Клупа у природи је посебан драгуљ. Још кад је поред стола, онда је то још веће задовољство. Ту многи одсједају да предахну, да уживају у природи, па да презалогаје и по нешто попију.  Клупе испод крошње неке јабуке или крушке су као Богом дане да се током врелих дана одмара у дебелој хладовини и ужива у сласним плодовима.

На клупама су се увијек испредале разне приче, рађале и цвјетале многе љубави... Само кад би клупе могле да говоре, какве би приче и пикантерије оне откриле, али оне су ,,задужене да чувају тајне'' и да подсјећају на прошла времена само оне који су били ту. Остали могу само да нагађају шта клупа крије.

Једну такву клупу, коју смо ухватили у објектив нашег апарата, озбиљно је нагризао зуб времена. Можда и није нека штета, јер на њој нема више ко да сједи, а она не зна да прича. Као подсјетник једног времена и дешавања биће ту док је већи сњегови не замету и вјетар потпуно не обори.

Семберија ИНФО - В. Зеленовић