1. Најрадоснији хришћански празник Васкрс, који се ове године, због епидемије вируса корона која је запријетила и Семберији, прославља у кругу породице. Неизбјежно питање је какво је стање у вези с овом пошасти у Семберији?
 
Као погранични град, саобраћајно и трговачко средиште са сигурно највећом циркулацијом људи и роба у БиХ, Бијељина је имала све предуслове да буде једно од жаришта епидемије. Међутим, захваљујући одговорним грађанима, а таквих је највише, медицинским радницима, али и мјерама које смо предузели на вријеме, успијевамо да одржимо епидемиолошку ситуацију и број заражених на релативно ниском нивоу за град ове величине. Наравно, највише бих волио да нисмо имали ниједног болесног суграђанина, а поготово бих волио да нико није умро од посљедица вируса, али читав свијет се бори против ове, како кажете, пошасти, па је нисмо ни ми могли избјећи.
 
2. Колико су мјере, које су првенствено предузимане у циљу заштите живота људи, имале ефекта да епидемиолошка ситуација у Семберији буде оваква?
 
Кад смо на самом почетку епидемије предузели оштре мјере, попут затварања угоститељских и продајних објеката или дезинфекције улица и стамбених зграда, односно, ограничавања присуства на јавним просторима, многи су говорили да претјерујемо, али се испоставило да се овај потез показао као исправан. Погледајте само шта се дешава тамо гдје тих мјера није било или нису на вријеме донесене...
У међувремену смо поступили по упутствима Републичког штаба и оформили неколико карантина, а рад Градске управе и других локалних установа и предузећа прилагодили смо овој ситуацији.
Морам да захвалим грађанима од којих је највећи број свјестан опасности коју овај вирус носи и поштују мјере ограничења кретања или изолације, али нажалост, имамо и грађане који својим понашањем угрожавају и своје и здравље других људи. Градска инспекција и Комунална полиција, као и Полицијска управа контролишу стање на терену, али вјерујте да је самодисциплина, а не кажњавање, једини дјелотворан начин за заустављање заразе.
 
3. У критичним ситуацијама код људи се пробуди хуманост. Чини нам се и да цијели систем боље функционише, наравно, имајући у виду ванредне околности?
 
Од самог почетка кризе, наш Градски штаб за ванредне ситуације редовно засједа и координише активности. Наравно, први пут имамо овакву ситуацију и о неким мјерама смо морали у ходу да одлучујемо, али све у свему, задовољан сам како смо реаговали на ову кризу.
Морам да се захвалим свим службама које ових седмица посвећено раде, прије свега, хвала људима у Дому здравља и Болници, којима то, наравно, јесте посао, али у овој ситуацији дају много више од себе него у нормалним околностима, затим комуналним службама, Полицији, Оружаним снагама, волонтерима, републичким органима власти и санитарним службама, као и тимовима из Градске управе. Дом ученика и Основна школа „Вук Караџић“ су нам од самог почетка изашли у сусрет уступањем простора за карантине и ангажовањем својих радника и постали су важна карика у овој борби. И, наравно, изузетно смо захвални привредницима и свим донаторима који су брзо реаговали прикупивши значајна средства за набавку респиратора и друге клиничке опреме, као и хуманитарних пакета за најугроженије суграђане. Не заборавимо да има много предузећа,  установа и појединаца који су своје свакодневно пословање или начин живота промијенили како би помогли суграђанима којима је помоћ најпотребнија.
 
4. Када ће кулминирати већ видљиве посљедице удара на економију и како их превазићи?
 
Мислим да мало ко није свјестан опасности које ово стање носи по привреду, и то не само код нас, већ у читавом свијету. Предстоји нам тежак период и требаће нам много напора да се економија поново покрене, али и координације са вишим нивоима власти. На локалном нивоу смо предузели све што је у нашој надлежности и моћи да привредницима олакшамо проблеме с којим су се суочили малтене преко ноћи – док траје ово стање умањићемо или ослободићемо их плаћања комуналних такси, односно, закупа простора у објектима у власништву локалне управе. Максимално смо изашли у сусрет и свим предузећима чији рад је неопходан за свакодневни живот становништва, како би им, наравно, уз заштитне мјере, дозволили рад.
Недавно је дозвољен и рад Кванташке пијаце уз све заштитне мјере, јер не само да смо били у опасности да пропадне род поврћа испод пластеника, већ и од потпуног поремећаја на тржишту хране, а у Аграрном фонду смо увели телефонску линију за посредовање између произвођача и трговаца пољоривредним производима. Сад нам је важно и да се засију све пољопривредне површине, како би имали довољно хране за наредну годину, а за мала газдинства у сарадњи с Министарством пољопривреде обезбијеђено је 550 пакета за прољећне активности.
Наравно, свјесни смо да су све ове мјере које предузимамо на локалу недовољна подршка у мору проблема с којим се привреда већ суочава и тек ће се суочавати у наредном периоду. Главне мјере помоћи морају услиједити са виших нивоа власти и само усаглашеним дјеловањем свих нивоа власти и самих привредника, економија може бити спасена. Привреде Републике Српске и БиХ су мале и недовољно конкурентне у окружењу, а да не говорим о Европи и зато треба бити паметан и у овој ситуацији добро размислити шта ћемо и како ћемо даље. Треба се окренути прије свега себи, као што то раде и много озбиљније и богатије земље, куповати што више домаће робе, неизбјежне су мјере штедње...
 
