МАЈКА ХЕРОЈ И МАЈКА ХРАБРОСТ :: Semberija INFO ::

 

МАЈКА ХЕРОЈ И МАЈКА ХРАБРОСТ


Јока Миловановић (87), рођена у Миросавцима на Мајевици, изродила је десеторо дјеце, седморицу синова и три кћери.

Тројица њених синова, Миодраг, Трипун и Ђојо, уградили су своје животе у темеље Републике Српске. Поносна мајка, мајка Херој и мајка  Храброст, живи у Лопарама, у новоизграђеној кући, у насељу Слатина, гдје живи још седамнаест породица чија су имања уништена у клизиштима на подручју лопарске општине.

Мајка тројице погинулих српских бораца већ четврту годину живи у овом лопарском насељу са унуком Дијаном, која је њена десна рука и која јој помаже да, како тако, носи терет година  на плећима и да се бори са астмом од које дуго болује. Живи и сјећа се бака Јока тих трагичних ратних дана, када су погинули њени синови. Захваљујући помоћи Владе РС и разумијевању бившег премијера, односно предсједника Републике Српске Милорада Додика, из гарсоњере, у којој је у Лопарама живјела десетак година, бака Јока се преселила у новоизграђену кућу.

-Моји синови, моји соколови, Миодраг и Трипун, погинули су на Мајевици, у једном дану, крајем маја 1992. године. Трећи, најстарији син Ђојо, погинуо је на мркоњићком ратишту крајем рата. Трипун је био бравар по струци. Радио је у Лопарама и није био ожењен. Миодраг, такође бравар, иза себе је оставио супругу Душанку и сина Синишу. Трећи мој син, Ђојо, имао је 43 године када је погинуо приликом извршења борбеног задатка код Мркоњић Града. Био је ожењен. Супруга Божана и дјеца Мирко и Мара живе у Бијељини. Захваљујем свима који су ми помагали у годинама након рата. Изгубила сам своју дјецу, а то је ненадокнадив губитак“, каже бака Јока, са сузама у очима.
 

Сјећа се бака Јока и своје младости, када је, више гладна него сита, сијала кукуруз, жуњала жито да би дјеци испекла проју, ишла пјешице из Миросаваца у Челић, да самеље врећу брашна, да прехрани дјецу.

-Син Трипун је био пред женидбу. Имао је свега двадесет и једну годину. Смрт га је у томе спријечила. Данас живим од успомена и сјећања на своје погинуле синове. Имам још четворицу синова и три кћерке. Сви они имају своје породице. Од своје дјеце имам данас пуно унучади и чак двадесет и петоро праунучади“, каже бака Јока.

Бака Јока данас нема других жеља, осим тога да јој унуци чешће дођу и да се што више узајамно посјећују и друже. Вољела би, каже, када би којим случајем могла добити неко теренско возило, да, док је још жива, може лошим макадамским путем лакше се пребацити до сеоског гробља у Миросавцима, гдје су сахрањени њени синови, њени соколови.

портал Семберија инфо