Вијест да је у марту у Бијељини потврђен први случај KОВИД 19, одјекнула је као бомба. Ко је, шта је, како се заразио? Првом позитивном на вирус корона услиједило је још једно, па још једно тестирање, а некима од нас, тестирање какви смо пријатељи, какве смо комшије, колеге, суграђани, какви смо људи? Првозаражени је послије мјесец дана, “прошао” на тестирањима, а неки од нас? Вријеме ће показати. Са жељом да преношењем свог искуства можда неком помогне, пристао је да за “Семберске новине” исприча своју причу. Поштујући његову и приватност његове породице, име и фотографију не објављујемо.

- Прије одласка на планирани пут 28. фебруара, с обзиром да сам требао да пропутујем кроз већи број земаља и да је већ у медијима било пуно информација о новом корона вирусу, потражио сам на интернету званичне информације о евентуалном присуству вируса у тим земљама. У том периоду, ни у једној земљи у коју сам требао да путујем,  није било регистрованих случајева. У Бијељину сам се вратио 9. марта, исти дан сам отишао на посао. Осјећао сам потпуно здраво и без иједног симптома. 

Кад сте осјетили здравствене проблеме?

Истог дана, 9. марта, по повратку с посла, осјетио сам дрхтавицу и благу температуру 37,3. Одмах сам се јавио свом породичном доктору и заказан ми је термин за преглед за наредни дан, 10. март, у поподневним часовима. Тог јутра, прије прегледа код доктора нисам имао температуру. Помислио сам да сам уствари уморан од пута и да ће већ тог дана све бити уреду, поготово када сам добио налазе крви. Сви параметри су били у границама нормале, али тог дана, ипак нисам ишао на посао. У сриједу 11. марта, отишао сам на посао, али нисам се дуго задржавао, обзиром да је у фирми у којој радим већ био одобрен рад од куће. Послијеподне сам поново добио благу температуру 37, 3 и поново сам се јавио телефоном у ординацију. Рекли су ми да останем код куће, али да могу да изађем ако имам потребу, те да се јавим Хигијенско-епидемиолошкој служби.

Да ли сте се јавили у ХЕС?

Да, и у ХЕС-у су ми додјелили број седам, рекли да мјерим температуру ујутру и увече и да им јављам вриједности температура.  Поштовао сам што ми је речено, а ја сам се већ сутра и наредних дана осјећао добро. Једини симптом је био губитак чула укуса и мириса. С обзиром да сам интензивно „истраживао“ информације о вирусу корона, све сам више лично сумњао да сам инфициран, те сам покушавао да нађем начин да се што прије тестирам и да се ослободим терета да сам можда заражен. Тада то нисам успио, ваљда због тога што нисам имао јасну клиничку слику која би указивала да сам кандидат за тестирање. Наредне дане проводим у кућној изолацији. Блага температура се поново јавља за викенд и то у вечерњим часовима и тада почињем да кашљем, осјећам болове у мишићима подкољеница, бол у потиљачном дјелу главе и у предјелу бубрега. Терапију (парацетамол) сам узимао више ради болова, него из потребе да снизим температуру. 

Шта сте урадили, с обзиром на тегобе које сте имали?

У уторак, 17. марта, поново сам позвао породичног лијекара са жељом да се тестирам на корона вирус. Поновили су ми налазе крви и  ти налази нису указивали да имам било какав проблем са здрављем, али сам инсистирао да одем на преглед код инфектолога. Добио сам упутницу и термин за 18. март у 8 часова. Прегледала ме је инфектолог др Александра Радојчић и узела брис грла и носа, те сам остао у болничком карантину до доласка резултата. У послијеподневним часовима, 19. марта, од др Радојчић сам добио информацију да сам позитиван на корона вирус. 

Страх или шок? 

И једно и друго. То је за мене био шок, више од страха због информација о корона  вирусу из медија,  него због симптома које сам осјећао. Прво ми је кроз главу прошла моја породица и колеге с посла са којима сам имао контакт. Најежио сам се од  помисли да некоме могу да искомпликујем живот. То ми је јако тешко пало. Искрено, ни у једном тренутку нисам осјећао љутњу на особу која је мене заразила, јер ми је било јасно да је овај вирус јако заразан и да „домаћин“ не мора ни бити свјестан да је заражен. 

Шта је потом услиједило?

Остао сам у болничком карантину до 22. марта, када су ме поново тестирали. И други тест је био позитиван. С обзиром да је и моја супруга била позитивна,  послије добијања резултата другог теста, пуштен сам из болничког карантина у кућну изолацију. Имамо троје дјеце која су старосне доби 12, девет и четири године, а све вријеме, дјеца су била са нама. Дјеца су три пута тестирана и сва три теста су била негативна. Након одлуке да сви позитивни буду изоловани и пребачени у карантин у Дом  ученика, побиједио је здрав разум, тако да је супруга са дјецом остала кући, а ја сам пребачен у карантин. Прије свега, у обзир је узето да сам се по доласку и осјећању првих симптома,  одмах пријавио породичном доктору, као и да смо као породица, све вријеме трајања изолације, поштовали предложене мјере од стране ХЕС-а. 

Сада сте у кући са Вашом породицом?

Да. Након 11 дана проведених у карантину у Дому ученика и послије два узастопна негативна теста, дошао сам кући, својој породици. Комплетна породица је тестирана и сви смо били негативни. Још неколико дана сам са породицом у кућној изолацији, а онда ћу се, са великим животним искуством, али и са антитијелима, полако вратити у нормалан живот.

Мјесец дана је иза Вас, није ни мало, а ни много времена. Ипак, околности су вјероватно учиниле да Вам дан буде дуг као година? Како сте издржали?

Када се окренем уназад и анализирам дешавања у посљедних мјесец дана, могу рећи да сам задовољан како сам се изборио са новонасталом ситуацијом. Све је било лакше уз добре људе, пријатеље и особље болнице, мада је било и исхитрених реакција појединих људи, које не бих овим путем помињао, а вјерујем да се сада стиде својих поступака. Желим овом приликом да се захвалим медицинском особљу, посебно инфектологу др. Александри Радојчић и већини колега с посла, који су исказали велико разумијевање за ситуацију коју смо заједно пребродили. 

Шта даље? Која је Ваша порука?

У свему овом,  јако је битно да сви дамо свој допринос како би се што брже завршила недаћа која је снашла, не само нас, већ цијело човјечанство. У жељи да помогнем у овој борби против вируса корона, прикључио сам се и акцији „Респиратори за Српску“ и донирао средства. Чим изађем из кућног карантина, јавићу се као волонтер, с обзиром да имам антитијела, како бих помогао свима којима је помоћ потребна. Уколико буде потребно да се даје крвна плазма као помоћ обољелима, први ћу се пријавити.

​Семберске новине - Семберија инфо - О. Стјепановић