ВРИЈЕМЕ РЕКОРДЕРА И РАДНИХ ПОДВИГА :: Semberija INFO ::

 

ВРИЈЕМЕ РЕКОРДЕРА И РАДНИХ ПОДВИГА


Трећи наставак прелиставања „Семберских новина“ из 1981. године започињемо подсјећањем на тадашње рекордере у пољопривредној производњи.

Никола Ивковић из Велиног Села добио је запажен простор у нашем листу због рекордних резултата у производњи кукуруза (160,75 метричких центи по хектару) и шећерне репе (672,6 метричке центе по хектару). Сијући осјечке хибриде на својим њивама, семберски пољопривредник, тада тридесетрогодишњи, Дико Бојић из Доње Чађавице постиже приход од 144 метричке центе по хектару, тако да је и његов резултат забиљежен у новинама. И Слободан Лакетић из Доњег Бродца је рекордер у производњи шећерне репе.

Средином марта у Бијељини бораве представници Међународне банке за обнову и развој из Вашингтона. Разлог, учешће највеће свјетске банке у финансирању, како је наведено у „Семберским новинама“, историјског подухвата на уређењу пољопривредног земљишта – комасације.

Осим најава комасације, која би Семберију требало да претвори у „велику, богату њиву“, „Семберске новине“ пишу и о посљедицама поплава из 1981. године које су тог прољећа захватиле око 13.000 хектара земљишта и око 1.000 домаћинстава. Рјечице Јања, Лукавац, Брезовица, Тавна, Гњица, канали и подземне воде и тада су угрожавали бројна семберска села.

Бринући о стандарду радних људи и грађана, тадашњи СИЗ за стамбено – комуналну област, уређење и кориштење грађевинског земљишта донио је одлуку о субвенционирању станарина.

Прије 39 година у Семберији се почињу користити пластеници за производњу поврћа. Тада неуобичајена, а данас масовна појава на семберским пољима. Након пописа становништва евидентирано је да Бијељина 1981. године има 32.693 становника и да је евидентан прилив становника у град. Штете од поплава процијењене су на 11 милиона динара.

Интригантан је наслов у ,,Семберским” из јула 1981. године ,,Ко је појео шећер”. Текст говори о несташици шећера у продавницама и рационисаном снабдијевању. И то у вријеме када Бијељина има своју, једину босанскохерцеговачку шећерану. Тих дана је уплаћен и аванс за увоз 180 тона шећера за потребе бијељинског тржишта.

 Око хиљаду сезонских радника, пише наш лист, раде сваке године на сремским пољима  да би осигурали средства за мирнији живот у зимским мјесецима. Привредна банка Сарајево Основна банка Бијељина биће упамћена као пионир у набавци мини – компјутера НЦР 400. Њен примјер почињу слиједити и  друга бијељинска предузећа.

Година 1981., била је сушна, те су пољопривредници, осим поврћа, због дуготрајне суше морали залијевати и кукуруз. Комасација земљишта у Семберији најављује се као револуционарни искорак који подразумијева уређење парцела укупне површине од 31.000 хектара у 24 катастарске општине. У Фабрици шећера произведено је 8.500 тона шећера, 4.000 тона меласе и 700 тона сувих резанаца.

Село Пучиле добило је воду из градског водовода, Радио - Бијељина обиљежава десет година постојања, гради се краткоталасни предајник Радио - Југославије у Јабануши, разговара се о пројекту довођења дринске воде каналом Дашница у град, размишља о томе како се ослободити коњских запрега у центру града.

Родољуб Чолаковић посјетио је родну Бијељину, село Главичице добило је своју монографију, као осмо семберско село које је добило монографски приказ. У Бијељини је 1981. године евидентирано око 1.200 друштвених станова.
Поткрај 1981. године откривена је Спомен – биста др Војиславу Кецмановићу.

портал Семберија инфо (Љ. Љубојевић)