ДР ДРАГАНА ЛЕЈИЋ-МИЛОВАНОВИЋ: ЗАДОВОЉСТВО ЈЕ КАД НЕКОМ СПАСИТЕ ЖИВОТ  :: Semberija INFO ::

 

ДР ДРАГАНА ЛЕЈИЋ-МИЛОВАНОВИЋ: ЗАДОВОЉСТВО ЈЕ КАД НЕКОМ СПАСИТЕ ЖИВОТ 


ДР ДРАГАНА ЛЕЈИЋ-МИЛОВАНОВИЋ: ЗАДОВОЉСТВО ЈЕ КАД НЕКОМ СПАСИТЕ ЖИВОТ
 
Без обзира на чињеницу да је анестезиолог од изузетног значаја у операционој сали и да без њега није могуће извести операцију, ипак, су у јавности ови љекари ,,познатији” као ,,љекари у сјени”. Мање је позната чињеница да су анестезиолози веома битни и у дијагностичким и терапеутским процедурама, а њихова струка је од изузетне важности у одјељењима за интензивну његу. Анестезиолог пацијента, народним језиком речено, успављује прије хирушке интервенције, али и ,,враћа у живот” кад су у питању реанимације. Специјалиста анестезије и реанимације у болници ,,Свети врачеви” др Драгана Лејић-Миловановић, за ,,Семберске новине’’, говори о овом ,,неупадљивом”, а изузетно стресном послу.

Каква је ,,улога”, односно, посао анестезиолога у здравственим установама?

-Анестезиолог је присутан у бројним терапијским и дијагностичким процедурама. Првенствено се бавимо анестезијом, што, прије свега, подразумијева, преанестезиолошку процјену, коју обављамо у нашој амбуланти. Укључени смо у предоперативну припрему пацијената, дајемо анестезије за операције и вршимо надзор и лијечење оперисаних пацијената колико је то потребно. То некада траје један час постоперативно, а некада и данима. Прије операције, процјеном и припремом, процјењујемо ризик и трудимо се да га сведемо на најмању мјеру. Некада, ако пацијент има бројна придружена обољења, ризик превазилази корист коју доноси оперативно лијечење и то се пацијенту јасно каже. Ризик је некад минималан, али увијек постоји. У нашој болници имамо шест анестезиолога, а љекара, који се баве оперативним лијечењем је близу 30. Ми дајемо анестезије за све операције које наше колеге обављају, а поред тога, анстезиолози се баве и лијечењем критично обољелих пацијената. То врло често нису хирушки пацијенти, већ пацијенти који имају разна интернистичка, пулмолошка или неуролошка обољења и у одређеном тренутку њихово стање постане толико тешко да захтијева лијечење у ЈИЛ (Јединица интензивног лијечења) и то је наш посао. Наша обавеза су и реанимације, тј. када било ком пацијенту, почев од новорођенчади, често и прематруса (пријевремено рођена беба) од 700 грама, па све до бака и дека, позли, када им пријети престанак рада срца и дисања, или се тај престанак и деси, зове се анстезиолошка екипа. У одређеним видовима анестезије, уз обавезно присуство анестезиолога, обављају се и бројне дијагностичке процедуре, као што су колоноскопије, гастроскопије, гинеколошке интервенције и бронхоскопије.  Анестезиолози се, такође, баве и терапијом бола, почев од обезбољавања у порођају, па све до лијечења карциномског бола. За то се некад користе лијекови, а некада одређене врсте регионалних техника.

С обзиром да о овој комплексној грани медицине говорите у вријеме пандемије вируса корона, не можемо, а да не појаснимо, који је задатак анестезиолога, уколико је потребно лијечење зараженог пацијента?

