НЕДЕЉКО МИЋИЋ ИЗ ВРШАНА ИЗРАЂУЈЕ ОРИГИНАЛНЕ ПЛЕТЕНЕ КОШНИЦЕ
Недељко Мићић (61), из Вршана, по струци инжењер машинства, бивши радник бијељинске „Младости“, односно „Панафлекса“, пчеларством се бави релативно кратко, како каже, неких четири до пет година, иако је одрастао уз пчеле.
Пчеларством се својевремено бавио његов стриц, од кога је и наслиједио љубав према пчелама и пчеларству. Недељко има тренутно шездесетак пчелињих друштава, али је занимљив и по томе што израђује традиционалне плетене кошнице, у народу познатије као трнке, вршкаре или плетаре. У протеклих десет до петнест година ове старе кошнице углавном су кориштене за прихват пчелињих ројева, који би се касније пребацивали у сандуке.
-Уназад неколико година ове плетене кошнице све више се користе за добијање чистог, природног меда у саћу. У трнкама нема сатних основа, већ пчеле приодним путем израђују саће. Тако се добија стоодстотни природан мед у саћу. Ово поднебље је познато по дивљој лози и од те лозе плетем ове кошнице. За „арматуру“ користим држаче од разног прућа, дивљег багрема, љесковине, врбе. Рукохват се ради од зове, липе или неког другог меког дрвета. Након тога се наноси заштитни слој од балеге, пилоте, пљеве, пепела и хидратног креча, зависно од тога који вам је материјал доступан. Ове плетене кошнице до сада су стигле у све крајеве бивше Југославије. Купују их пчелари, али и привредна друштва која се баве производњом материјала за пчеларство. Ова кошница може послужити и као сувенир, као подсјећање на нека давна времена. Одређена количина плетених кошница стигла је и до Аустрије. До сада сам израдио неколико хиљада ових плетених кошница. Углавном припремим материјал и у овим зимским мјесецима плетем кошнице. Цијена једне кошнице је 20 КМ. Вјерујем да ће ми овај посао бити допуна за кућни буџет када одем у пензију“, каже за портал Семберија инфо Недељко Мићић.
Оцјењујући протеклу пчеларску годину, Недељко каже да је било мало меда, а пуно ројења пчела.
- Багрем је, као главна паша, подбацио, након тога и липа. Скоро цијелу годину морали смо ићи на додатно прихрањивање пчела. Нешто мало у јесен било је медљике, али то није било довољно за зиму. Са прихраном су дочекале и зиму. Памтим неке добре године у пчеларству, као што је била 2016. година, када се по кошници могло добити 20 до 30 килограма меда. И у пчеларству постоје природни циклуси, када имамо добре и лоше године, гледајући на принос меда. Ипак, ми пчелари не одустајемо лако од пчеларења. Све што не добијемо у једној години, надокнадићемо касније. Производим полен и прополис, тако да се све то на крају, ипак исплати. Уз љубав према пчеларству, важно је да се послује и на позитивној нули’’, каже за портал Семберија инфо Недељко Мићић.
портал Семберија инфо (Љ.Љубојевић)
Пчеларством се својевремено бавио његов стриц, од кога је и наслиједио љубав према пчелама и пчеларству. Недељко има тренутно шездесетак пчелињих друштава, али је занимљив и по томе што израђује традиционалне плетене кошнице, у народу познатије као трнке, вршкаре или плетаре. У протеклих десет до петнест година ове старе кошнице углавном су кориштене за прихват пчелињих ројева, који би се касније пребацивали у сандуке.
-Уназад неколико година ове плетене кошнице све више се користе за добијање чистог, природног меда у саћу. У трнкама нема сатних основа, већ пчеле приодним путем израђују саће. Тако се добија стоодстотни природан мед у саћу. Ово поднебље је познато по дивљој лози и од те лозе плетем ове кошнице. За „арматуру“ користим држаче од разног прућа, дивљег багрема, љесковине, врбе. Рукохват се ради од зове, липе или неког другог меког дрвета. Након тога се наноси заштитни слој од балеге, пилоте, пљеве, пепела и хидратног креча, зависно од тога који вам је материјал доступан. Ове плетене кошнице до сада су стигле у све крајеве бивше Југославије. Купују их пчелари, али и привредна друштва која се баве производњом материјала за пчеларство. Ова кошница може послужити и као сувенир, као подсјећање на нека давна времена. Одређена количина плетених кошница стигла је и до Аустрије. До сада сам израдио неколико хиљада ових плетених кошница. Углавном припремим материјал и у овим зимским мјесецима плетем кошнице. Цијена једне кошнице је 20 КМ. Вјерујем да ће ми овај посао бити допуна за кућни буџет када одем у пензију“, каже за портал Семберија инфо Недељко Мићић.
Оцјењујући протеклу пчеларску годину, Недељко каже да је било мало меда, а пуно ројења пчела.
- Багрем је, као главна паша, подбацио, након тога и липа. Скоро цијелу годину морали смо ићи на додатно прихрањивање пчела. Нешто мало у јесен било је медљике, али то није било довољно за зиму. Са прихраном су дочекале и зиму. Памтим неке добре године у пчеларству, као што је била 2016. година, када се по кошници могло добити 20 до 30 килограма меда. И у пчеларству постоје природни циклуси, када имамо добре и лоше године, гледајући на принос меда. Ипак, ми пчелари не одустајемо лако од пчеларења. Све што не добијемо у једној години, надокнадићемо касније. Производим полен и прополис, тако да се све то на крају, ипак исплати. Уз љубав према пчеларству, важно је да се послује и на позитивној нули’’, каже за портал Семберија инфо Недељко Мићић.
портал Семберија инфо (Љ.Љубојевић)
