Међу добитницима захвалнице поводом Дана Републике – деветог јануара је и породично предузеће, односно Занатско – браварска радња „Браварија“, власништво Јове Перишића из Дворова.
 
Јово каже да у његовој радњи може да се изради и поправи све оно што се не може израдити у другим браварским радњама. У радионици видимо стројеве и машине старе шездесетак и више година, које још увијек добро служе и задовољавају неопходне стандарде.
 
- Машине и стројеви су моји вршњаци, а ја сам већ загазио шездесет и осму годину живота. Моја радионица може се сврстати у општи браварски програм. Можемо се бавити машинском обрадом метала, али и браварским пословима. У мојој радионици, да не испаднем нескроман, може се пристојно изучити браварски занат. Имамо ми још два значајна стручњака у Бијељини који се баве машинском обрадом  метала уз помоћ ЦНЦ машина, Божића и Јовичића. Младим људима препоручујем само рад и рад, ништа друго. Нека се ману политике и надмудривања. Само рад може спасити човјека. Овдје, у мојој радионици, а то могу потврдити и млади бравари који код мене раде, може се зарадити пристојна плата. Ипак, мора се показати знање и воља за рад. Уколико човјек има некакав проблем у глави, уколико му вијуге не функционишу, онда он не може обављати овакве послове. Овдје има пуно посла. Ова радионица је ишколовала тројицу мојих синова који су завршили факултете”, каже Јово Перишић, истичући и то да је на локацији садашње његове браварске радионице прије двадесетак година било трње, пањеви и живица.
​
-Све ово што се сада овдје може видјети, изградио сам сам и цијели концепт је поникао из моје главе. Све машине сам набављао кроз рад, не задужујући се. ово је некакав оптимум у коме се данас налази ова радња. Међутим, ми на тржишту данас, то ћу поновити, немамо довољно квалитетне радне снаге која је спремна да се ухвати у коштац са захтјевима тржишта. То је озбиљан проблем. Нису за то криви људи, ко појединци. За такво стање је одговорна држава. Када то кажем, мислим на неадекватан систем образовања, планирања кадрова, одржавања постојећих ресурса, новог инвестирања у нове технологије, али и због неадекватног система награђивања. Наши министри треба да изађу из ових локалних оквира и да потраже неке озбиљне фирме за улагања, оне којима је интересантно ово тржиште. Сви ми, који овдје нешто радимо, упућени смо само на своју фирму и на рјешавање властитих проблема. Ове мале фирме опстају и у таквим условима. Радимо за домаће, нешто мало и за инострано тржиште, плаћамо редовно своје раднике. Металска струка не избјегава да плати своје раднике. Увијек ми је на првом мјесту та обавеза, да платим радника, јер ће он, када уђе у моју радионицу, зарадити своју плату. Ми радимо по поруџбинама за комплетно тржиште БиХ и региона. Мене занима само крајњи исход договора, а то је, да квалитетно обавим посао”, каже Јово Перишић, власник  успјешне Занатско – браварске радње ,,Браварија” из Дворова.

портал Семберија инфо (Љ.Љубојевић)