5. Број незапослених нагло је порастао од како је избила епидемија. Да ли постоји начин да се ријеши овај горући проблем?
 
С једне стране имамо људе којима је запослење основа за егзистенцију, с друге стране имамо већа или мања предузећа која су често пословала на ивици рентабилности и тешко подносе терет ове кризе. Проблем је огроман и зато понављам: једини начин да из ове ситуације изађемо као побједници је да будемо више солидарни и да бар покушамо да имамо више разумијевања за туђе потребе и проблеме.
 
6. Видљиво је да капитални пројекти у Семберији нису доведени у питање. Да ли ће тако и остати?

Једноставно немамо избора. Видите да је велики дио привреде стао, па још ако зауставимо и те пројекте, за које смо обезбиједили средства, криза би се још више осјетила. Из неких прошлих кризних ситуација научили смо да је реализација великих пројеката заправо замајац за привреду и зато и сада нећемо заустављати те пројекте. Живот ће се наставити и после епидемије, а ови пројекти ће наставити да мијењају лице Бијељине Семберије, укључујући измјештање Аутобуске станице, изградњу јавне гараже, коначни завршетак радова на гасоводу, одбрану од поплава са Дринске стране, обнову Соколског дома, изградњу сале у Основној школи у Патковачи и радионица у Техничкој школи, изградњу новог Ватрогасног дома и низ других пројеката од локалног значаја, као и највећи пројекат – изградњу ауто-пута преко територије Семберије.
 
7. У овом ванредном стању много се чинило да се помогне онима којима је помоћ неопходна. Коме су Градска управа и Штаб за ванредне ситуације помагали и шта се даље планира по том питању?
 
Наравно, свјесни смо да уопште није пријатно ни бити у кући толико дана, поготово сад кад је све љепше вријеме, још је мање пријатно ако је човјек остао без посла, али једноставно ове мјере су морале бити донесене, јер је јавно здравље најважније, а оне су најефикаснији начин борбе против вируса. Није лако ни млађима и људима који немају здравствених проблема, а како је старијим и људима са инвалидитетом и који болују од других болести, породиљама и другим угроженим групама, то најбоље они знају. Зато смо се потрудили да им олакшамо ове дане колико год смо могли – ангажовали смо Јединицу цивилне заштите за ошпте намјене и волонтере да им помогну у набавци намирница и лијекова, уз подршку донатора обезбиједили смо хуманитарне пакете, средства за дезинфекцију простора, маски за пензионере.
И опет морам да поновим – ова група људи, којима је и најтеже, најодговорније се односи према свом и здрављу свих осталих у овом Граду и хвала им на томе.
 
8. Колико је опасан и непредвидив вирус корона осјетили сте и Ви лично и Ваша породица. Као човјек и као први човјек Града и Штаба за ванредне ситуације шта бисте поручили грађанима?
 
Док на својој кожи не осјети проблем, човјек не може знати кроз шта други људи у тој ситуацији пролазе. Срећом, тестови су показали да нисам болестан, али сам у кућној изолацији провео више од двије седмице. И поред тога што сам стално био на вези са сарадницима и, колико год сам могао, учествовао у раду Штаба и Градске управе, ограниченост у кретању ми је била велики проблем.
Моја порука за грађане је да морамо издржати у овој борби и не само издржати, него и побиједити. Изнова молим све грађане Бијељине да се у њиховом интересу придржавају савјета и наредби медицинских установа и штабова за ванредне ситуације, како би се што прије вратили свакодневном животу. Знам да иду васкршњи и првомајски празници и да смо сви навикли да се у те дане дружимо, али ситуација је озбиљна и немојмо ризиковати да се разболимо или пренесемо вирус породици или комшијама.

Срећан Васкрс – Христос васкрсе и да догодине прославимо највећи празник како смо га прослављали одувијек!