-Ковид19 је обољење које у одређеном, на срећу, малом проценту, доводи до озбиљне обостране упале плућа са слабошћу респиораторне фукнције. Такви пацијенти захтијевају лијечење у ЈИЛ и неки облик респираторне подршке, некада само кисеоник, или неинвазивну механичку вентилацију, а некада је њихово стање толико озбиљно да се морају седирати (ставља им се цијев за дисање и прикључују се на апарат за механичку вентилацију, тзв. респиратор). Тај посао у ЈИЛ је посао анестезиолога. Код тих пацијента се често не ради само о респираторном проблему. Такви пацијенти углавном имају придружена обољења. Током боравка у ЈИЛ можете да очекујете развој компликација, а оне су чешће, што је пацијент дуже на респиратору. Све су то изазови за нас. У нашој болници смо већ на самом почетку епидемије, заједно, са нашим клиничким фармакологом др Сањом Миловановић и инфектологом др Александром Радојчић, направили јасне дијагностичке и терапијске протоколе, који су у складу са званичним протоколима и по њима поступамо.

Заштитна опрема је неопходна, уколико радите са пацијентима који су заражени или постоји сумња да су позитивни на вирус. Били сте у ситуацији да радите у скафандеру, односно под пуном заштитном опремом. Колико то отежава, ионако одговоран посао?

-Сигурно да отежава. Када улазе у Ковид ЈИЛ, и љекари и сестре морају бити адекватно заштићени. То, поред скафандера, подразумијева и партикуларне маске, заштитне наочаре, визире, капе, каљаче, два пара рукавица. Под свом том опремом понекад није лако ни дисати, а камоли радити, али када знате да је све то ради ваше личне заштите, једино што вам преостаје да се прилагодите, сконцентришете на посао и дате све од себе да тај посао урадите најбоље што можете. Први улазак у Ковид ЈИЛ је свакоме од нас био стресан. Сигурно да је код сваког био присутан страх и за личну безбједност, али већ други или трећи пут, више о томе не размишљате, опрема вас штити, ваш посао је да помогнете пацијенту и то и радите. Смјене у којима је организован рад у Ковид ЈИЛ су значајно краће, него у обичним ЈИЛ, и трају по четири сата, управо из разлога отежаног рада под заштитном опремом. Док сте у Ковид ЈИЛ, не можете да пијете, једете, идете у тоалет, па чак ни да се почешете.

Анестезиолог је неопходан у операционој сали, али изласком из ње, одговорност не престаје, јер се посао анестезилога наставља у јединицама за интензивне терапије. У те јединице није дозвољен приступ трећим лицима, што само по себи говори о тежини и ризику посла, јер је неминовно да понекад долази до смртног исхода. Саопштити то породици, стрес је и за Вас.

-Рад у ЈИЛ подразумијева рад са најтежим болесницима. Некада су то хирушки болесници чије је лијечење у ЈИЛ само наставак након завршеног оперативног захвата, а некада се ради о интернистичким или пулмолошким пацијентима. Наравно да је и смртни исход оно што се понекад дешава. Дате све од себе, данима се борите за пацијента, некада у дежурству по читав дан и ноћ, и на крају, пацијент подлегне. То нам је свима увијек стрес, и сигурно се свако од нас у таквим моментима осјећа неуспјешним и тужним. На смрт се човјек тешко може навићи. Најсрећнији смо када породици можемо саопштити добре вијести и када пацијента испратимо из ЈИЛ на одјељење, а још срећнији када чујемо да је тај пацијент отишао кући.

Колико је неопходан тимски рад и повјерење између медицинских радника и пацијената, када говоримо о анестезији?

-Сви се ми у раду ослањамо једни на друге. Анестезиолошки тим чине анестезиолог и анестетичари и свакодневно блиско сарађујемо. Пацијент је трећа карика тог ланца. Подаци које нам пацијент даје о себи, значајно нас усмјеравају у раду и зато је веома важно да пацијент има повјерења у анестезиолога, да сарађује током процедура и да не скрива податке о здравственом стању, јер то понекад може имати тешке посљедице. На крају, морам да се осврнем на оно ,,љекари из сјене”, јер сигурно је да јесмо у сјени. Наши најтежи пацијенти данима леже код нас у ЈИЛ, свакодневно се борите за њихов живот, али њихово стање је такво да нас се, кад све прође и не сјећају. Али, то сигурно не умањује наш значај и осјећај огромног задовољства да сте неком спасили живот. Такође, пацијенти не долазе у болницу да би примили анестезију, већ да да би се оперисали. Али, сви знамо да се то без анстезије не може урадити, као и без других чланова тима, јер у медицини мало шта може да уради један човјек.

Семберија инфо (О.Стјепановић)