КОЛЕКТИВНИ РАД, ОДГОВОРНОСТ И БОРБА ЗА БОЉЕ И ЉЕПШЕ СУТРА :: Semberija INFO ::

 

КОЛЕКТИВНИ РАД, ОДГОВОРНОСТ И БОРБА ЗА БОЉЕ И ЉЕПШЕ СУТРА


Foto: arhiva Semberskih novina
На почетку 1981. године одштампан је други број „Семберских новина“ у коме су доминантне теме биле колективни рад и одговорност, прегала штво,  борба за боље сутра, припреме за Трећи конгрес самоуправљача Југославије, економска и друштвена стабилизација.

У 1981. години седам бијељинских индустријских предузећа и једна пољопривредна организација планирали су да извезу 610,7 милиона динара вриједне производе и извоз тих предузећа био је дупло већи од увоза репроматеријала и друге робе. Међу извозницима издвајала се Фабрика обуће „Зенит“, а пратиле су је РМК Творница за прераду жице, УНИС-ова Фабрика савитљивих цијеви и вратила „Младост“, Конфекција „Курјак“, ПИ „Сава“, Фабрика чачкалица, Фабрика намјештаја „Столар“ и ПД „Семберија“.

Те 1981. године Скупштина општине Бијељина најављује пореске олакшице за занатлије, угоститеље и аутопревознике, док Привредна банка Сарајево нуди могућност добијања кредита за један дан.

Занимљиву причу  из села Попови, о Ђоки и Богданки Трифуновић, вриједним пољопривредницима, доноси репортер Халид Рифатбеговић. Сам наслов репортаже: „Земља хоће радника, неће господара“, довољно говори о положају људи на селу.

Из „Семберских новина“ ћете сазнати и то да је бијељински „Столар“ у децембру 1980. године извезао 700 гарнитура спаваћих соба у земље Блиског истока, на тржиште Ирака, Јордана, Либије и других земаља, те да је укупно у тој години извезао 1.500 гарнитура спаваћих соба вриједних око 20 милиона динара. У Фабрици „Сава“ предвиђају те године да ће до 1985. године запошљавати око 800 радника, за девет одсто више него у 1980. години. Тих година пише се о уситњености пољопривредних посједа у Семберији и о комасацији као великој шанси Семберије. На другој страни, у Јањи, плаховита и хировита Дрина односи пољопривредно земљиште и, како пише новинар Милован Благојевић, рађа беземљаше. Тек покренута бијељинска шећерана нуди стимулативну откупну цијену шећерне репе.
Из „Семберских новина“ сазнајемо да Бијељина има свој Књижевни клуб, те да Библиотека „Филип Вишњић“ припрема обиљежавање вриједног јубилеја – 50 година постојања и рада у 1982. години. Услиједиле су и прве похвале, ријечи подршке и примједбе читалаца на прве бројеве „Семберских новина“.

Бијељински „Радник“ те године наступа у Јединственој фудбалској лиги БиХ, док се „Подриње“ из Јање такмичи у Регионалној лиги БиХ. Рукометаши РМК Бијељина освајају титулу  јесењег првака у Републичкој лиги – Група сјевер, кошаркаши и кошаркашице „Рад – Радника“ такмиче се у Другој републичкој регионалној лиги БиХ, док се у Брчанској међуопштинској фудбалској лиги такмиче „Колектив“ из Међаша, „Пролетер“ из Дворова, „Семберија“ из Попова и „Јединство“ из Бродца.
 
Саобраћај:

У 1981. години  бијељинска општина располаже са 140 километара асфалтних путева, што бијељинску комуну сврстава у сам републички врх. Евидентирано је 14.290 возача, 6.664 путничка и 633 теретна возила. Брижни статистичари забиљежили су да на подручју општине има 2.116 мотоцикла, 1.616 бицикла са мотором, 2.372 трактора, око 10.000 запрега и чак 40.000 бицикла.
 
Времеплов:

У јануару 1981. године изабрани су најбољи спортисти општине Бијељина за 1980. годину.  Титула најбоље спортисткиње припала је рукометашици  бијељинског републичког лигаша „Радника“ Адмири Гурдић.

У Творници за прераду жице „Бијељина“ отворена је Амбуланта медицине рада, намијењена запосленим радницима на пружању основне, односно јединствене здравствене заштите. Занимљиво је то да ће амбуланта радити пет дана у седмици, те да ће превентивну заштиту моћи користити и чланови породица запослених радника.

Локални лист „Семберске новине“ биљежи на почетку те 1981. године да више од мјесец дана касни изградња магистралног топловода од котларнице „Столара“ до стамбеног блока у садашњој Улици Гаврила Принципа, тадашњем потезу Шабић – Диздаревић. Усељење станара у 140 станова у новим солитерима, како пише новинар Тодор Николић, условљено је прикључењем на топловод.  У центру града тада је било десетак котловница на мазут, великих загађивача. Ништа боља ситуација није ни данас, четрдесетак година касније.

Караван, четрнаестог по реду, такмичења сеоске омладине „Знањем, пјесмом и игром кроз Семберију“, кренуо је почетком фебруара 1981. године кроз семберска села. У разиграном и распјеваном каравану младости било је рекордних 48 омладинских организација.

Народна библиотека „Филип Вишњић“, са фондом од скоро 100.000 књига, има и своје покретне библиотеке у тридесетак семберских села. Један од вриједних књигоноша, забиљежено је, био је Перо Новаковић из Велике Обарске. Према његовом казивању, људи са села воле да читају стручну пољопривредну литературу, дјела Иве Андрића и Бранка Ћопића, историјске романе и народне пјесме.

портал Семберија инфо (Љ.Љубојевић)