Почетак 1985. године обиљежен је обилним сњежним падавинама и изузетно ниским дневним температурама, до минус 20 степени Целзијусових. Долазило је до прекида централног гријања због кварова у градској котловници, у појединим дијеловима града попуцале су водоводне цијеви, саобраћај се одвијао успорено и отежано. Из „Електропривреде БиХ“ упућивани су апели за штедњу електричне енергије.

,,Семберске’’ почетком јануара 1985. године биљеже и вијест о смрти истакнутог револуционара Славка Мићановића, носиоца „Партизанске споменице 1941. године“, вијећника ЗАВНОБИХ-а, члана Савјета СР БиХ, истакнутог револуционара и друштвено – политичког радника који је умро крајем децембра 1984. године у 71. години живота.

- Из бројне плејаде предратних бијељинских и семберских комуниста и револуционара отишао је још један диван човјек и прекаљени борац“, забиљежено је у ,,Семберским новинама’’. Мићановић је иза себе оставио и неколико објављених књига, међу којима и записе „ С Мајевице и Семберије“.

Занимљив наслов у „Семберским“ почетком 1985. године: „Обустављен лов на патке“. Зима је била са пуно снијега... Незапамћена јануарска хладноћа. Хиљаде изгладњелих и изнемоглих дивљих патака и гусака нашло је привремено пребивалиште на Дрини и околним барама, јер су Сава, Тиса и Дунав, ријеке њиховог сталног боравка, биле замрзле. Дивље птице постале су лак плијен за ловце, а многи од њих су пали на испиту из ловачког морала. Кажу, било је и таквих ловаца који су за дан убијали и по педесет патака и гусака. Срећом, такви су били, ипак, малобројни. Ради сваке сигурности, донесена је одлука, о забрани лова на патке и гуске. Покренута је и акција прихране изгладњелих птица.


- Рајо Калајџић из Пучила, заљубљеник у фрулу и двојнице, наступао је на свих 17 фестивала „Знањем, пјесмом и игром кроз Семберију“. У ,,Семберским’’ је забиљежено да се припрема и за осамнаести наступ на овој традиционалној смотри. Рајо је у својој категорији, углавном, освајао прва мјеста, те се најчешће појављивао на завршним финалним приредбама. Осим свирања, причао је тада Рајо, бави се и фолклором, истичући да су игра и свирка дио његовог живота и да без тога не може.

Емир Јолдић је један од најмлађих бијељинских глумаца аматера, један од оних ријетких који су одлучили да свјетла кафића и забаве замијене за свјетла позорнице. Као члан Аматерског позоришта „Сцена“ опредијелио се и за извођење монодрама. Најприје је извео „Ој животе“ Јосипа Пејаковића, и то 50 пута, а припремио је и нову монодраму „ Ја Пишћа такозвани“, Русмира Агачевића. Са неколико година глумачког стажа, Јолдић, радник Творнице жице, тада је изјавио за ,,Семберске’’, да „радије вјежба  улогу, него да хода без циља по граду“.
Чланови Музичке омладине Бијељина у Народној библиотеци „Филип Вишњић“ средином јануара 1985. године организовали успјешно вече шансоне. Сала библиотеке премала да прими више од 180 посјетилаца. Даровити и талентовани младићи и дјевојке Музичке омладине  наступили и у Београду, у Клубу студената Електротехничког факултета. Слична гостовања организовали у Сарајеву, Загребу и Тузли. Памте се њихови наступи на којима су и након одржаног концерта још по два сата и више остајали на сцени.


Занимљив податак проналазимо у ,,Семберским новинама’’ из фебруара 1985. године. Мостарској фабрици „Златка Вуковић“ испоручено је 3.000 метара веома траженог семберског беза, док су шваље с овог подручја остајале недовољно упослене. Производи кућне радиности још увијек нису били адекватно вредновани, јер је занемаривана њихова традиционална  етнолошка и фолклорна вриједност. Богатство и љепота народних рукотворима могли су се тих година једино видјети на ријетко организованим изложбама. Слично је и данас, три и по деценије касније.
Пољопривредно добро „Семберија“ те године може се похвалити са три нове квалитетне сорте пшенице: „ Семберка 2“, „Семберка 3“ и „Слободанка“, што је знак да се на овом пољопривредном имању значајна пажња посвећује раду на селекцији нових сорти. Након признања нове сорте пшенице „Семберка 1“ од стране Савезне комисије за признавање сорти,  ово је још једна потврда стручног и квалитетног рада селекционара са овог пољопривредног добра.           

портал Семберија инфо (Љ. Љубојевић)