске новине - Љ. Љубојевић