Кад смо у јутарњим сатима потражили примаријуса др Ниџару Салихбеговић - Опалић, специјалисту  - гинеколога, рекли су нам да је у операционој сали. То се, иначе, често дешава, не само дању, већ и ноћу, јер су гинеколошке интервенције не ријетко хитне и неодложиве. И мада је увијек у великом послу, као љекар и начелник Гинеколошко - акушерског одјељења бијељинског  Медицинског центра ,,Никола Спасојевић’’ нашла је времена и за новинаре. Након двије и по деценије пожртвованог и хуманог рада у области здравствене заштите жена примаријус др Ниџара Салихбеговић Опалић је добила значајно признање - Орден рада са сребреним признањем.

Како сте примили ово значајно признање, питали смо нашу саговорницу.

- Била сам изненађена, али у исто вријеме и јако сретна, мада то признање није само моје, већ и мојих колега, који су, такође, уложили пуно труда и напора да би наша здравствена служба достигла садашњи степен организованости и функционисања на гинекологији.

 Шта бисте ви истакли у овој области и чиме се може ова служба похвалити?

-Подаци говоре да на подручју наше општине има 37 хиљада жена фертилне доби (од 15 до 49 година) и око 10 хиљада жена изнад 50 година које су углавном обухваћене нашим прегледима. Осим тога, успјели смо да прегледима обухватимо 90 посто трудница, што се позитивно одразило на битно смањење обољења мајки и дјеце, а мање је и компликација у току порођаја. Сматрам да је велики успјех и смањење смртности новорођенчади, који је за 27,21 промила 1973. године пала на 13,73 промила у прошлој години. Овај податак ће бити презентован и на Трећем конгресу медицинара БиХ.

-Разлика је огромна. Данас су услови неупредиво бољи. Адаптацијом старог и доградњом новог дијела Гинеколошко -акушерског одјељења добијен је адекватан простор који је савремено опремљен. Све то, уз материјална средства, омогућило је и боље услове рада. Значајне промјене су настале и у кадровској структури. Тренутно на одјељењу ради осам љекара, а до прије четири године радило је два - три љекара. Повећан је број медицинског и техничког особља. Тек са садашњом организацијом рада и стручним кадром задовољавамо стандарде савремене медицине, јер омогућавамо женама комплетну здравствну заштиту.  Наравно ми имамо и друге потребе и планове које намеће савремено доба и све више малигних обољења и тумора. За лијечење таквих обољења, а прије свега за рано откривање рака, неопходно је обезбиједити додатна средства и нови стручни кадар. У том циљу опремамо савремену операциону салу за коју је већ један дио опреме испоручен.

Познато је да сте Ви дали и велики допринос на пољу здравственог просвећивања жена, каква су Ваша запажања?

- Могу рећи да је ниво наше жене знатно виши у погледу одржавања опште и личне хигијене, као и здравственог образовања. Рекла бих да постоји традицинално позитивна орјентација сеоског становништва које се обраћа љекару за стручне интервенције. Томе у прилиг говори и податак да за осам година ниједна жена није умрла од компликација које су посљедица нестручно извршеног абортуса. У нашем породилишту се годишње роди 1.500 до 1.600 беба, а мала смртност одојчади је индиректни показатељ здравстверног образовања становништва, чиме можемо бити задовољни.

На крају нам реците, да ли сте Ви лично задовољни послом којим се бавите?

 - Свакако. Тешко је и напорно, али је љубав према човјеку јача од свега. Лично мислим да љекар прво мора бити добар човјек, па тек онда добар љекар, јер је у лијечењу веома битан однос према пацијенту. Пацијент увијек мора бити у праву. Иначе, и у нашој струци има лијепих тренутака, који се памте. Наши људи знају бити јако захвални, свако на свој начин, што човјеку даје нову снагу за даљи рад и што овај позив чини још хуманијим.

,,Семберске новине’’ 1984. године (Драга Николић)